ZLATKO JELISAVAC: Emotivna prisila i strah od vlasti

Sigurni ste da vi odlučujete koji proizvod kupujete?

Priredio: Zlatko Jelisavac
05. jula 2016

Ako neko želi da vas ubedi da treba da kupite neki proizvod, taj će pre svega uticati na vaše emocionalne reakcije i podsvesne procese, više nego što će pokušavati da vas motiviše racionalnim razlozima. Da li ste nekada uhvatili sebe kako u samoposluzi stavljate u korpu proizvod koji vam nije potreban i koji zapravo niste ni nameravali da kupite, ali baš u trenutku kada ste ga videli, pojavila se u vama neodoljiva želja baš za njim? Ako je tako, onda ste vi klasična žrtva emotivno-propagandnog programa, što bi i bilo pravo značenje čuvene skraćenice EPP.

Većina reklama sadrži u sebi podsvesnu poruku ili tzv. okidač koji se aktivira na posve iracionalnim nivoima i bez obzira koliko ste svesni toga, teško ćete se odupreti porivu kupovine. Poigravanje i manipulisanje vašim željama, emocijama i svime onime što spada u korpus podvesnih procesa (a oni su mnogo dublji ali i neistraženiji deo naše ličnosti od onih koji spadaju u tzv. racionalni segment ) osnova je ekonomsko-propagandnog sadržaja, a ono što se prodaje, u ovoj igri, postaje manje važno. Recimo, ako čujemo pesmu „Born to be wild“ rok benda Steppenwolf, prva asocijacija ne treba da nam bude tamo neki roker-bitnik koji se bori protiv establišmenta već „divlji“ model Forda, BMW-a ili nekog drugog proizvođača automobila. U prevodu, ja sam „divlji“ onda kada sednem u svoj moćni kabriolet ili zajašem neki dobar motocikl, a ne kada demonstriram na ulici i nerviram vlast i biznismene. Može vam neko danima pričati o performansama nekog automobila i hvaliti njegovu snagu i brzinu, ali to vam sigurno neće izazvati želju za kupovinom kao golo telo neke devojke ispruženo na haubi vašeg budućeg „ljubimca“. I sve ovo, dragi moji, nije nikakva teorija zavere ili pak trik da vas zainteresujem za ovo pisanije već je to naša svakodnevnica i način života. U pitanju je praktično nauka koja se razvila do neslućenih razmera. Mi se svakoga dana izlažemo ogromnoj količini emotivno-podsvesnih podsticaja preko kojih se mnogo lakše kontrolišu naše navike ili ponašanje nego što bi se to postiglo racionalnim ubeđivanjem.

Možda ovi emotivno-ekonomsko-propagandni stimulansi i ne bi bili baš tako strašni (mada je sama činjenica da smo nesvesno izmanipulisani već dovoljno frustrirajuća) da nisu iskorišćeni i u političko-propagandne svrhe, čemu smo takođe svakodnevni svedoci, osobito u vreme izbora. I političari nam „uvaljuju“ svoju (bofl) robu i za to koriste naše emotivne receptore. Važno je pronaći ono što će da izazove podsvesno-emotivni konsenzus kod građana, a potom forsirati tu stečenu matricu, sve dok se ne potroši i ne postane besmislena. E za to vam služe sve one silne marketinške agencije, savetnici, konsultanti – oni pronalaze municiju koja će da raspali naš emotivni naboj i što to bolje urade, utoliko će i neka politička opcija bolje da prođe na izborima. Kreiranje javnog mnjena se u dobrom delu, ako ne i presudnom, upravo i oslanja na stvaranje emocionalnog okruženja koje će pogodovati pojavljivanju ili pak dominaciji neke ideologije vlasti/moći.

Propagandna mašinerija nacističke Nemačke nam je ostavila mnoštvo vrlo inspirativnog materijala sa kojim se i danas služe političari kako bi nas emotivno izmanipulisali i istakli sebe kao zaštitnike i čuvare naših najdubljih osećanja. Zato nije slučajno, a ni čudno, kada na propagandnim filmovima koji su, na primer, veličali lik i delo velikog vođe, vidimo žene koje plaču ili padaju u nesvest, muškarce koji fanatičnu dižu ruku u pozdrav fašisitčkom idolu spremni da poginu za Treći rajh ili šta već… Spretno su to radili nacisti i za svoje potrebe angažovali psihologe, koji su stalno otkrivali nove segmente preko kojih se može uticati na ljudsku podsvest ili pak umetnike koji su izražavali emocije puka kroz vizije o moći, lepoti i savršenstvu nemačkog naroda.

Setite se kako su neke naše „vođe“ spretno manipulisali sa našime emocijama i kako to i danas čine… Uzmite za primer samo „kosovski ciklus“, koji u sebi sadrži ogroman rezervoar svakojakih emocija pomoću kojih političari manipuliše prema sopstvenim potrebama. To je još Nikola Pašić spretno koristio kada bi se našao u neprijatnoj situaciji, pa bi poručivao svojim protivnicima kako oni ne trebaju da se bave Pašićem ili tamo nekim trivijalnostima nego da misle kako će da brane i sačuvaju Kosovo ravno. Imajte to uvek na umu i ne dozvolite, koliko god možete, da sa vama manipulišu utičući na vaš podsvesni život i osećanja; analizirajte i tražite pravu osnovu poruke koju vam šalje, na primer, premijer AV kada se poziva na nacionalno jedinstvo ili priča o interesima srpskog naroda. Ne dozvolite da vas emocije ponesu, već kontrolišite tok i intenzitet svojih osećanja upravo kroz analizu njihovog političko-propagandnog sadržaja, na primer. To je od ključnog značaja za razumevanje svake vlasti.

Naravno da su mediji najzastupljeniji reprezenti emotivnog života svakog društva, ali su ujedno i strašno oružje vlasti koja uz njihovu pomoć kreira osećanja javnosti. Mogućnosti manipulacije putem medija su ogromne i još uvek neistražene što otvara neslućene mogućnosti svakojakim populistima i demagozima. Uzmimo za primer samo ovaj tragičan događaj u selu Žitište pored Zrenjanina gde je ubijeno petoro ljudi, a povređeno njih dvadesetak… Svi ste to, hteli-ne hteli, videli i čuli na raznim medijima, tako da neću da pišem o detaljima. No, ono što su neki mediji, naročito tzv. tabloidi, prikazali i napisali predstavlja više domen emocionalnog napastvovanja i mučenja nego što spada u „objektivno“ izveštavanje. Ovo medijsko iživljavanje nad žrtvama je u najmanju ruku odvratno kao i manipulacija sa događajima i jeftino afektiranje nad sudbinama svedoka, prijatelja, roditelja, itd. Namerno neću da iznesem konkretan primer, kako ne bih i sam bio instrument ove tabloidne manipulacije. No, upravo su ovako jake emocije i gomila informacija koje vam emitiraju mediji pravi test za sopstvenu emocionalnu higijenu. Ne prepustite se već razmislite malo o tome kako vam se predstavljaju razni događaji i kakav efetkat se tako želi postići. Možda bi najbolje bilo, upravo zbog mentalnog zdravlja i higijene, da uopšte i ne uzimate u ruke tabloide, mada je teško izbeći njihovu dreku i šaradu. Ako dospete do pravih motiva i razloga tabloidnih dezinformcija, onda vam oni ne mogu ništa, onda ste (medijski) pismen čovek. A medijska pismenost je put oslobađanja od emotivne prisile i straha od vlasti.

Uvek se preispitajte da li ste sigurni da ste baš vi odlučili da kupite neki proizvod, da li ćete izaći na izbore i za koga ćete glasati!

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Erotika
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga