ZORAN MILANOVIĆ: Nema me u javnosti, držim se onoga što mi Ustav propisuje

"Krizni štab radi svoj posao, a moj je, prema hrvatskom Ustavu nešto drugo, i ja se toga držim"

09. apr 2020

Predsednik Hrvatske Zoran Milanović izjavio je u intervjuu za N1 da ne oseća potrebu da se u vreme krize izazvane koronavirusom pojavljuje često u medijima. „Krizni štab radi svoj posao, a moj je, prema hrvatskom Ustavu nešto drugo, i ja se toga držim“, izjavio je Milanović ekskluzivno u intervjuu za N1 Zagreb.

N1: Deo javnosti pita se gde je predsednik države tri nedelje dok živimo u vanrednim, nenormalnim okolnostima. Imali ste jedno obraćanje javnosti, mislite li da Vlada i Nacionalni krizni štab rade besprekorno i da se nema šta dodati?

Radi svoj posao. Moj posao je prema hrvatskom Ustavu nešto drugo i ja se toga držim. Kada je krenula kriza, kada je postalo jasno da ćemo morati promeniti način na koji smo do sada živeli, obratio sam se na konferenciji za medije, prvi sam upotrebio taj nezgrapni izraz socijalna distanca, čuo sam ga i pre, nisam ga izmislio, danima kasnije je ušao na žalost u dnevnu upotrebu i postao deo života. U obraćanju građanima Hrvatske sam rekao da moramo paziti na svoje starije sugrađane, majke, očeve, dedove, babe, nane i to je to. U međuvremenu pratim što se događa, u kontaktu sam sa svima za koje smatram da imaju relevantne informacije i držim se onoga što mi i Ustav kaže da treba i smem da radim.

N1: U sredu je održana koordinacija za Domovinsku sigurnost koja je okupila sve relevantne ljude, sve koji su uključeni u prvom redu, Vi ste poslali svog savetnika.

Nisam ga ja poslao, on je po zakonu tamo formacijski prisutan, taj zakon je donet pre nekog vremena i u zakonu stoji ko su članovi Veća.

N1: Nije ni premijer, a bio je.

Ne, premijer može biti, predsednik ne može. Tako zakon kaže. Nije da se ja guram tamo, postoje drugi instrumenti. Ja sam u dnevnim kontaktima s čelnicima i njhovim pomoćnicima u sistemima za koje sam ustavno odgovoran, a to je vojska, bezbednosni sistem. Tu je Vijeće za nacionalnu sigurnost, Vijeće za odbranu, postoji dovoljno institucija i instrumenata za rad i nadzor, a ovo je bio još jedan pokušaj pre nekoliko godina da da se to objedini. Eto, našli su se, dobro je da razgovaraju. To kažem bez ironije, dobro je da razgovaraju.

N1: Koliko vi razgovarate s premijerom?

Čuo sam se juče s njim. Čujemo se. To je dobra stvar. Ne znam kako je to bilo dok nisam bio predsednik Republike, ali razgovaramo.

N1: Kako biste ocenili hrvatski zdravstveni sistem, kada je počela kriza, s obzirom na opterećenost sistema mnogi su se bojali hoće li izdržati.

Naš sistem je robustan i on je stari sistem kakav je moglo biti moguće ustrojiti jedino u vremenima kada baš nije bilo demokratije. Dosta je toga uništeno, ali nije sve, to je jedna žilava struktura i naš sistem opterećuju troškovi farmaceutske industrije, to su ogromni dugovi, to bi se dalo rešiti drukčije, u jednom trenutku je i bilo skoro rešeno, jer tim veledrogrerijama i tim gospodarima ogromnog novca se najviše isplati da im je država dužna jer im plaća kamatu na to. U vreme kada je kamatna stopa nikakva ili nula posto ili jedan posto, zatezna kamata je tolika da bi svako hteo imati novac tamo, a ne u banci. No to je jedan aspekt, to nas tereti, a ovaj drugi aspekt egzistencijalne robusnosti nam je dobar. Ali to se pokazuje manje više u svim državama istočne Evrope. Sve je to jako slično, broj mrtvih je manji, broj zaraženih je manji u Poljskoj, Mađarskoj, Slovačkoj, još manje i kod nas, a to je u direktnoj korelaciji s brojem testiranih koji je manji kod nas.

N1: Koji je vaš stav oko testiranja?

Ne znam. Vidim da ljudi velike i prilične pameti na to reaguju različito, iako se kaže – testirati, testirati, testirati. Međutim, mi testiramo iako imamo mali broj preminulih. Koliko shvatam i koliko sam informisan, većina ljudi koji imaju virus su kod kuće, nisu u bolničkom sistemu, trenutno je 35 osoba na respiratorima, imamo ih preko 800.

U vreme moje Vlade su nabavljeni respiratori i ECMO uređaji – veštačka pluća na kojima nije niko u ovom trenutku i dobro je imati višak tih resursa uvek na raspolaganju. Ali vratimo se u januar prošle godine. U vreme epidemije gripe Zarazna u Zagrebu je imala popunjene kapacitete respiratora, o tome se pisalo i to je bila jedna mala drama na koju niko nije obratio pažnju, ispada da je sada situacija bolja nego tada.

N1: Videćemo kako će se razvijati.

Ima izreka u epidemiologiji: Ako si video jednu pandemiju, video si jednu pandemiju, samo jednu. Nema dve različite.

N1: Imamo problem u domovima za starije. Juče u Splitu, danas u Koprivnici, to bi moglo povećati broj zaraženih i ljudi na respiratorima.

U ovom razdoblju mi se čini da kad god konstatujem da je nešto dobro, ureknem. U razgovorima sa sebi bliskim ljudima, saradnicima. Neki dan sam komentarisao gde je Boris Džonson, kad evo ga u bolnici u roku od 15 minuta objavili.

Oko domova za starije treba sprovesti istragu. Da ne ostanem na onoj – neka institucije rade svoj posao, u domovima za stare i nemoćne je temperatura kod štićenika kojih ima nekoliko stotina normalna stvar.

Meni je otac preminuo u jednom takvom domu u centru Zagreba i koliko god sam siguran da se tamo radi top, pretpostavljam da u svakom trenutku među štićenicima kojih ima više od stotinu i koji su po spratovima raspoređeni po zdravstvenom stanju uvek ima neko temperaturu, ali uvek.

N1: Postavlja se mogućnost različitih propusta.

To će se utvrditi u istrazi, ne bih sada ulazio u priče ko je bio direktor Doma, bila je politička osoba. Je li to dobro, možda nije, ali tamo postoji medicinsko-zdravstveno osoblje. Direktori tih domova po pravilu nisu lekari.

N1: Mnogi hvale Hrvatsku u smislu restriktivnih mera, da su dale rezultate, da nema navale na bolnice.

Da, i to je u redu, ali te su mere manje više svuda iste, svako gleda preko ramena ili sa strane, kopira od drugog, doprinese nešto. Jedna neviđena saradnja do sada u kojoj za sada nema profitera, doći ćemo i na to, ko su potencijalni i pravi profiteri ovog razdoblja kao što ih je i bilo u vreme Domovinskog rata i to su ljudi videli i osećali. Sada je taj osećaj discipline i predanosti u zajedničkoj nevolji u kojoj se nalazimo jači, ali kažem, mere su u svim državama manje više iste.

N1: Vidimo da se malo popušta s merama, otvorene su pijace. Mislite li da je to bila pametna odluka, još nam je uvek linearna krivulja.

U ovoj situaciji treba raditi više nego što treba. To je potpuno jasno. Ne znate s čim imate posla. Neki to nazivaju ratom, ja ne pristajem na takvu klasifikaciju, ali pitanje je ukusa na kraju krajeva. Rat je sukob između ljudi. Nalazite se u nepoznatoj situaciji. Neke stvari znate, neke ste znali pre dva meseca, a sada znate sa sigurnošću, a to je da virus naprosto ubija starije ljude i ljude s ozbiljnijim zdravstvenim smetnjama.

Kada to znaš, onda se tome možeš i lakše prilagođavati. Recimo da je to sad jedna apsolutna poznanica i mislim da će se prema njoj i sve buduće mere donositi, a one će sve više i apsolutno biti političke jer virusom se u Hrvatskoj zarazilo malo ljudi, i ne samo u Hrvatskoj, nego i u Austriji, Mađarskoj.

Ako je ovo što je testirano u Hrvatskoj i što je potvrđeno pomnožite sa deset, ako ima 10.000 zaraženih ljudi, to je i dalje jako mali broj ljudi, a virus je tu. Ja svoju majku ne viđam. Nadam se da to nije rešenje za idućih 50 godina, jer tako dugo nećemo živeti.

Ceo intervju sa Zoranom Milanovićem koji je govorio prvi put od izbijanja epidemije koronavirusa i zemljotresa u Zagrebu ekskluzivno za N1, možete pogledati na stranici N1 Zagreb

(N1)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Razbibriga
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga