ŽIVAN BERISAVLJEVIĆ: Završni taktovi nacionalističke kontrarevolucije

Bivši radikali su umislili da mogu da zatru Vojvodinu

10. nov 2019

Od ranih osamdesetih godina, u Srbiji je krenula priprema nacionalističke, anti-antifašističke i antisocijalističke kontrarevolucije koja danas doživljava svoju završnu fazu, a čija bi poslednja žrtva trebalo da bude AP Vojvodina, ocenio je za “Autonomiju” nekadašnji visoki funkcioner SFRJ, bivši ambasador Titove Jugoslavije u Londonu, a danas predsednik Političkog saveta Vojvođanskog kluba – Živan Berisavljević.

– Ovo što se sada zbiva, to je samo pokušaj završetka programa revizije istorije na puno pravaca. Zapravo siluju se istorijske istine, a nameće one koje su apsolutno ne samo revizionističke nego su izraz ideologije koju propoveda ratoborački krugovi svetog Sinoda, ideologije koju oduvek propovedaju nacionalistički orijentisani delovi duboke države u Srbiji. Uzmite na primer oslobođenje Beograda – aktuelni srbijanski režim se trudi da dokaže da je to daleko više stvar Rusa nego oslobodilačkog pokreta kojem je na čelu bio Josip Broz Tito, što je ogroman istorijski falsifikat.

Pa nam onda Rusi svake godine drže lekcije o važnosti tih događaja?

– Na toj proslavi su jedva našli neke ljude koji su, kao mladi borci narodnooslobodilačke borbe  učestvovali u oslobađanju Beograda, a u sred Beograda sedi im jedan živi narodni heroj koji je komandovao vojvođanskim jedinicama u operacijama oslobođenja Beograda, Dule Matić. On nikom nije pao na pamet samo zato što je Vojvođanin, komunista, što je ostao titovac.

Jesu li procesi revizije dalje i bliže prošlosti povezani, dolaze li sa iste strane?

– Pa naravno, iz istog izvorišta, iz iste idejne matrice. To je ideologija koja dominira Srbijom postupno sve više i više od ranih sedamdesetih godina, što je za mene jedan istorijski paradoks za koji nemam odgovor. Kako se desilo da Komunistička partija Srbije, koja je kao deo KP Jugoslavije, nesumnjivo izvela jedan spektakularni narodno-oslobodilački, antifašistički čin oslobađanja svoje zemlje i socijalnu revoluciju, kako se dogodilo da ona od imanentno revolucionarne partije postane izrazito srbo-nacionalistička, kontrarevolucionarna partija do te mere da reciklirani podmladak te partije, što predstavlja koalicija Vučić-Dačić, praktično negira svako učešće antifašističkih snaga u oslobođenju Srbije, Jugoslavije, Beograda, Vojvodine, i tako dalje.

Iz mog ukupnog političkog iskustva uverio sam se da je od svih politika koje vam donose ili kvare karijeru, ipak najbolja principijelna i čestita politika (foto: Autonomija)

Pored pokušaja brisanja njene antifašističke tradicije, Vojvodina se neprekidno suočava i sa smanjenjem ingerencija?

– Vi sada praktično imate režim koji shvata da ne može da zatre politiku borbe za autonomna prava AP Vojvodine ako ne udari na onaj mentalitet i onaj politički subjektivitet u kojem ti zahtevi imaju prirodno izvorište. Radikali su umislili, što je logično jer su oni poslednja faza ostvarivanja te kontrarevolucije, da je baš njima zadatak da učine optimalno šta mogu da to zatiranje što više privedu kraju. I pokušavaju gde god mogu da udare na tu autentiku vojvođanskog srpstva i Vojvodine kao sui generis regiona koji se istorijski konsolidovao pre nego što je Srbija postala država, pre nego što se i rodila ta ideologija. U kome Srbi od kada žive, uvek su hteli da žive u državnoj zajednici sa Srbijom, ali ne da budu pod Srbijom.

Hoće li se agonija Vojvodine nastaviti sve do konačnog rešenja pitanja Kosova?

– Dok god je ova matrica na vlasti. Mi imamo mafiju koja vlada državom i koja, od vrha države do najkapiralnijih delova zemlje, sprovodi mafijaški način artikulisanja vlasti, izbora vlasti i tako dalje. Nažalost, imamo i opoziciju koja nije svesna toga da mora sa nove platforme da otvori ta pitanja, nego veliki deo te opozicije sa iste te platforme, radikalizujući neke od ciljeva te platforme, pokušava da obori ovu vlast. To je nadgornjavanje ko može biti više nacionalista.

A Vojvodina sedi i čeka razrešenje?

– U Vojvodini vi imate nekoliko političkih grupa u odnosu prema ovoj vlasti. Jedna koja je tradicionalna, jašatomićevski srpska, koja naknadno shvati da sa Srbijom mora da napravi zajednički dogovor o tome pod kojim uslovima ćemo zajedno živeti, pa prvo izvede takozvano prisajedinjenje kao partijski radikalski program, a onda posle godinu dana piše teksto pod nazivom „Plači Vojvodino“. To je ono srpstvo koje ne razume šta su istorijski problemi srpskog naroda u Evropi i koje to nerazumevanje zove patriotizmom.

Drugi delovi su oni koji formalno ne pristaju, ali se oportunistički prilagođavaju. I imate treći deo, koji je apsolutno svestan toga i koji se sa tim uporno ne miri, ali koji je u toj velikoj vlasti, svemoći i nadmoći Miloševića i njegovog događanja naroda apsolutno satanizovan, marginalizovan i onemogućen na više načina.

Mi moramo ući u borbu koja nije ni laka ni jednostavna, ali koja jedina ima perspektivu. Ja sam star i na pamet mi ne pada da se u bilo kom smislu preporučujem kao čovek ambicije, ali amanetno kažem mladim ljudima koji dolaze, i kojih ima više nego što se misli – ako časno uđu u tu borbu, časni ljudi će im prići. Iz mog ukupnog političkog iskustva uverio sam se da je od svih politika koje vam donose ili kvare karijeru, ipak najbolja principijelna i čestita politika.

Dalibor Stupar (Autonomija)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Erotika
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga