ZLATKO JELISAVAC: Subjektivni osećaj za smrad

Zasmrdelo je u celoj Srbiji

Priredio: Zlatko Jelisavac
09. jul 2020

Zrenjanin je sa svojom notorno-katastrofalnom situacijom sa (ne)pitkom vodom, koja ima već višedecenijski karakter, postao poznat diljem domaće, a bogami i inostrane javnosti. Ući u XXI vek, a to se desilo još pre dvadeset godina, bez zdrave i pitke vode – to je, morate priznati, „već izuzetan peh“ (kako ispeva Panonski mornar).

Nakon poslednje peripetije sa fabrikom vode, koja se pokazala kao potpuni promašaj, Zrenjanike&Zrenjaninci su se vratili na režim lokalno-od-milja-zvane vode „žutare“, a već spomenuta fabrika je, za sada, stavljena na stand by mod. Ali, nema samo problem sa vodom status legendarnog… Postoji u Zreksu i „legendarna“ tzv. kafilerija čiji je otrovno-kužni smrad postao svojevrsni zaštitni znak našeg malog grada. Na svaki pokušaj građana mirno-pravnim putem da reše ovaj problem sa kafilerijom dotični „odgovorni“ pojedinci iz ove fabrike za spaljivanje životinjskih leševa su odgovarali u filozofsko-budističkom maniru: „Smrad je subjektivan osećaj“.

Nakon nebrojenih smradnih ispada kafilerije, gde se intenzitet smrada može meriti i sa tzv. smrdljivim bombama – koriste se za razbijanje demonstracija, građani Zrenjanina su došli na dosta originalnu i simpatičnu ideju kako da uzvrate „istom merom“. Naime, pojedini građani su, samoinicijativno, dolazili do kafilerije i u njeno dvorište bacali đubre koje su poneli od kuće. Ako se pitate zašto smeće nisu bacili u kontejner, onda moram odgovoriti kratko&jasno: Zbog subjektivnog osećaja za smrad! Naprosto, pored užasnih mirisa koje ispušta kafilerija, svima su dosadila beskorisna&besplodna natezanja sa smrdljivom fabrikom i građani su se odlučili na inicijativu koja, opet, podrazumeva i dozu subverzivnog ponašanja. Da li će odgovor kafilerije ili države biti ponovo – smrad, ili će pak emisija istog prestati, osetićemo, nadamo se, u bliskoj budućnosti. Do tada pozdravi iz žednog&kužnog Zrenjanina.

Nakon obraćanja AV-a javnosti kojoj je obznanio dobri-stari policijski čas, zbog katastrofalne situacije sa koronavirusom, kao da se nešto kužno&smradno proširilo celom Srbijom. No, izgleda da se najveća koncentracija smrada osetila u Beogradu čijim je građanima zaprećeno policijskim časom u trajanju od petka 18h do ponedeljka 5h – mada bi AV voleo, kako lično priznaje, da se „zatvori“ cela Srbija. Izgleda da građani Beograda, za razliku od građana zrenjaninskih, nisu baš tolerantni ili pak rezistentni na tako visoko nivo smrada u vazduhu i odlučili su da se spontano pobune contra kužnih mera. Pred Skupštinom se okupila mnogo građana koji su došli da iskažu svoj protest zbog aktuelnih mera, a jedna grupa ljutih i agresivnih bundžija je uletela u samu Skupštinu i pored prisutnih jakih policijskih snaga. Policija je odlučila da se na ovaj bunt contra smrada mora odgovoriti još većim, pogađate – smradom ili, bolje rečeno, suzavcem… Izgleda da ne poseduju smrdljive bombe ili ih još nisu upotrebili. Demonstranti su se razbežali po okolnim ulicama bežeći od suzavaca koje je policija ispaljivala na i najmanji znak ponovnog okupljanja protestanata. Ceo trg ispred Skupštine je smrdeo na suzavac, a vetar ga je raznosio diljem grada tako da su svi mogli da osete miomirise gasa koji izaziva suze, povraćanje, a u preveliko-konzumiranoj količini i smrt. Policija se nije zadovoljila samo bacanjem suzavaca na demonstrante već je odlučila i da primeni „umerenu“ silu pa su neki ratoborniji protestanti i uhapšeni, a pre toga su, za svaki slučaj, pretučeni. Bilo je i tzv. prekomerne upotrebe sile o čemu svedoči ekipa mladića koji su mirno sedeli u parku i pili pivo, a policija ih je pretukla iz čistog mira, onako – iz obesti, bez obzira što su mladići podigli ruke u vis da bi pokazali da nemaju nasilničke namere. Pored primene sile policija je iskoristila priliku da ispuca i koji metak, doduše gumeni, a i demonstrirala je šta sve poseduje: ljude-kornjače, konje, pse, „hamere“, džipove, kombije-marice i obične automobile – neki su i izgoreli u žaru protesta. Zasmrdelo je u celoj Srbiji i kužni vonj je obuzeo u celosti ovu nesrećnu i napaćenu zemlju.

Ova količina smrada, koja se nadvila nad celom Srbijom, naprosto je postala nepodnošljiva i odgovor građana je spontan i srazmeran zastupljenosti i „teksturi“ odvratnih mirisa nastalih u kuhinji vlasti. Ako riba smrdi od glave onda građanima i nije preostalo ništa drugo nego da oslobode Skupštinu koju je aktuelna vlast pretvorila u „kafileriju“ iz koje nam i dolaze svi ti aktuelni smradovi. Takođe je postojala želja i da se oslobodi Predsedništvo, odakle je sve i počelo, a bogami i RTS (javni servis – pravo građana da znaju sve) koji se umesto da prenosi šta se događa u Beogradu, prepustio mandarinskoj nezainteresovanosti i u tom duhu je, umesto protesta, prikazan kineski film. Pobunili su se i Novi Sad i Kragujevac. Valjda će i Zrenjanin. Jer smrad se više ne može podneti.

Ima ona narodna legenda o strašnom stvoru, tzv. Smrdljivcu. To biće, neopreznom putniku-namerniku se popne na leđa i vremenom postaje sve teži i smrdljiviji dok, na kraju, ne udavi smradom ili polomi težinom svoju nesrećnu žrtvu. Povezanost ove legende sa aktuelnom vlašću i događajima nije slučajna i tiče se svih nas koji vučemo ovog Smrdljivca na leđima. Neće biti dovoljno da samo „bacamo đubre u dvorište njihove kafilerije“ već ćemo morati da trajno rešimo problem ove fabrike smrada.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Podešavanje
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga