ZLATKO JELISAVAC: Bauk “štraheizma”

Naši “štraheisti” ubijaju Srbiju sistematski i matematički precizno

Priredio: Zlatko Jelisavac
21. maja 2019

Nešto je trulo u državi Austriji… Nakon što su postali koalicioni partneri u vlasti, austrijska tzv. Slobodarska partija je, preko visokog službenika ministarstva unutrašnjih poslova, koji je, by the way, upravo iz ove partije, zatražila podatke od austrijske unutašnje obaveštajne službe želeći da sazna identitet agenata koji su se tajno infiltrirali u neke desničarske organizacije. Trn u oku desničarskih „slobodara“ izvesna je gospođa Sibila Gajsler, koja vodi antiekstremističku jedinicu unutrašnje obaveštajne službe i očigledno im ne prijaju njene aktivnosti.

Nakon što je dotična gospođa Gajsler odbila da otkrije identitete ubačenih agenata, u njenu agenciju je upala policija i zaplenila kompletnu dokumentaciju. Zanimljiv je bio komentar gospođe Gajsler povodom ovog događaja: „Da budem iskrena, budući da dugo radim u oblasti ekstremizma krajnje desnice i imam dosta informacija, moja prva pomisao je bila: to je to, ovo je Dan X.“ (Peščanik, 15. maj 2019.) Dan X je, inače, san svih neonacista, jer tako nazivaju dan kada će preuzeti vlast, a policijska akcija, koju je instruisana od visokog predstavnika Slobodarske partije, nagoveštava upravo takvu mogućnost.

Još nešto „trulo“ desilo se u Austriji… Kao grom iz vedrog neba prolomila se vest – Hajnc-Kristijan Štrahe, vođa Slobodarske partije i austrijski vicekancelar, podneo je ostavku jer je tajno snimljen kako, uoči parlamentarnih izbora u Austriji 2017. godine, pregovara sa nekom ruskom preduzetnicom i nudi joj prednost pri dodeli javnih nabavki, kao i mogućnost preuzimanja kontrole nad jednim austrijskim dnevnim novinama – Kronen Zeitung, a kao protivuslugu Štrahe je tražio „podršku“, to jeste novac za svoju kampanju (Obaveštajna služba uzvraća udarac?) Iako je Štrahe izjavio da se radi o „pijanom razgovoru“, ipak su dokazi isuviše jasni da bi mogao da ih negira, zato se i vicekancelar Štrahe odlučio na ostavku kako ne bi uticao na rušenje trenutne austrijske vlade.

Zanimljivo je da je kancelar Sebastijan Kurc (onaj što ga Dačić ne voli i pravi kalambure na račun njegovog prezimena, ali zato voli Štrahea i naziva ga bratom) nedavno izjavio kako ruski kapital nema uticaja na unutrašnju političku scenu u Austriji, a onda se njegov zamenik pojavio na snimku gde otvoreno pravi dil sa predstavnicom nekog ruskog biznis-oligarha. Ovo bi moglo da dovede do vanrednih izbora, a posle ovakve afere Kurc se sigurno ne može nadati dobrim rezultatima za njegovu partiju (Narodna partija), a samim time bi izgubio mogućnost da se ponovo dokopa kancelarske stolice. Nezgodno… Još pred izbore za evropski parlament… Teško da će mnogo da pomogne činjenica da je u međuvremenu Kurc smenio spornog ministra unutrašnjih poslova Herberta Kikla, te da je Slobodarska partija odmah zatim objavila ostavke svih svojih ministara u koalicionoj vladi, nakon čega će po svemu sudeći uslediti prevremeni parlamentarni izbori.

Predsednik i premijer Austrije Aleksander Van der Belen i Sebastijan Kurc: Nešto je trulo u državi Austriji (foto: Beta/AP)

No, da ipak nije sve tako crno u državi Austriji, govori nam podatak da je austrijskim vlastima dosadilo blajburško okupljanje, gde su se svake godine susretali neonacisti sa staronacistima obučeni u crne ustaške uniforme. Zanimljivo je to da je upravo u vreme kada Slobodarska partija Austrije participira u vlasti, došlo do zabrane korišćenja i ustaških simbola, kao i pozdrava, jer su i oni uvršteni u arsenal zabranjene nacističke koreografije. Bez obzira što u vlasti učestvuju i predstavnici krajnje desnice, ipak se preko nekih stvari, kao što je otvoreno slavljenje nacizma pod maskom blajburškog „zločina“, ne može preći i ovogodišnja „komemoracija“ održana je pod strogim nadzorom austrijske policije. Čak se i katolička crkva distancirala od ovogodišnjeg pomena „žrtvama“ na blajburškom polju, a i politička podrška iz Hrvatske je izostala, pa su predstavnici donjeg ešalona hrvatske političke elite bili direktni učesnici, a, hijerahijski gledano, najviši političari iz vlasti su se spretno izvukli iz neprijatne situacije. Ostaje samo pitanje kako će se sve ovo odraziti po državotvorni mit o nastanku nove hrvatske države, a znamo koliko je Blajburg utkan u njene temelje „povijesne zbilje“.

Ali, da se manemo mi belosvetskih događaja i da se vratimo u zemlju Srbiju… Da li je kod nas moguć neki Štrahe ili da li je moguće da se u vlast uvuče neka ekstremno-desna partija? Pa kod nas razni štraheovski tipovi odavno već tulumare i sprovode svoju autoritarnu volju… Bilo da su u vlasti ili pak u opoziciji, naši štraheisti ubijaju ovu zemlju sistematski i matematički precizno, a za to ih niko ne poziva na odgovornost. Zašto? Plašim se da odgovorim na ovo pitanje… Evo, na primer, zamislite da se kod nas policija „zaleti“ u prostorije obaveštajne službe – pa to spada u domen nemogućeg. Ili, zamislite, da se naš predsednik odrekao recimo, u to doba, ministra Gašića jer je ovaj bio jedan od glavno-odgovornih za pad vojnog helikoptera u kome je život izgubilo više ljudi. A šta je AV uradio? Poručio je „svima“ da ne da Gašića, bez obzira na sve okolnosti.

Može i obrnut primer… Zamislite da se u Austriji neki visoki politički zvaničnik zabije automobilom u naplatnu rampu na auto-putu i pri tome prouzrokuje smrt jedne žene, a onda ga vlast sramno zaštiti svaljujući krivicu na „šofera“… Ili da austrijski ministar vojni javno, na televiziji, priča o turskom običaju vezivanja mrtvaca za živog čoveka koji je uhvaćen u nekom zlodelu, a pri tome ovog mrtvaca upoređuje sa Kosovom i vlašću u Prištini. Možemo ovako redati primere do sutra, ali nećemo suštinski uticati na boljitak u ovoj zemlji – naprosto, štraheisti raznih modela ne dopuštaju da se ovde bilo šta promeni jer su svesni da bi tako izgubili moć, a možda i snosili odgovornost za svoje postupke. U Austriji je jedan Štrahe i, kako se čini, izgleda da je završio sa političkom karijerom. A kod nas? Štrahe do Štrahea…

Sećam se, davno, kada je tadašnja Jugoslavija igrala jedan od svojih nesrećnih fudbalskih mečeva sa Nemačkom. Nakon naše očajne partije, komentator utakmice je rekao: Nemci imaju jednog Rudija Felera, a naša reprezentacija jedanaest – samo felera…

(Autonomija, naslovna foto: pixabay)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Hleba i igara
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga