ZLATKO JELISAVAC: Da li je u Srbiji moguća socijalna pobuna?

Oni zavise od nas, a ne mi od njih

Priredio: Zlatko Jelisavac
21. jul 2020

Ne znam da li vam je, ovih dana, promakla vest o poskupljenju struje od 1. septembra i to 7,7% do 7,9%, što će vaš kućni budžet koštati još dodatnih 220 dinara. Kažu da je do poskupljenja moralo doći jer nam je struja prejeftina, pa je sam MMF naložio Srbiji da koriguje cenu i tako se barem malo približi ceni struje koja je aktuelna u regionu: Vo S. Makedonija je struja skuplja za 7,2%, dok je u Bugarskoj cena viša čak za 19%, u Hrvatskoj struja je skuplja za 71% za kilovat, a u Sloveniji za čak 120%. I šta nam to govori? Jasno je iz priloženog da nam je cena struje prejeftina i da se to mora što pre korigovati, pa makar za „tričavih“ 7,2%. No, niko ne spominje da li građani ove nesrećne zemlje imaju novaca da plate uvećane račune za navedeni procent, a naravno da nema govora o eventualnom podizanju standarda ili pak platežne moći istih tih građana u narednom periodu kada je predviđeno poskupljenje struje i ko zna čega još što nije najavljeno.

Dobro, kažu da cena struje nije realna i da naša elektrodistribucija trpi gubitke zbog tako niske cene – pa dobro, onda otpustite sve partijske kadrove koji parazitiraju po javnim preduzećima, ne samo u EPS-u. Na ovaj način će se uštedeti ogromna suma novca i onda neće biti potrebe za novim poskupljenjima ili će pak nove cene biti mnogo podnošljivije siromašnim građanima. Znam da ovo zvuči kao utopija u koju ne veruju ni najveći idealisti, ali problem lošeg ili neekonomskog poslovanja velikih preduzeća u javnoj svojini nije u malim cenama – kao kod EPS, već se problem krije u partijskom kadriranju i ispumpavanju novca iz tih preduzeća u partijske kase ili pak privatne džepove. Svestan sam da nisam otkrio Ameriku i da ova šema rada javnih preduzeća nije ništa novo, ali ako već vlast&Co nema nameru da menja ovu šemu, štaviše usavršava je i apdejtuje, onda vredi postaviti jedno logično pitanje: A zašto građani moraju da plaćaju za grehe vlasti i njihovih biznismena? Zar su građani krivi što se u EPS upošljava i Kurta&Murta, ukoliko su odani svojim „poslodavcima“, i pri tome primaju visoke ili sasvim solidne plate jer moraju, ruka ruku mije, da neki sitan procenat (priča se 5%) od plate odvoje i za one koji su im dali to radno mesto?

Istina je, još tamo od devedestih godina prošlog veka, da je svaka vlast kupovala socijalni mir jeftinom cenom struje (Slobodan Milošević je znao i da oprosti građanima velike dugove upravo zbog „mira u kući“), ali su se te iste vlasti bogatile isisavanjem para iz EPS a istovremeno su kupovale i svoj „politički mir“ upošljavajući gomilu partijskih kadrova. MMF mora, pre svega, reagovati na ovakve pojave nepotizma i očite korupcije vlasti, ali to nije posao MMF-a – njihovo je samo da ukažu na neodrživost poslovanja usled niske cene struje, a što, opet, narušava i lojalnu konkurenciju na međunarodnom tržištu poslovanja sa strujom ili pak njenim izvozom/uvozom. A kako će to sama država da reši, to je pitanje za samu vlast… A i vidimo kako će da reše: udri građane po džepu, mada isključivi krivac za ovakvo stanje u EPS jeste sama vlast!

Rešenje ovog dugogodišnjeg problema sa strujom, ali i sa svim ostalim preduzećima koja su još uvek u državnim rukama, moraju nametnuti građani, a ne vlast jer ni jedna do sada nije uradila ništa kako bi promenila već poznatu matricu „poslovanja“. Ako mislite da „mi tu ne možemo ništa jer nas niko ništa i onako ne pita“ – onda vam moram reći da ova vrsta „defetizma“ ili pak pomirljivosti sa situacijom jeste važan deo našeg zajedničkog problema. Setite se Francuske i njenih problema sa poskupljenjem goriva ili pak podizanjem poreza/nameta za građane… Skoro je predsednik Makron odlučio da odustane od svojih prvobitnih namera, tako da podizanja cene goriva neće biti (ruku na srce, stanje sa virusom korona je i onako uticala na drastično smanjenje cene goriva, ali je i država odustala od većih nameta što, recimo, vlastima u Srbiji ne pada na pamet), a setite se samo kakvi socijalni nemiri su nastali kada je Makron obznanio svoju prvobitnu nameru o poskupljenju. Sećate li se Žutih prsluka i velikih demonstracija koje je pratio bes i destrukcija ogorčenih građana? Tako nešto smo doživeli i u Srbiji, mada je povod bio potpuno drugačiji, a i bes građana je vrlo brzo utihnuo, ako nije bio i izmanipulisan od strane vlasti.

Nažalost, u Srbiji se nikada nisu ni desili klasični socijalni nemiri, već je to kod nas uvek bilo vezano uz neke polit-partijske interese koji se onda predstavljaju i kao opšte-građanski. Za poslednjih tridesetak godina raznih protesta&demonstracija, osim retkih pobuna koje su uglavnom bile lokalnog karaktera, nismo imali socijalne nemire jer su ovde građani navikli da ih političari vuku za sobom kao čobani ovce. Neverovatno je, ali istinito, nakon sloma stare Jugoslavije, ratova i velike ekonomske bede koja traje i do dana današnjeg, da se mi nikada nismo pobunili iz nekih jasnih socijal-ekonomskih razloga – recimo poskupljenje struje, mada je bilo i mnogo jačih razloga za opšti bunt. Iskreno sam se nadao da će protesti protiv ponovnog uvođenja vanrednog stanja i drastičnih mera zbog virusa korona poneti, konačno, i predznak socijalnog bunta, ali ćorak…

No, ne treba očajavati. Vruća jesen je pred nama jer se, pored poskupljenja struje i ko zna još čega, očekuju i masovna otpuštanja radnica/radnika – procenjuje se da će oko milion zaposlenih ostati bez svog radnog mesta. Eto prilike! Pokažimo im koliko smo ljuti i očajni. Ukoliko socijalni nemiri budu masovni, promene će biti neminovne i u političkom spektru, to jeste u domenu vlasti. Jer oni zavise od nas, a ne mi od njih.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Razbibriga
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga