ZLATKO JELISAVAC: Bizoni

"To je naše prokletstvo"

07. avg 2020

Skoro je Vladimir Đukanović, alias Đuka Bizon, imao novi javni ispad, a bilo je toga-nije da nije, gde je isprozivao srpske turiste na hrvatskom primorju. Konsterniran je Đuka zbog toga što naši građani, umesto da uživaju u lepotama Srbije ili pak stoički podnose koronalnu krizu između svoja četiri zida, izvode „besne gliste“ i odlaze u Hrvatsku na more. Evo šta je Đuka napisao na svom tviter nalogu: „Svima vama koji sunčate zadnjice po Hrvatskoj, od srca želim razlupan auto i probušene gume, po koji šamar ili nogu u zadnjicu, nadrnadane konobare koji vas ignorišu, najgori arsenal uvreda i pretnji… Sve da vas bude sram koliko ste bezosećajni ljudi!“ – zagrmeo je Bizon preko tvitera zgrožen nedostatkom empatije onih Srba koji, uoči obeležavanja godišnjice „Oluje“, odlaze na more kod istih onih Hrvata koji su, opet,  nekada Srbe progonili iz njihovih kuća u Kninu i diljem srpske Krajine.

Ne može da veruje Đuka, u svom pravedničkom besu, koliko su ti Srbi, što idu na hrvatksko primorje, „bezosećajni ljudi“. Ogorčen je Bizon, kao i zamenik gradonačelnika Beograda Vesić koji je odlučio da izmeni imena nekih ulica u Beogradu jer ovi toponimi isuviše nas podsećaju na neke skorije ratne traume. Na primer, Sarajevska ulica u Beogradu… Kako da u Beogradu postoji ulica sa imenom grada u kojem mrze „sve što je srpsko“ – kako se Vesić samoinicijativno izrazio. Ima li Beogradska ulica u Sarajevu? U Zrenjaninu, gradu u kome živim, nedavno je promenjeno ime Frankopanske ulice jer je u toj ulici živeo narodni poslanik vladajuće stranke koji više nije mogao da trpi istorijsku nepravdu i izborio se za promenu imena ulice u nešto što više podseća na slavnu srpsku tradiciju, a ne na „ustaško“ znamenje. I tako, ima tih đuka koliko hoćeš diljem otadžbine koji bi, koliko sutra, bili spremni da žrtvuju tuđu krv – čuj tuđu, pa našu, srpsku – kako bi ostvarili vekovni san o stvaranju velikosrBskog carstva gde više ne bi bilo hrvatskog primorja i gde bi samo Srbi mogli da umoče svoje zadnjice u srBsko more.

Setimo se i današnjeg predsednika AV-a koji je nekada, na sreću bezuspešno, pokušao da preimenuje Bulevar Zorana Đinđića u bulevar Ratka Mladića, što je, opet, bio logičan kontinuitet njegove politike – još tamo od ranih radikalskih radova kada je budući predsednik AV pozivao na odmazdu i zagovarao: stotinu Muslimana za ubistvo jednog Srbina.

I tako mi već tri decenije trpimo verbalno i fizičko nasilje raznih đuka i bizona kojima nikako ne odgovara, a niti ide uz njihovu polit-karijernu agendu, da se ovo trusno balkansko tlo konačno malo smiri od konstantnih ratnih potresa. Ne odgovara ovim đukama ni zrno razuma preko koga bi zaživeo neki vid pomirenja između „večito“ zakrvljenih strana gde bi se barem pokušao prevazići konflikit koji traje i uporno se forsira, od strane naci-elita, prokleto dugo, a i košta nas prokleto puno… Neće „naš“ bizon nikada prestati da bljuje „vatru i oganj“ jer njemu naprosto ne ide u prilog politika pomirenja, već, naprotiv, našem đuki treba razlog da mrzi i prezire Hrvate i sve ostale „ustaše“ i „šiptare“. Zašto? Pa, takav je đuka!

Ali nisu ovi bizoni, i sa jedne i sa druge strane, takvi jer je to prosto njihova priroda, barem to nije presudan faktor u njihovom bizonskom karakteru – ne, iza njihove mržnje i stalnog kvarenja svakog pokušaja pomirenja stoje interesni razlozi koji nemaju ama baš nikakve veze sa ustašama i balijama. Đuka se bogati i sa sve četiri trpa lovu u džepove dok proklinje neempatične Srbe koji bi zadnjicu da umoče u hrvatsko more. Bizoni nam pričaju o srBstvu i staroj slavi, a postaju sve deblji u svojim vilama ili pak ogromnim stanovima i naravno da im ne odgovara ukoliko se neki ne-patriotski element zalaže za neko kvazi-pomirenje – to naprosto nije ekvivalentno njihovim (bizonskim) nasušnim interesima. I spremni su da brane svoje interese po svaku cenu, pa i onu krvavu… Spremni su da obuku uniforme i da vam cokulom razvale vrata ukoliko se ne uklapate u njihovu viziju srBstva; spremni su da vam otuđe imovinu, prebiju vas od batina, izmaltretiraju celu familiju, javno vas ponize, a potom i proteraju iz vašeg doma jer niste bili na nivou njihove patriotske fantazije iza koje ne stoji ništa do „mržnje, sujete, vlasti“ – kako je to Džoni Štulić lepo opisao/opevao. Pozivaće ti isti bizoni i na „sveti rat“ protiv onih koji mrze sve što je srBsko, ali nikada neće i oni sami otići u taj rat već će ostati na otadžbinskom pragu kako bi zazivali druge da idu prolivati svoju krv za njihove interese. Ako ti bizoni i odu na front to će učiniti isključivo iz reklamno-političkih razloga: tamo će se slikati sa nekim crnim zastavama, zaklinjaće se na večitu borbu za svoj narod, lomiće pogače i piti rakiju, a potom će se, pod okriljem noći, vratiti svojim audijima u otadžbinu i nastaviti da rade ono što najbolje znaju: da šire mržnju i raskol među ljudima! I taman kada pomislite da je neki od tih đuka alias bizona završio sa svojom karijerom, eto novog ili pak preporođenog bizončića sa novo-starom žvakom ali u malo drugačijem pakovanju.

No, kada dođe stani-pani i kada situacija bude zahtevala da se bizoni okupe „pod zastavu“ i konačno pokažu na delu svoj patriotizam i ljubav prema otadžbini – neće njih biti ni blizu događaja. Gde su te đuke&bizoni bili kada je preko 200 000 Srba krenulo iz Hrvatske prema Srbiji, posle one, već spomenute, „Oluje“? Ko je dočekao te nesrećne ljude? Bizoni sigurno nisu, već su te iste nesrećnike nazivali izdajnicima srBskog roda koji su napustili svoja stara ognjišta. Gde su bili ti bizoni&đuke kada su nesrećnici iz Krajine krenuli za Beograd da traže pomoć? Naredili su policiji da ih ne pušta u grad  jer nije odgovaralo njihovim interesima da javnost vidi gladne izbeglice (Srbe) iz rata. Gde su bili đuke&bizoni kada je tim ljudima trebala pomoć i smeštaj? Nestali su, sakrili se u svojim vilama i velikim stanovima i čekali povoljan trenutak da ponovo promole glave kako bi nastavili sa svojom politikom zla i raspirivanja mržnje. Đuke&bizoni – to je naše prokletstvo, bilo da su na vlasti ili pak u opoziciji, i dok ih se ne rešimo neće biti života u ovoj nesrećnoj zemlji.

(Autonomija, foto: Flickr)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Razbibriga
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga