Pogrešno se smatra da siledžije ne vole dijalog. Naprotiv, siledžije preferiraju rešavanje konflikta upravo kroz dijalog. Na primer, siledžija kaže: „E, daj mi malo sat da nosim, vrati?u ti sutra“. Žrtva, šta ?e, kaže – „Dobro, uzmi“. Eto, pa zar nije to jedan baš fin dijalog, vidiš kako smo se lepo dogovorili, kao ljudi. Pa bolje tako, nego silom, zar ne?

Ili – „Šta me gledaš?“, pita siledžija. „Ne gledam te“, kaže žrtva. „A ne gledaš me? Ružan sam ti?“ „Ne, ne, taman posla“, uplašeno ?e žrtva. „Hehe, ma šalim se“, duhovito ?e siledžija, „mi smo, bre, drugari. Ako te neko dira, meni da kažeš!“ Još jedan lep primer dijaloga.

Sasvim nevezano za prethodna razmatranja, Grupa za slobodu medija je bila na razgovoru sa premijerkom. Dijalog je, kako su izjavila – „Koliko oni misle da atmosfera nije dobra za medije, toliko ja mislim da nije jednako dobra za ljude koji pokušavaju da vode ovu državu“, a dan kasnije, dodala, „Dogovorili smo se da razgovaramo o tome zašto se ne slažemo i da stavove makar malo približimo“.

Opet, sasvim nevezano, Prvo osnovno javno tužilaštvo ju?e je odbacilo krivi?ne prijave novinara napadnutih ispred Doma Narodne skupštine na dan inauguracije predsednika Republike Srbije. Ovo tužilaštvo je zaklju?ilo da je ono što je novinarima izgledalo kao napad, zapravo bilo zaštita – tzv. napada?i su novinare zapravo štitili od mogu?e nasilne reakcije u?esnika skupa, opravdano iritiranih novinarskim provokacijama. Ovako tužilaštvo:

„Iz izjava gra?ana svedoka koji su 31.05.2017. godine bili ispred Doma Narodne skupštine kako bi prisustvovali sve?anom polaganju zakletve novog predsednika Republike Aleksandra Vu?i?a, proizilazi da su tom prilikom videli doga?aje koji su se desili, te su svi izjavili da bi došlo do mnogo ve?ih incidenata i ‘lin?a’, samim tim i težeg povre?ivanja u?esnika skupa, da ovi novinari, kao i neki gra?ani nisu izvedeni iz mase, a da su se pritom lica koja su u?estovala u tome, ponašala pristojno, da nikome nisu pretili, da su upu?ivali molbe da se prestane sa provokacijama i sli?no.“

Drugim re?ima, i ovaj put je sve moglo da se reši dijalogom, tzv. napada?i su kumili i molili novinare da prestanu da provociraju, ali ovi ni da ?uju za dijalog, nego provociraj, pa provociraj. Sre?om, pa se sve ipak dobro završilo i nasilje je izbegnuto pravovremenom i nenasilnom reakcijom tzv. napada?a, a zapravo – spasitelja.

U me?uvremenu, premijerkin mentor je posetio Tehni?ku školu u Aran?elovcu i tom prilikom se osvrnuo na slu?aj vršnja?kog nasilja koji se nedavno odigrao u ovoj školi:

„Ponekad nije ni loše da vidimo koliko nas to pogodi i kako to stvarno izgleda, a užasno je onome kome se to dogodi. I zato, nije loše u smislu prevencije za budu?a vremena i izvla?enja znanja i saznanja iz kazni za one koji su u tome u?estvovali, kako tako nešto ne sme da se ponovi u budu?nosti… To se dešava ina?e u gotovo svakoj školi. To se dešava u tim generacijama. To se dešavalo svakome od vas, svakome od nas, nikakve tu prevelike razlike nema. Ali ima jedna stvar koja je na kraju krajeva dobra, što je nekada to ogoljeno, pa onda možemo bar da reagujemo, onda možemo bar da pokažemo da se sa tim ne slažemo. I kada to nai?e na jasnu osudu društva, onda ?e teže neko slede?i put da u?estvuje u takvom nasilju. Tako da, mislim da smo u tom smislu, jednu sitnicu danas uradili.“

Nasilje prema novinarima premijerkin mentor ovaj put nije pominjao, ali zaklju?ke možemo izvu?i i sami – takvo nasilje se dešava stalno, a samo se ponekad ogoli, na primer tako što se objave snimci strana?kih gorila kako dave i sputavaju novinare. To je dobro, jer onda možemo izvu?i pouke iz kazni za one koji su u tome u?estvovali i možemo obeshrabriti takvo nasilje u budu?nosti, jasnom društvenom osudom u konkretnom slu?aju. Pošto u slu?aju novinara napadnutih na inauguraciji nije bilo ni kazne ni društvene osude, jasno je i koju pouku iz toga treba da izvu?emo. A ako novinare ubudu?e neko dira – neka se slobodno jave premijerki ili njenom mentoru.

(Peš?anik, Foto: mc.rs)