ZLATKO JELISAVAC: Ostavite Crnogorce na miru

Samo kod nas sve ostaje isto ili je i još gore

Priredio: Zlatko Jelisavac
27. sep 2020

Stvarno ne razumem čemu tolika potreba ovdašnjih političara, kao i analitičara, da se bave-dave temom: Crna Gora i njena budućnost. Očigledno većina ovih polit-analitičara, i ostalih mutljara bistre vode, ne može da se oporave još od onomad kada je Crna Gora proglasila nezavisnost „od matice“. Čast ljudima čistog srca i dobrih namera, ali aman-zaman ljudi, ostavite Crnogorce više na miru.

Zar vam nije dosadilo, ako vam već nije degutantno, da se bavite tuđim problemima i solite pamet građanima druge države kao i da im određujete šta trebaju da rade i kako da žive? Bolje bi bilo, i za Crnu Goru a pogotovo za nas, da se ovi polit-analitičari malo više skoncentrišu na naše domicilne muke kako bi konačno ponudili neko razumno rešenje za ovdašnje probleme. Ali, po onoj dobro znanoj malograđansko-palanačkoj psihologiji, tuđi problemi su uvek „slađi“ od sopstvenih pogotovo ako nisi u stanju da rešiš svoje nedoumice. Naročito je enervantan ton kojim naši polit-analitičari, sa svojih intelektualnih visina, obraćaju Crnoj Gori i njenim građanima, kao da ova zemlja nema svoju pamet i polit-ekonomsku elitu. A svi parametri govore da ovoj zemlji ide bolje nego nama i što se tiče ostvarenja demokratskog potencijala, a bogami su i dalje otišli na putu ka evropskim integracijama.

Srbija se sve češće označava kao kočničar EU proširenja kao i bastion proruske politike kojoj je, očigledno, interes da kvari planove EU, dok Crna Gora suvereno napreduje prema Evropi. Možda bi, naročito nakon poslednjih demokratskih izbora u CG, mogli svi mi, pa i polit-analitičarski pametnjakovići, ponešto da naučimo od njihovog iskustva; a možda smo pak i ljubomorni što se „čak i tamo“ događaju neke promene, a samo kod nas sve ostaje isto ili je i još gore. Mi smo ti koji kopaju u mestu usled čega dolazi do neminovnog ukopavanja i potonuća na još niži nivo egzistencije. Ali zato sve znamo o crnogorskim previranjima & problemima…

Ovaj nacional-narcizam, od koga boluju mnogi polit-analitičari svih vrsta i modela, samo kvari odnose između dve zemlje i ne dopušta napredak – naročito srpske strane koja to ne želi ili pak ne ume. Upravo zbog svega navedenog bilo bi dobro proglasiti moratorijum, i to jedan duži period, na analize političkih prilika u CG, a Amfilohija&Co pozvati u Srbiju na konsultacije kako bi i ovi spustili loptu i prestali da unose nemir među crnogorskim građanima – namerno izbegavam tu prokletu nacionalnu podelu na Crnogorce i Srbe koja se uporno koristi kako bi se potencirala nestabilnost i produžili „vlažni“ snovi ovdašnjih „crnorukaša“ – o dva oka u glavi.

Ovdašnja opozicija bi mogla da da lep primer i vlasti, pa da prekine koketiranje sa nacionalističkim background-om, kao i da zaustavi kukumačenje nad sudbinom srpskog naroda u CG – kontraproduktivno je, patetično i istorijski deplasirano, a bogami i opasno po međusobne odnose. To bi se možda i desilo, mislim na promene u opozicionom delovanju spram CG, da u Srbiji postoji opozicija, ali nažalost ona je mrtva, pogotovo kada je u pitanju odnos prema CG jer su se njeni pojedini prvaci isticali u borbi za zaštitu „srBskih interesa“. Kada bi srpska opozicija, da je ima, pružila ruku pomirenja i poželela CG sreću i prosperitet, kao susednoj državi sa kojom želi da nastavi dobre odnose, onda bi se možda i nešto promenilo u ovdašnjem mentalitesko-dežurnom potcenjivanju i omalovažavanju Crnogoraca –počevši od „beogradskih direktora“ pa do onih autentično-lenjih i indoletnih. Ne razumem kako može pomoći ukoliko se nastavi matrica dobro znanih predrasuda o Crnogorcima i ponovo se uslovljava budućnost ove zemlje sa osećanjem sigurnosti srpskog življa u njoj, kao da ovi isti Srbi nisu građani druge države… Prestanite da manipulišete sa ljudima krijući se iza nacionalnog identiteta jer je to već utabana staza kojom mi već tri decenije idemo pravo u pakao. Zar vam nije dosta? Koliko još zla treba da se desi na račun „nacionalnog ujedinjenja“ pa da se konačno smire uspaljene naci strasti?

Nisam od onih koji lešinare nad umirućim telom opozicije u Srbiji, ne želim nikome zlo, kao što mi nije namera da bilo koga lično prozivam. Ali naprosto ne mogu više da ćutim i gutam sva ta opoziciona „dranja“ – da ne upotrebim neku težu reč jer istorijsko-politički trenutak to iziskuje i jer je sada najvažnije da smenimo lošu vlast. To je moglo da prođe 2000. godine kada je opozicija, ma kakva bila sa svojim polit-ideološkim šarenilom, ipak bila neuporedivo jača nego danas, ali sada to više nema smisla ili pak jednostavno se to više ne može podneti. Fokusirajte se, ljudi, na prave probleme, pokušajte da ne mislite samo na lične interese i mislite malo na građane koji su zabrinuti, siromašni i sluđeni vašom neorganizovanošću i malodušnošću. Manite se više „višekolonašenja“ i usmerite se na zajednički cilj. Da živim u Crnoj Gori znao bih kome se obraćam, bilo da je vlast ili opozicija… U Srbiji se to sve poravnalo i sada živimo nekim svojim astralno-projektnim životima.

Zamislite vi zemlju (a i ne morate da je zamišljate jer živite u njoj) u kojoj je svaki deveti građanin član vladajuće partije SNS – pa to nema ni u Kini koja je jednopartijska država. Vrlo depresivno, zar ne? I kako da se promeni nešto u ovoj nesrećnoj zemlji kada građani u tolikom broju podržavaju vladajuću partiju? Mislim da je svakom budućem opozicionom političaru jasno šta treba da radi sa obzirom&osvrtom na ovu deveto-građansku situaciju. Usmerite se na ovih osam građana koji nisu članovi SNS i ubedite ih da mogu, zajedno sa opozicijom, promeniti ovaj sumanuti sistem koji nas vodi u sigurnu propast. Zar ne razumete, 8-1?! Šta tu ima više da se priča…

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Podešavanje
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga