ZLATKO JELISAVAC: Ego-manijaci u politici

O Daning-Krugerovom efektu ili ljudima koji su ubeđeni da sve znaju

Priredio: Zlatko Jelisavac
04. mar 2019

Da li ste čuli za Daning-Krugerov efekat? Naime, radi se o psihološkom poremećaju kod ljudi koji su ubeđeni da mnogo više znaju nego što je njihovo stvarno znanje. Mogli bismo ga nazvati i „sindromom“ koji se pojavljuje zbog posledica čitanja „jedne knjige“, one koja je dotičnoj ili dotičnom „promenila život“. Naprosto, ljudi umisle da poseduju znanje koje je superiorno nad ostalim prosečnim znanjima kod običnih ljudi i više ih ne možete pokolebati u toj njihovoj iluziji – oni znaju sve.

Daninig-Krugerov efekat je izuzetno česta pojava na ovim našim prostorima i sigurno ste i sami doživeli njegovo razorno dejstvo, to jeste imali ste prilike da razgovarate ili slušate ljude sa nezdravom potrebom da vam dokažu kako mnogo znaju, ali to ne umeju baš najjasnije da iskažu. Na društvenim mrežama to je možda i najprimetnije. Pored sindroma „balkanskog špijuna“, gde se iskazuje naša tipična balkanska ljubopitljivost, koja može da pređe u maniju praćenja i izmišljanja sumnjivih i konspirativnih radnji kod nepoznatih ljudi, zatim takođe duboko proširenog tzv. sindroma Radovana Trećeg, gde se radi o samoizdaji ili potrebi da se okrenu leđa samom sebi, sada možemo ovom dvojcu naših opštih karakteristika pridodati i ovaj Daning-Krugerov efekat.

Koliko ste puta u kafani, autobuskoj stanici, na pijaci slušali nekog „upućenog“ u opšte političke tokove, naročito kada je u pitanju tzv. svetska politika. Taj neko pouzdano zna sve o Trampu, Putinu, Merkelovoj, Markonu i sl. više nego oni sami o sebi… Kako? Pa, zna, nema tu kako. Zna pa zna, i toliko je ubeđen u to svoje znanje da ga ne bi mogli demantovati ni dotični navedeni državnici, da se sami pojave na toj pijaci, stanici ili kafani – naprotiv, naš sveznalac i njima bi objasnio „neke stvari“.

Efekat je opisao vrlo plastično Dostojevski kada je opisivao ruske studente u inostranstvu, koji su sve bolje znali i koji se nisu stideli tog svog „znanja“ ni pred ljudima od nauke ili pak svojim profesorima. Ukoliko osobe sklone ovakvom ponašanju dođu u kontakt sa politikom, to jeste ostvare neke rezultate na političkoj sceni, onda njihovo samoubeđenje da sve znaju, ili pak da znaju nešto što drugi ne znaju – postaje još veće. A ako je ova ubeđenost o svom visokom znanju o svim stvarima iskombinovana sa visokom stepenom narcisoidnosti, što je uobičajena i ubitačna kombinacija, onda imate na delu ličnost koja je u stanju da svaku nepodopštinu opravda sopstvenom „genijalnošću“. Ako vam trebaju konkretni primeri u politici, onda pođite od aktuelnog predsednika Srbije, pa nastavite preko ministra spoljnog do minista vojnog ili pak predsednica Vlade i Skupštine – svi su vam oni tipični primeri osoba koji svojim ponašanjem i delovanjem ukazuju da su pod uticajem Daning-Krugerovog efekta.

Zašto volimo egomanijakalne-totalitarne osobe? Zato što smo i sami takvi…

Naravno, nisu ni opozicioni ili „opozicioni“ političari rešeni ovog razornog efekta, naprotiv… Moć, novac, laskanje onih koji su nižim pozicijima u partijskoj hijerahiji – sve to utiče da se osoba, koja je i inače sklona razvijanju dotičnog efekta, postane neko ko je ubeđen/na da samo on/ona znaju šta treba i kako treba činiti. I tako, hteli ne hteli, eto nama novog ego-manijaka koji će se osetiti pozvanim da brine o „našoj, kao i budućnosti nađe dece“, a pri tome će uništiti svakoga ko ne deli njenu/njegovu viziju o prosperitetu. Na žalost, sa obzirom da je na ovim našim prostorima dosta ljudi koji prepoznaju „svog čoveka“, to jeste osobu sa istim simptomima koje i oni sami imaju, ali uglavnom nisu toga ni svesni, onda nije ni čudo što ovi političari, režimski ili pak opozicioni, sa samonabeđenim znanjem vladaju našim sudbinama. To bi možda bio i jedan od indikativnih razloga zbog kojeg se kod nas trpe nemogući režimi i egomanijakalno-totalitarne osobe. Pogledajte, na primer, samo stranke koje bezmalo tri decenije imaju iste lidere, kao što su radikali ili LSV.

Politika je u mnogo čemu i psihologija, pogotova ona koja se bavi tzv. psihologijom mase, i ona na sve načine pokušava da proširi i produbi efekte koji je povezuju sa potencijalnim glasačima ili pak sledbenicima. Samim time, u politici su psihološke mahinacije, naročito onim našim podsvesnim delom ličnosti, itekako prisutne i predstavljaju sastavni deo našeg današnjeg društvenog života. A kada se uzme u obzir kako je i koliko dugo ovaj naš prostor kontaminiran raznim psihopatološkim uticajima, koji su se fatalno odrazili na čitave generacije, onda će nam slika o našoj specifično teškoj situaciji – biti nešto jasnija.

I tako, korak po korak, stigosmo i do Sergeja Trifunovića i njegovog govora u Novom Sadu… Neću da analiziram njegove reči niti da se osvrćem na uvrede koje je uputio pojedinim političarima, sa pravom ili ne, ali svakako želim da pokušate da sami promislite o čemu se ovde radi i da li smo bili svedoci demonstracije psihološkog efekta kojim smo se ovde bavili. Valjalo bi da i sam Trifunović, nakon samoanalize, porazmisli i okruži se ljudima koji nešto odista znaju o društvu, politici, psihologiji…

(Autonomija; foto: pixabay)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Aktivisti
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga