ZLATKO JELISAVAC: Sam na igralištu

Vrlo frustrirajuća situacija i za građane i za vlast

Priredio: Zlatko Jelisavac
22. jun 2020

Sve je jasno ili pak ništa nije jasno – nakon ovih „istorijskih“ izbora gde je AV&Co počistio političku scenu u Srbiji odnevši ubedljivu pobedu. Neko će reći da je bila mala izlaznost birača, neko da je bojkot izbora skrivio ovako ubedljivu pobedu, neko da su nevažeć (beli)i listići pokvarili planove pojedinim strankama da pređu cenzus od 3% i nađu se u parlamentu. Ali svi navedeni argumenti ipak teško da mogu da opravdaju ovakvu pobedu AV-ovaca na izborima…

Možemo reći i da su korona&vanredno stanje takođe uticali na ovakve rezultate izbora jer je režim, zajedno sa svojim medijima, ubedio građane da jedino oni brinu o njima tokom epidemije dok opozicija samo misli o tome kako da napakosti „patriotskoj“ vlasti. Ako se vratimo još unazad setićemo se da je ta ista opozicija tražila bolje predizborne uslove, to jeste više mesta i zastupljenosti na medijima tokom izborne kampanje kao i pravednija i jasnija pravila za sve učesnike u izborima, ali setite se da je vlast, bez obzira na pritisak EU, i to uspela da prevaziđe, to jeste da uklopi u svoj predizborni marketing. Deo opozicije se odlučio na bojkot izbora, a deo je želeo da oproba sreću pod izgovorom da se bez borbe ne može ništa postići…

Rezultate smo videli i sada je veme da nakon istorijskog debkla ta ista opozicija dobro porazmisli o svojoj ulozi, da ne kažem smislu, na političkoj sceni. Ako će opozicija biti samo moneta za potkusurivanje vlasti, kao što su tu ulogu preuzeli pojedini opozicioni prvaci kada su se, nakon prvobitne bojkotaške pozicije, ipak odlučili za izlazak na izbore, onda opozicija i nije zaslužila bolje od ovih sramnih rezultata koje je doživela na izborima. Kada sagledamo situaciju možemo samo zaključiti da su opozicione partije, koje su izašle na izbore, samo poslužile AV-ocima da steknu legitimitet na izborima, bez obzira koliko to opozicioni prvaci ne želeli da priznaju.

Verovatno bi rezultat izbora bio isti ili vrlo sličan da su se neke opozicione partije ipak odlučile za bojkot ili da se nisu predomislili pred izbore, ali razlika je u tome što bi onda AV odneo tzv. Pirovu pobedu koja bi stalno bila pod senkom sumnje upravo zbog nedostatka legitimiteta. Ukoliko dobar deo građana bojkotuje izbore onda je to jasan znak da oni žele sistemske promene, a ne samo promenu vlasti i opozicija je imala šansu da sprovede volju ovog dela biračkog tela, ali sa obzirom na već poslovičnu&legendarnu neslogu opozicije imamo partiju (SNS) koja je legitimno osvojila 63% na izborima što je nezapamćen rezultat u istoriji srpskog višestrančja. Bojkot je u potpunosti obesmišljen, a ovaj opozicioni deo koji je osigurao AV-u legitimitet počistio je sam sebe sa političke scene – svaka čast svim akterima ovog istorijskog presedana kada su izbori u pitanju.

No, verujem da ni AV-ovci nisu očekivali ovakav rezultat i da im se desilo ono čega su se i pribojavali u potaji. Naprosto su se preigrali u svojim kombinacijama i doveli su se u situaciju da su sada sami u parlamentu jer SPS sigurno neće u opoziciju, ako ih SNS ne natera na tako nešto s obzirom na novonastale okolnosti… Možda Šapićev SPAS bude neka opozicija u parlamentu, ali to i ako se desi biće čisto kozmetičke prirode. Ili će, kako je to već primetio jedan politički analitičar, AV-ovci sami sebi izigravati opoziciju pa će se u Skupštini, između sebe, preganjati razni rističevići&martinovići kako bi stvorili iluziju opozicionog delovanja. AV je sada u poziciji mitskog kralja Mide koji je osuđen na „prokletstvo“ da sve što dodirne pretvori u zlato, samo što ovaj plemeniti metal nije jestiv tako da se avovska taktika može pokazati i kao kontraproduktivna – nešto slično onoj autofagijevskoj dijeti koja lako može dovesti do anoreksije ili nekog drugog poremećaja u kome organizam izjeda samog sebe. Možda ova situacija dovede do raspada, makar i veštačkog, unutar same vlasti kako bi se pružila iluzija opozicionog delovanja, ali to će nam već vreme pokazati.

Za sada imamo krizu legitimiteta apsolutne vlasti koja, upravo zbog ovakvog prerogativa, teško može da se nosi sama sa sobom i zbog toga joj treba opozicija kao „hleb nasušni“ kako ne bi ovu istu vlast proglasili autoritarnom ili, ne daj bože, totalitarnom – što AV želi da izbegne, barem formalno, po svaku cenu.

Nažalost, posle trideset godina tzv. demokratije i političkog pluralizma u Srbiji imamo situaciju u kojoj nam preti autoritarna vladavina jednog čoveka & njegovih pomagača. AV je sa svojom klikom razbio i rasturio sve što je iole ličilo na demokratske tekovine teško stečene u ova grbavo-tranzitna vremena i za osam godinica vladanja stvorio je svoju, isimuliranu državu koja funkcioniše u skladu sa njegovom voljom. Ništa nije AV prepustio slučaju i dugo je, sadistički uživajući (osveta se služi hladna) razbijao građansko društvo dok ga nije doveo do podaničkog statusa gde može biti „samo jedan“ dok su ostali tu da slepo prate njegove odluke. Verovatno će vam ovo zvučati sumanuto, ali ovaj avovski „cunami“ može biti i dobra vest zbog razloga koji su već navedeni – ostaće AV sam na „igralištu“ kao onaj mali huligan što je rasterao svu decu, ali je na kraju shvatio da nije zanimljivo biti sam na playground-u, bez ostalih. I sadisti treba Drugi – kako je to lepo kazao filozof Žan Pol Sartr, tako da će AV sada očajnički tražiti opoziciju, bilo kakvu i po svaku cenu. A bez opozicije AV će se naći, oči u oči, sa samim građanima, onako neposredno demokratski bez legitimnih predstavnika njihove volje.

Vrlo frustrirajuća situacija i za građane i za vlast jer se sada demokratija našla u otvorenoj krizi iz koje može da se rodi svakojaki đavo. Ako, sam je AV otvorio ovaj ambis koji se sada zagledao i u njegove oči… Taj ambis znači skoru propast, a ono što teži propasti treba malo i pogurati u provaliju – kako je to već zaključio mudri Fridrih Niče.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Vizura i cenzura
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga