ZLATKO JELISAVAC: Kad paranoja postane stvarnost

Ubijanje medija u Srbiji

Priredio: Zlatko Jelisavac
23. avg 2014

„…ako i uvažimo pravo Harač servisa da kada mu to odgovara (ili kad mu se naredi) bude u pravu; čak i ako se složimo da Dangraf treba kazniti za primer, da li je suma od oko pedeset hiljada evra, da kažemo, pravedno odmerena. Ili će pre biti da je bezobrazna, bezumna i da svojom ogromnošću i bezobrazlukom lako može izazvati paranoične pomisli među širokim narodnim masama.”
(deo kolumne u Danasu pisca Svetislava Basare)

Znam da aktuelna vlast, sa premijerom AV na čelu, ne voli vraćanje u ne tako po njih slavnu prošlost, ipak kažnjavanje lista Danas drakonskom novčanom kaznom jako podseća na davnu 1999. godinu, kada je tadašnji ministar informisanja, a današnji premijer, upodobljavao neposlušne medije udarajući ih po džepu. Znate onu: Ko se o mleko opeče i u jogurt duva – tako da bez obzira na “pravi” razlog kažnjavanja ja ne verujem u “dobre” namere poreske službe koja ih je kaznila jer nisu imali (dovoljan broj) lica sa invaliditetom na listi zaposlenih. Ako je u pitanju samo “greška” poreske službe ili pak primena-zakona-po-svaku-cenu ili bahatost samog službenika koji je samoinicijativno odlučio da kazni “nesavesni” list Danas, opet se, upravo zbog loših iskustava od pre petnaestak godina, nameće, makar i podsvesna misao, da aktuelni premijer AV ponovo trenira stroguću nad neposlušnim medijima. Iskustvo nam je vučićevsko-radikalsko i još uvek imamo traume od tog zlog doba… Dobro, tada je bilo drugo vreme, ratnobombardujuće okolnosti, vanredno stanje, Slobodan Milošević u ratnom delirijumu – “Volimo te otadžbino naša”, AV u SRS itd. Ali nekako i u to vreme, dobro se sećam, list Danas kao i nedeljnik Vreme bili su na posebnom tretmanu AV-a; pored svih ostalih nepodobno-nepatriotskih medija koji su širili zli defetizam u narodu (I toga se dobro sećam kada se AV kao ministar infnormisanja osvrnuo na ovu “štetnu” pojavu), nekako su ova dva štampana medija (uz tada ugušenu Našu Borbu) bili najozloglašeniji kao nepatriotsko-neprijateljski raspoloženi; dobro, bio je tu i Ćuruvijin Dnevni Telegraf, ali on je više bio u nemilosti tadašnje “prve dame”, što ga je i koštalo glave. Kažu da je AV terao urednike novina da mu svaki dan dolaze na kanabe kako bi mu predočili čime će da se bavi sledeći broj, ali to je jedna zlonamerna i neproverena informacija tako da smatrajte da sam se ovde ogradio ili bolje rečeno samocenzurisao.

No, da se mi vratimo u “bolju” današnjicu i aktuelne događaje koji su, eto, evocirali neke uspomene… List Danas su jedine dnevne novine koje ja još kupujem s vremena na vreme, jer još uvek volim to papirno-štampano izdanje da prelistavam dok srčem kaficu u nekom kafiću. A nije više ni lako kupiti Danas jer na trafike dolazi svega po nekoliko primeraka i to verovatno zbog entuzijasta poput mene, dok sa druge strane imate gomilu žuto-bulevarske štampe koja piše slavospeve premijeru AV-u uz redovne pasaže o raznim stanijama, karleušama, cecama i sl. Ali tako je to… I u razvijenom svetu tzv. Zapada žuta štampa dominira i to šarenilo naprosto više zanima konzumentkinje/konzumente od onih “ozbiljnih” novina; tako, na primer, u Švedskoj bulevarski list Aftonbladet mnogo se bolje prodaje od Dagens Nyheterna, koji je političko-analitički nastrojen i za koji pišu “pametne glave” – što bi se kod nas reklo. No, u Srbiji je problem što je list Danas gotovo izuzetak, da ne kažem incident, u ozbiljnom novinarstvu dok je ogromna većina drugih novina zaokupljena fabrikovanjem paralelne, bolje stvarnosti za sluđene građanke/građane Srbije. Takođe, u Srbiji tabloidi nisu novine svetine već elite, što govori o našoj eliti više nego o tim “štampanim oblicima”.

Dobro, da se razumemo, ne smatram da je list Danas savršen, a to osobito ne mislim za njegovog urednika gospodina Panovića, ali ovakav tretman sigurno nisu zaslužili i ova sada aktuelna kazna, kako sam već naveo, jako podseća na doba najgore cenzure krajem devedesetih godina prošlog veka.

A skoro je i lično AV isprozivao nedeljnik Vreme i čak ga nazvao “Miškovićevim”O tome je već opširnije pisao Miloš Vasić upravo za portal Autonomija, a s obzirom da je on jedan od “stubova” ovog časopisa (Vreme), kao i sa osvrtom na njegovo znanje i iskustvo, toplo bi preporučio onima koje to zanima, a nisu pročitali, da potraže Vasićev tekst koji se bavi AV-ovom prozivkom. A zašto je AV isprozivao Vreme? Pa, zato što su se usudili da dovedu u pitanje autentičnost ugovora sa Etihadom. I tako, neke se navike ne zaboravljaju lako, barem kada je AV-ova netrpeljivost prema listu Danas i nedeljniku Vreme u pitanju, i sve mi se čini da ovo postaje lično… Po premijerovim aršinima, danas je vreme samo za AV-a i nikako drugačije ne može.

(Autonomija, karikatura: „Résurrection de la Censure“ /Uskrsnuće cenzure/ by the french artist J. J. Grandville, lithography)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Aktivisti
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga