ZLATKO JELISAVAC: Hohštapleri i nečitači

Možemo pretpostavljati da bi se Thomas Mann potajno veoma zabavljao aferom koja je u februaru 2011. potresla Saveznu…

Priredio: Zlatko Jelisavac
16. juna 2014

Možemo pretpostavljati da bi se Thomas Mann potajno veoma zabavljao aferom koja je u februaru 2011. potresla Saveznu Republiku Njemačku, kada se dokazalo da je jedan od tadašnjih njemačkih ministara, izvjesni gospodin zu Guttenberg, u svojoj disertaciji o nekom ustavno-pravnom predmetu citirao impozantnu količinu dužih i kraćih tekstova, ali bez navođenja autora i izvora. Sigurno bi se vladarski zabavljao mišlju da se čovjek s tako dobro razvijenim Krull-faktorom (aluzija na Felixa Krulla, junaka romana Thomasa Manna Ispovijesti hohštaplera Felixa Krulla, prim. prev.) uspio popeti do samog vrha ministarstva obrane jedne moćne zemlje, zemlje čija je vojska još prije pola vijeka cijelome svijetu ulijevala strah i trepet. 

(Peter Sloterdijk, Der Heilige und der Hochstapler, Suhrkamp, Frankfurt/M. 2014; s nemačkog preveo Mario Kopić)

Naleteo sam na ovaj tekst nemačkog filozofa Petera Sloterdajka koji se “slučajno” lepo nadovezao na trenutno-popularnu aferu sa plagijatom doktorata izvesnog ministra N.S. Kako se može videti, iz gore citiranog dela, Sloterdajk se poziva na stvaran događaj kojeg se i sam sećam jer se desio pre samo nekoliko godina i potresao je Nemačku, a samim tim i EU jer je Nemačka – kako je to i sam premijer A.V., do duše nevoljno, priznao – vodeća država u ovom društvu evropskih zemalja, a i “zakonom inercije” dospeo je i do ovog perifernog dela, mislim na Srbiju, na balkanskom poluostrvu.

Elem, morao je taj ministar sam da podnese ostavku inače bi ga Angela Merkel lično odstranila iz vlade kao primer neodgovornog ponašanja same vlasti. Bez obzira što se ova afera mogla završiti samo na akademskoj packi nevaljalom ministru, to jeste oduzimanju doktorata i moralnoj signifikaciji dotičnog, “nesrećni” ministar je morao da plati i političku cenu svog plagijata. Nikog nije interesovalo kod koga je ministar doktorirao, to jeste plagirao svoj rad, barem kada je javnost u pitanju; nikog tamo nije interesovao neki nemački Mića Megatrend kao mentor hohštapleru i njegovoj krovotvorini (time se eventualno mogla baviti akademska zajednica), nego je ministar, radi dobrobiti zajednice, stručne javnosti i mentalno-kolektivne higijene, podneo ostavku. U Srbiji, kao iskrivljenoj slici u ogledalu gde sve stoji naopaku u odnosu na uzor-original, ministar-plagijator nije podneo ostavku niti ga je premijer pozvao da to uradi kao čin dobre volje i, ako ništa drugo, kao dokaz moralno-političke odgovornosti; naprotiv, ministar N.S., koga još popularno zovu i S., se pravi lud i ne želi više ni da govori na tu temu, dok ostatak vlasti složno tvrdi da se ovde radi o napadu na vlast, a samim tim i na samu državu.

Umesto dotičnog ministra ceh je morao da plati njegov mentor Mića Megatrend koji je podneo ostavku – iz “moralnih razloga” na mesto upravnika privatno-visokoškolske ustanove gde je ministar N.S. doktorirao, tako da je nesrećni Mića, posle i njegove lične afere oko “engleskog doktorata”, morao da prođe kroz špalir (tzv. topli zec) javne osude, a potom da i podnese ostavku da ne bi bio nečasno otpušten (da ne bi morao sam sebe da otpusti, pošto je on vlasnik Megatrenda). Interesantno je da je aktuelni ministar policije N.S. ubeđen, kao i njegov politički mentor i Veliki brat-premijer A.V., da je u pitanju lični obračun “policijske mafije” sa svojim ministrom jer je dotični najavio čistku unutar same policije, pa su se neke strukture tamo pobunile zbog moguće smene generacije. Ako se ovako nešto i desilo ili se sada događa, to jeste ako je neko iz same policije, i to iz njenog tajno-službenog dela, doturio javnosti na uvid ministrov plagijat, svejedno ministar mora da podnese račun i obrazloži zašto je plagirao delove svog doktorata – na stranu procedure, neverovatna brzina kojom je ministar završio doktorske studije i napisao doktorat, status visokoškolske institucije gde je ministar doktorirao i ostale “trice”. Iskoristio bi priliku i ovde pozvao ministra da ne bude ono što mu je javnost spočitala kroz popularni nadimak S. već da odgovorno, pred soptvenom i javnom savešću, obrazloži šta se to događalo sa tim njegovim doktoratom i da li je doista plagirao neke delove u svom radu? Ministar je dužan da odgovori javnosti, a ne da bahato odbija odgovornost i pravi se da “luk niti je jeo niti je mirisao”.

Slučaj ministra S. nije usamljen i ovo što je on napravio ne dešava se od juče – prema priznanju nekih eminentnih ljudi iz same akademske zajednice. Društvena degradacija, u svim svojim segmentima, nije zaobišla ni visoko obrazovanje, štaviše i sama akademska zajednica je, u dobroj meri, doprinela opštoj dekadenciji. Celokupno naše obrazovanje, a osobito ono visoko, zapalo je u ćorsokak, a to niko ne želi da vidi, posebno, opet, oni koji predstavljaju našu elitu – akademska zajednica. Ako se već ne pravi klinički mrtva, što uglavnom i radi osim usamljenih pojedinaca koji ne pristaju na ovo stanje, onda i istupi njenih predstavnika u javnosti su, u najmanju ruku, čudni. Ova izolovana i samodostatna interesna zajednica naprosto ne želi da se bavi svojim poslom i umesto problemima obrazovanja i mogućnostima za njegovo unapređenje ona se bavi isključivo sobom, to jeste tipično akademskim nedoumicama koje su za javnost korisne koliko i nekadašnje “umne” teološke rasprave u stilu: da li je devica Marija zatrudnela na uvo ili koliko anđela može da stane na vrh igle? U međuvremenu su “loši đaci” preuzeli stvar u svoje ruke i kao nosioci novog praktičnog znanja samoinicijativno pootvarali privatne univerzitete dok je akademska zajednica ćutala jer su im ti isti “đaci” gurali novce u džep. E zato danas imate ministra N.S. sa nadimkom S. koji doktorira na privatnom univerzitetu Megatrend (brzi univerziteti Srbije – što ono reče Miloš Vasić) – gde doktoriraju “zaslužni” u rekordnom roku.

Filozof Sloterdajk je izneo vrlo smelu tezu da su “nečitatelji” krivi za loše stanje unutar same akademske zajednice jer je podrazumevanje i ne-čitanje (čitaj: nedostatak kritičkog duha) dovelo do ovog stanja simulacije i krivotvorenja. Kada to kaže jedan “Švaba” za svoju akademsku zajednicu kojoj i sam pripada, šta mi ovde da kažemo (ako i ima neko nešto da kaže) jadni ne bili… No, nije Sloterdajk mislio samo na akademce; za njega je ovo ne-čitanje uzrok današnje apatije na opštesvetskom nivou koja je dovela, opet, do sveopšteg nerazumevanja situacije. Ali kurcšlus nastaje onda kada se pojavi pravi (realni) čitatelj i ukaže prstom na krivotvoritelje naše stvarnosti! Ovaj čitatelj ne samo da je iz-čitao tekstove koje drugi ne čitaju već ga je i pro-čitao i spoznao eventualne plagijate i neistine; on je savest društva, ali ujedno i najveća opasnost po vlast!

“Tekstovima koji su pisani za implicitne ne-čitatelje moramo do kraja prijetiti realnom lektirom, i to bez obzira na opasnost da nas današnji elegantni gusari smatraju jučerašnjim hohštaplerima koji prijete nečim što ne mogu ostvariti. Na ulazima svih fakulteta trebalo bi objesiti tablu s natpisom: Cave lectorem! Za one koji ne vladaju latinskim jezikom: Pazi, oštar čitatelj! I s tom bi opomenom moglo započeti ono što dobronamjerni zovu radom na novoj etici naučnog ponašanja.”

(Peter Sloterdijk, Der Heilige und der Hochstapler, Suhrkamp, Frankfurt/M. 2014; s nemačkog preveo Mario Kopić)

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Aktivisti
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga