ZLATKO JELISAVAC: Nevidljiva klasa

Da li će nam budućnost izgledati kao današnji sastav Skupštine Srbije?

Priredio: Zlatko Jelisavac
05. jan 2021

Nova godina nam je počela sa poskupljenjima što je, verovatno, tek uvod jer vlast mora nekako da popuni budžet, a kako će to drugačije da uradi nego preko leđa građana koje vlastodršci deru kada god stignu, to jeste kada god im zatreba novaca.

Za početak je poskupela struja 3,4% mada je, ruku na srce, cena struje već uvećana dodatkom za „zeleno-ekološku“ struju – što je svojevrstan oksimoron jer Srbija rabi isključivo prljave tehnologije za dobijanje električne energije, ali zato građanima naplaćuje skupu struju dobijenu iz prirodnih izvora – a da to nije ugalj, npr. Poskupeo je i benzin za četiri dinara, cigarete za deset dinara, tv pretplata za 50 dinara, kao i PCR testovi – sa šest na devet hiljada, što će reći testovi će biti skuplji za tri hiljade dinara. Iza nas je teška godina u svakom pogledu pa i u ekonomskom, ali vlasti ne pada na pamet da pomogne građanima koji su izneli na leđima ceo teret krize, kao što im ne pada na pamet i da oni sami podele muku sa građanima te se tako odreknu privilegija i budu malo solidarniji sa onima koji su prave žrtve krize. Obični građani, radnici, srednja klasa – iako čine većinu u ovoj državi (mada po zaradi i životnom standardu spadaju u siromašni sloj društva, ako bi se poredili sa bogatim zapadno-evropskim zemljama), za samu vlast su nevidljivi i na njih se obraća pažnja jedino kada ih treba oguliti novim nametima i cenama ili pak kada treba da glasaju na izborima.

Iako su prevareni mnogo puta, srednja klasa-radnici-obični građani strpljivo podnose sve nedaće&namete, ali bez ikakve nade da će im biti bolje, što svakako spada u jedan od fenomena savremenog društva u Srbiji. Političke elite, od uvođenja višestranačja, ophode se prema građanima „sa visoka“ ne prepuštajući im ama baš ništa, a pri tome grabeći za sebe sve – i ova politička hajdučija učinila nas jednom od najsiromašnijih i najnebezbednijih država za sopstvene građane u Evropi, a bogami i u svetu. Od ranih devedesetih godina prošlog veka, političke elite udružene sa ekonomskim tajkunima koje je, by the way, opet birala povlašćena politička klasa, rade na ekonomskom, ali i svakom drugom, uništenju srednje klase ili pak običnih građana. Uz male i vremenski kratke izuzetke (pobune devedesetih godina i revolucija Petog oktobra 2000.), građani su trpeli od političkih elita u koje spadaju, nažalost, i tzv. opozicioni političari koji, opet, mnogo više mare za svoj politički položaj&benefit, a mnogo manje im je stalo do građana.

Situacija se još više pogoršala dolaskom na vlast AV-ovske klike koja nema nimalo skrupula prema običnim ljudima osim ako nisu njihovi verni glasači. Tolika količina cinične nebrige za sopstvene sugrađane – sem onih privilegovanih, koja se ne da prikriti ni patriotskim urlanjem i nacional-šovinističkim prebrojavanjem ili besmislenim državno-ekonomskim projektima, nije zabeležena u modernoj istoriji. Jedino o čemu ova vlast pažljivo brine, sem materijalne koristi, jeste da građani ne primete otvorenu grabež&pljačku zapakovanu u oblandu biznis projekata od velikog društvenog „značaja“. Ova vlast ne živi od zarađenih para, niti nam obezbeđuje budućnost dalekosežnim social-ekonomskim planovima, naprotiv, AV-ovci otimaju šta stignu, a svakome ko se pobuni ili ukaže na očigledan lopovluk prikače značku izdajnika&stranog plaćenika koji mrzi svoju zemlju.

Jednog dana kada ove tzv. polit-elite odu sa vlasti ostaće iza njih „gradovi na vodi“, spomenici srBskim velikanima kao i ostali ornamenti kojima nas je vlast zamajavala dok nas je sistematski uništavala. No, pitanje je samo koliko će nas, pre toga, unazaditi AV-ovski stručnjaci za pljačku i kako ćemo se povratiti od njihovog tranzicionog pohoda.

Problem je u tome što građani ćute i podnose sve to bez pobune, a vlast to shvata/prihvata kao odobrenje za nove oblike grabeži kao i kreativnijih načina da nam sopstveni ćar predstave kao opštu dobrobit. Nigde političke elite nisu, idealnotipski, posvećene u potpunosti interesima građana i po pravilu se uobraze ukoliko ih sami građani, kao javnost, ne upozore na njihovo bahato&samodovoljno ponašanje, ali AV-ovske „elite“ su porušile sve obzire i ne mare za bilo kakva pravila – sama pozicija polit-ekonomske moći/vlasti im daje za pravo da rade bukvalno šta žele.

Poskupljenja, sa kojima smo započeli novu godinu, dodatno će osiromašiti i onako ne baš bogate građane ove države čija nas vlast košta mnogo, a što je najgore njima nikada nije dosta jer su im apetiti nezajažljivi, a i stižu stalno novi puleni željni slave, novca i moći. Pogledajte&poslušajte, ako već niste, te nove snage AV-ovaca… Beskrupulozni su u dodvoravanje gospodaru kao i u želji da svoju političku karijeru razvijaju pljujući po svima koji nisu uz AV-a. Da, to je nova generacija koja je odgojena tako da savršeno dobro razume gde i kome treba da se obrati ukoliko želi uspeti u političkom biznisu. Zastrašujuće je to što umesto normalnih mladih ljudi, zainteresovanih da pored ličnih ambicija pre svega misle i na društveni interes, danas imamo generaciju koja svesno podržava vlast umesto da se buni protiv nje – tako bi, barem biološki, trebalo da bude; umesto mladih & samosvesnih anarhista koji bi da menjaju svet, mi imamo vojsku režimskih poslušnika. Takvo vreme došlo…

Ali kao što pesma kaže: The times are a changing. Možda su ova iščašena vremena (out of joint) priprema za kraj ove nazovi tranzicije i početak promena… Zato vam želim buntovnu godinu 2021. u kojoj ćemo se uz “jauk i škrgut zuba” konačno rešiti ove bede od vlasti. I nema izmotovanja i kompromisa, inače će nam budućnost izgledati baš kao današnji sastav Skupštine.

(Autonomija, foto: Pixabay)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: 2021
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga