ZLATKO JELISAVAC: AV u doba koronavirusa

Zamišljeni sagovornik može biti vrlo nezgodan...

Priredio: Zlatko Jelisavac
23. mar 2020

AV je oduvek voleo da viče i da se raspravlja sa nekim, samo njemu znanim, i u tom „razgovoru“ on vodi glavnu reč, replicira, peontira a onda, na kraju, svog sagovornika “baca u prašinu“ uz, situaciji adekvatne, propratne reči: Ne dam, neće moći, baš me briga, ko si ti i sl. Zanimljivo, AV je mnogo ljući kada se svađa sa zamišljenim sagovornikom nego kada ima stvarnu osobu ispred sebe, a poslednjih osam godina teško da je i mogao neko da porazgovara sa njim s obzirom na „orlovske“ visine AV-ovskih sololokvija.

Zamišljeni sagovornik može biti vrlo nezgodan, što vidimo u AV-ovskom slučaju, jer mu možemo odrediti različite uloge, a ako ta uloga se svede na nepoznatog-neprijatelja-koji-stalno-vreba-i-hoće-da-nas-napadne, onda tu može doći do teških posledica po psihičko zdravlje i psihoze&histerije. A to je karakteristično upravo u njegovom ponašanju. Takođe se mogu primetiti akutni oblici narcisoidnosti, jer on voli da istakne svoje Ja kao neophodnu kariku u lancu svih događaja. Ja ću da naredim, ja ću da hapsim, ja sam nabavio, ja sam uradio i sl.

U subotnjem obraćanju naciji AV je rekao da je on predložio vladi Srbije nove mere za sprečavanje koronavirusa i da će ih ona prihvatiti, bez obzira što sednica, iste te vlade, tek treba da se desi. Najavio nam je i novo vreme za policijski čas, pa je sada produžen od 17h do 05h, uz opasku da će proglasiti i totalni policijski sat u trajanju od 24 časa, ako to bude neophodno, pa „neka to još niko nije uradio“. Ili ona još upečatljivija: „ Pa neka me ne vole“. Mnogo bi on dao da ga oni „drugi“ vole, ali oseća da to nije tako, a sada ovo vanredno stanje i nepopularne mere koje mora doneti, samo ga čine još udaljenijim od tih drugih.

Nedostatak ljubavi od strane drugih možda je i izvor narcisoidnog ponašanja. Serije Papa i Novi Papa su ovaj nedostatak sjajno prikazali, što genijalni režiser Sorentino sigurno nije isisao iz malog prsta, već se malo pozabavio psihologijom i to na vrlo originalan način. Ovakve ličnosti – sklone histeriji i životu u umišljenom svetu punom njihovih deluzionističkih utvara – mogu da razviju snažne odbrambene mehanizme koji ih čuvaju od „okrutnog sveta“ drugih. A to, opet, vodi do sadističkih ili mazohističkih sklonosti (zavisno kuda se njihova agresija ili mržnja okreću – prema sebi ili drugima) koje traže svoj objekt za iživljavanje sopstvenih iluzija i nezdravih sklonosti ili perverzija.

Krizna vremena su “raj” za osobe sklonima takvom ponašanju… Kao da sve one teorije zavera , lične ili kolektivne, počinju da se ostvaruju, pa sad konačno mogu da kažu kako su bili u pravu i kako “neko” smišlja kraj sveta za sve nas.

Opšta atmosfera u društvu, koja obiluje iščašenošću (out of joint – Hamlet), za njih je realizacija onoga u šta su verovali i čemu su se, potajno ili javno, nadali. Sukobi u poslednjim Balkanskim ratovima devedesetih godina prošlog veka uverile su mnoge sociopate i sl. da je vreme za Treći svetski rat u kome će Rusija, na primer, da “poravna” svet, a danas sve to važi za Kinu. Kini je ubačen virus od strane Amerikanaca, a onda je Kina posle prvog šoka uzvratila udarac i koronavirus proširila prvo na Evropu, pa onda na ceo svet. Sada se Kina oporavlja od virusa jer znaju lek, a bogami i vakcinu, dok ostatak sveta, naročito onaj tzv. Zapadni, grca u patnji. A kada je Vučić pozvao kineskog “brata” da pomogne Srbiji i udario na EU kao na “nevernog prijatelja” koji samo obećava a ništa ne daje, onda su zavereničke priče dobile i svoje “pokriće”.

Džaba što je EU, i posle Vučićevih patetičnih izjava na njen račun, poslala Srbiji pomoć u vrednosti od 7,5 miliona eura – to sve ne vredi jer Evropa je naš neprijatelj dok su nam braća Rusi i Kinezi. Inače, kako bi AV opravdao ono svoje cerekanje i zavitlavanje sa koronavirusom da nije ovih sluđenih ljudi koji žive od zavera i izmišljenih intriga koje su im važnije od toga kako žive njihovi najbliži, na primer. Kada je sama situacija luda onda je lakše i provući sumanute ideje, kao i opravdati ono što se opravdati ne može, što je bio slučaj sa AV-om i njegovom ekipom “stručnjaka” kada su ismejavali koronavirus umesto da su na vreme nabavljali respiratore i ostalu opremu neophodnu za lečenje ljudi. Ali, eto, AV i ovo vanredno vreme koristi kako bi se uspostavio kao apsolutni vladar na ovim prostorima dok situacija potpuno odgovara i njegovim interesima, kako ličnim tako i stranačkim.

A nama, običnim građanima, koje AV svako veče proziva, šta preostaje nego da pokušamo sačuvati ovo malo preostalog razuma, a i duše… Jer šta je čovek bez duše? Hajvan bez mrve obraza – kako kažu u Bosni. Kaže AV, u subotnjem obraćanju građanima kako ne može da veruje koliko su neki građani neodgovorni prema sebi i drugima. “Možeš se igrati sa svojim životom, ali ne i sa životima drugih ljudi” – zaključuje. Upravo tako AV-e, ali ti je bolje da razmisliš malo šta i kome si kazao… “Reči, gospodaru, seku kao nož” – kako je pevao Džoni Štulić.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Druga runda
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga