ZLATKO JELISAVAC: Teret sramote

"Apelovati na savest političara i biznis moćnika ima smisla koliko i pokušati to isto sa kišnom glistom"

Priredio: Zlatko Jelisavac
15. okt 2019

Nakon protesta radnika, održanog 9.oktobra, gde su radnici tražili veće plate i bolje uslove za rad u kompaniji Drakslmajer u Zrenjaninu, stigao je i odgovor rukovodstva ove kompanije u vidu suspenzije sedmoro zaposlenih i to na tri meseca gde će dobijati tek četvrtinu primanja, što će reći 10 hiljada dinara, a potom će, verovatno, i dobiti otkaz jer su tako prošli i neki prijašnji štrajkači.

Inače, Draksmajer je kompanija gde se radi u tri smene, često i vikendom, doduše dobrovoljno, ali je preporučljivo da radnici ostanu „dobre volje“ kada god to kompaniji treba, tako da je i rad subotom normalna pojava. U Drexu, kako ga Zrenjaninke&Zrenjaninci popularno zovu, radi oko šest hiljada radnika… Rukovodstvo Drexa je izjavilo da su planirali podizanje plate od nekih 13% u decembru, ali svejedno je došlo do štrajka radnika jer se spominju i neki zaostali i neplaćeni prekovremeni sati. Česta je praksa, a to možete čuti od samih radnika da su prekovremeni sati, kao i rad subotom, loše plaćeni a razlog za to radnicima nije poznat jer nije preporučljivo da pitaju.

Nezvanično se priča po gradu, da su neki gradski funkcioneri išli u „misiju dobre volje“ u Drakslmajer kako bi zamolili upravu da ne podižu platu radnicima jer neke druge kompanije, tipa Gomex ili Persu (trgovinski lanci), ne mogu da isprate taj trend. Nema razloga da ne verujemo u to jer su se lokalni biznismeni već žalili na nelojalnu konkurenciju koja im oduzima radnike. Bezobrazni radnici su napuštali svoje nekadašnje poslodavce, gde su bili plaćeni „koliko zasluže“ i „koliko gazda kaže“, i zapošljavali se u Drakslmajeru, pa je to dovelo do manjka radne snage kod lokalnih biznismena, ali to, opet, nije dovelo o porasta plata (što bi bilo logično ako uzmemo u obzir potrebe tržišta) kod dotičnih gazda, već oni uporno pokušavaju da „nešto srede“ preko svojih političkih veza.

No, i generalni direktor Draksmajer Grupe iz Srbije Mihael Vagner izjavio je, nakon protesta radnika, da je glavni prioritet „dugoročno obezbediti budućnost lokacije u Zrenjaninu“. Ovo je, vrlo lako moguće, upućeno i gradskim funkcionerima, a ne samo ili prvenstveno radnicima… U prevodu, ne zezajte se sa nama jer mi svoj industrijsku „šatru“ za čas podignemo i odosmo dalje, pa vam je bolje i pametnije da smirite svoje biznismene i nezadovoljne radnike, a vi onda vidite šta ćete sa nezaposlenima.

Šta bi onda radnici? Morali bi se vratiti kod starih lokalnih poslodavaca ili pak ići u inostranstvo, trbuhom za kruhom, u pečalbu ili na kazan…

Zašto uvek radnice&radnici moraju da plate najvišu cenu za loše poslovanje ili pak nerazumnu poslovnu politiku i biznis strategiju polit-ekonomskih oligarha – kako domaćih tako i stranih. Ako već država plaća tolike novce, za svako radno mesto, zar ne bi ona trebalo i da vrši medijaciju između interesa radnika i poslodavaca? A da, država ne sme da se meša u interno-poslovne odnose unutar samih privatnih kompanija…

OK je da daju lovu stranim ulagačima kako bi se posle politički funkcioneri slikali sa stranim biznismenima i presecali crvene trake kao da su to oni iz svog džepa platili; OK je da država arči pare na strane biznismene i svi moramo biti presrećni kada oni dođu, kao da se ne radi o našem novcu za koji ne smemo ni da pitamo; OK je i da radnice&radnici rade za bedne crkavice u tim kompanijama koje su često tek nešto veće od minimalca, a i to „preko“ im se isplaćuje „na ruke“ kako se gazda ne bi zamajavao doprinosima koje je, by the way, dužan po zakonu da isplati. I kada se radnici pobune onda im AV-ovci objašnjavaju kako su nezahvalni i kako ne razumeju planove za budućnost koje je razradila Vlada Srbije uz pomoć vodećih ekonomskih stručnjaka.

Zašto onda samo radnici ispaštaju kada ti strani biznismeni odluče da odu, bez objašnjenja, ostavljajući radnike bez plata, bez zdravstvenog osiguranja za njih i njihove porodice, svodeći ih na socijalne slučajeve? Zašto odgovornost ne ponese i neko od političkih funkcionera koji su obećavali brda i doline, a na kraju ostavili radnike na cedilu? Ako već znaju da presecaju crvene i trake i šepure se pred kamerama i otvorenim firmama, neka onda ponesu i teret sramote za svoja neispunjena obećanja.

Apelovati na savest političara i biznis moćnika (stranih i domaćih) ima smisla koliko i pokušati to isto sa kišnom glistom ili amebom, zato radnice&radnici morate sami da se borite jer sa ovim spodobama na vlasti i njihovim poslovnim partnerima više nema razgovora i pregovora. Nemojte više ništa očekivati od njih jer nećete dobiti ništa… Ni trunke empatije i sažaljenja na vaše muke… Organizovati se i nastupati zajedno u svojim zahtevima. Nemojte se samopovređivati, gladovati i tražiti sažaljenje od njih, nećete ga dobiti. Samo strpljenjem, pameću, solidarnošću i hrabrošću možete da se izborite za svoja prava. Ne dozvolite da vas plaše bahati direktori i lokalni polit-funkcioneri, oni samo štite svoj interes.

Borite se, jer nemate šta da izgubite, sem okova i lanaca. Ako želite da se izborite za svoja radna mesta, bolje uslove i plate, ujedinite se.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Lovac
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga