ZLATKO JELISAVAC: Jedna retrospektiva zla

Ljudi sa dna koji odlučuju o našoj sudbini

Priredio: Zlatko Jelisavac
27. maja 2019

Ako se osvrnemo na prošlost, i osmotrimo i oslušnemo ko su bili i šta su govorili i činili razni politički akteri u poslednjih tridesetak godina – od uvođenja višestranačkog sistema, čovek mora da se zapita: kako smo mi uopšte normalni?

Ako biste pokušali da taksativno pobrojite, dokumentujete i objavite sve ludosti i gadosti koje je izgovorio današnji predsednik AV na primer, od svojih pionirskih dana kada je bio jedan od najperspektivnijih šešeljoida, do njegovog stasavanja i sazrevanja u istaknutog šešeljoida, a na kraju i AV-ovog političkog izdajstva svog učitelja i stvaranja sopstvene političke agende – šta biste dobili? Pa, mislim da bi to bio vrlo zanimljiv materijal, malo mučan za gledanje, jer smo sve to morali da proživimo, ali bi bio odličan pokazatelj kako se razvijalo zlo u Srbiji i zašto mi danas snosimo posledice ove genelogije. Dobro, znam, muka vam je više od AV-a i njegove medijske sveprisutnosti, kao i njegove sumanute propagande, ali valjalo bi i zbog onih budućih generacija – kako bi uvideli ko je i kakav bio AV, a i da bi videli sa kakvim smo zlom mi morali da se borimo. Možda će onda i lakše da nam oproste što smo im ostavili takvo društvo i državu…

A kakvo im društvo, odnosno kakvu državu ostavljamo? Ne smem ni da pomislim, ali svakako se nadam da će to biti zemlja koja će biti deo EU i da će deliti evropske vrednosti (znam da zvuči otrcano od upotrebe nekompetentnih političara, ali te nam vrednosti trebaju kao „hleb nasušni“), a ne svađati se za „mrskim Zapadom“ i trčati za ruskom čizmom koja će nas, kad-tad, ponovo šutnuti u zadnjicu. Dobro, znam, nije ni u EU sve bajno i krasno, daleko od toga, ali ova EU, takva kakva je, ipak počiva na tim istim evropskim vrednostima i očekuje da ih i mi prihvatimo, a ne da se inatimo, durimo i pretimo Rusima i Kinezima. Sumanuta je to politika koja nas neće odvesti nigde ili pak, u još gorem slučaju, odvešće nas pod okrilje surovih gospodara kojima demokratija, građanska prava i slobode, socijalna uravnoteženost – baš i ne leže na srcu. AV je vesnik i onaj koji utire put dolasku ovih „novih gospodara“ bez obzira koliko voli, s vremena na vreme, da se pohvali kako je dobar drugar sa Zapadom, to jeste sa liderima nekih uticajnih evropskih država.

Pazite, ovaj skupljeni materijal, koji bi bio audio-vizuelni dokaz svih zlosti i gadosti današnjeg predsednika AV-a, pokazao bi dosta toga i o nama jer, nažalost, bez nas, građana, ovo zlo se ne bi ni desilo ili bi imalo sasvim drugi i benigniji razvoj, a i kraj. Bez obzira koliko smo bili protiv, dozvolili smo da se AV dokopa vlasti i da povuče za sobom ljude sa društvenog dna koji danas odlučuju o našoj sudbini. Zato bi ova retrospektiva AV-ovskih gadosti poslužila da nam pokaže gde smo sve pogrešili (a učinili smo neoprostive greške) i koliko smo se ogrešili o sopstvenu decu, ali bi i bila nauk toj istoj deci da dobro pripaze kako ne bi prošli kao i mi. Ako želimo, barem delimično, da se iskupimo za zlo koje smo dozvolili, moramo se što pre rešiti ovih satrapa na vlasti i oterati AV-a na smetlište istorije, ali i onemogućiti ga da se ikada više vrati na političku scenu. To mora biti naša misija, inače smo živeli uzalud ili, još gore, ništa nismo učinili kako bi uništili zlo, naprotiv, svojim nečinjenjem smo doprineli ostanku i razvoju samog zla.

Oterati diktatora jeste naša dužnost

Lepo bi bilo da se ta retrospektiva AV-ovskih gadosti završi njegovim padom sa vlasti, to jeste da se na kraju vidi naše slavlje nakon što smo isprašili diktatora, međutim to bi opet bio početak jednog novog poglavlja gde ne bismo smeli napraviti iste greške kao onomad nakon Petog oktobra. Oterati diktatora jeste naša dužnost ukoliko ne želimo da u istoriji budemo poznati kao najgori „klinički“ slučaj kojem je povratak u ludilo bio draži od normalnog razvoja i dobrog mentalno-zdravstvenog stanja našeg društva. Ova retrospektiva AV-ovštine mogla bi da deluje i psihoterapeutski na sve nas, jer bi nakon gledanja ovog materijala imali mogućnost da uvidimo gde je bio „okidač“ koji je oslobodio sve naše traume i napravio od ove zemlje pakao. Možda ćemo tako pomoći i sebi, ako nam uopšte ima pomoći, no ovako ćemo sigurno dati priliku onima što dolaze za nama da budu bolji, pametniji, zdraviji, srećniji – od nas.

Spomenuo sam već da svrgavanje diktatora neće imati mnogo smisla ukoliko ostavimo mogućnost da se, na mala vrata, provuče neki novi autoritarac koji će nas ponovo povući na dno. Gledajući ove današnje opozicione političare, uviđam da među njima ima kandidata za obnavljanje ili stvaranje nove atmosfere ludila sa kojim ćemo ponovo morati da se izborimo. Moraćemo biti vrlo obazrivi kada budemo birali nove ljude na vlasti, ali i odlučni kako bi im pokazali da je ludnica zatvorena i da se više tamo ne vraćamo. Bili smo tu, na početku, kada se zlo tek razvijalo, a dočekali smo i njegovu kulminaciju – sada trpimo posledice naših pogrešnih odluka. Nemojte dozvoliti da u ovoj budućoj retrospektivi zla mi ostanemo najveći gubitnici već da, barem za kraj, učinimo sve kako bi dokazali da smo se, ako ništa drugo, borili kao ljudi.

(Autonomija; foto: Beta)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Potop
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga