Završeno 65. STERIJINO POZORJE: Žiri nagradio Semper idem, publika Dženis Džoplin

Jedan drugačiji krik

04. okt 2020

Uprkos uništenosti, upropašćenosti i poniženosti kulture, pa time i teatra, besparici i koroni moglo bi se reći da su svi akteri tokom ovogodišnjeg 65. Sterijinog pozorja – pržili. Baš zato i uprkos svemu!

Zavesa 65. Sterijinog Pozorja spuštena je večeras u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu nakon proglašenja i dodele nagrada i predstave u čast nagrađenih „Sjećaš li se Doli Bel“ (Abdulah Sidran, režija i adaptacija Kokan Mladenović, kamerni teatar 55, Sarajevo, Bosna i Hercegovina).

Koronavirus je tri puta odlagao početak festivala, iako su u međuvremenu dozvoljeni i održani svi zabavni, estradni, sportski, svadbarski, kockarski i ini događaji. Ipak, i uprkos svemu pozorište je otvoreno, Festival je počeo, tekao i prošao – neizvesnost, stisnutost i velika briga kako će sve proći, posmatrano iz ugla promene sveta oko nas i usled pojave bolesti kojoj se još uvek ne zna leka, ispostavilo se, bili su bezrazložni. Ono što smo šesnaest meseci čekali stiglo je na velika vrata.

Očekivalo se: SEMPER IDEM – po romanu Đorđa Lebovića, dramatizacija i režija Gorčin Stojanović, Narodno pozorište Sombor – najbolja je predstava 65. Sterijinog pozorja. Tako je odlučio žiri u sastavu: ALMIR BAŠOVIĆ, dramski pisac, predsednik Žirija, JELENA MIJOVIĆ, dramaturškinja, IGOR BURIĆ, pozorišni kritičar, ŽELJKO HUBAČ, dramski pisac, i ROBERT LENARD, reditelj.

Publika je, pak, odlučila da nagradu za najbolju predstavu (prosečna ocena 4,72) dodeli ostvarenju KO JE UBIO DŽENIS DŽOPLIN? Tijane Grumić,režija Sonja Petrović, Srpsko narodno pozorište i OPENS Novi Sad.

Pod sloganom “Stvarnost čudnija od mašte” u takmičarskoj selekciji ovogodišnjih igara, po izboru selektora teatrologa dr Svetislava Jovanova, pred publikom je bilo sedam predstava, a u netakmičarskoj selekciji “Krugovi”, dve.

Pozorje je bilo uzbudljivo, selekcija intrigantna, dramska ostvarenja kvalitetna, s mnogo drugačijih čitanja, glumačkih, rediteljskih, scenskih i drugih viđenja i ostvarenja. Mnoge su drame bile izmeštene iz klasičnog scenskog prostora, što je naišlo na odobravanje i aplauzima i nagradama.

Zlo je bila crno-crvena nit ovogodišnjih predstava. Zlo u prošlosti, zlo u sadašnjosti. Zlo u nama. Zlo koje se gasi, ali tinja, pa se opet stvara. Zlo potiskivano i gušeno, zlo drsko i vaskrslo… Zlo koje ima ljudsko lice, a ne znamo odakle ga u čoveku i „čoveku“, banalno i sveprisutno, zloslutno, neobjašnjivo… Zlo kome ne uspevamo da nađemo uzroka, porekla niti odgovora na pitanje zašto se iznova stvara, niti da postavimo preciznu dijagnozu njegove hronične bolesti, pa, možda nađemo i nekakav lek… Ova su pitanja i na Pozorju, razume se, ostala bez odgovora. Ono što je nedvojbeno, pokazala su i tetatarska ostvarenja na proteklom 65. Sterijinom Pozorju – na zlo uvek moramo reagovati! Glasno!

Bilo je jako lepih vesti i na takozvanim pratećim programima Festivala: Javno su čitane drame mladih pisaca i dramaturga; predstavljena su nova izdanja Sterijinog pozorja i Srpskog narodnog pozorišta. Postavljena je i ovaj put izložba dečijih radova – scena, maska, kostim, lutka. Međunarodna izložba pozorišne fotografije bila je veliko zadovoljstvo. Došli su nam gosti iz Hrvatske (prvo gostovanje nakon karantina) i Bosne i Hercegovine, njihovi ansambli i teatarski radnici, kritičari i novinari. Svi i domaćini i gosti prijatno su iznenađeni što se ne samo još uvek drži, već raste i sve je zgusnutije, vrednije, lepše Pozorje, koje se iz zlog vremena devedesetih za nama, izrodilo u dobro, (bar) među ovim ljudima (iz naših redova) i u njihovim pozorištima. I u Novom Sadu (što za sadašnji politički ambijent, nije nevažna činjenica). Autorski tim zagrebačke predstave „Ajhman u Jerusalimu“ zahvalio se publici, Mia Melher je na Okruglom stolu rekla: „Hvala vam, mnogo. Ključno je što mi vas vidimo kao što vi nas vidite. Osećali smo se veoma dobro, bilo je predivno iskustvo da igramo pred vama. Igrati na Pozorju u ovo teško vreme izuzetno je zadovoljstvo!“

Sve je bilo isto, pozorijanski, još malo, pa skoro kao nekad. Ali i drugačije.

Publika i glumci su stigli – zakotrljala se čudesna opsena, kojoj se svake godine, već više od pola veka, dragovoljno, sa zadovoljstvom i strašću prepuštamo. Bio je tu i crveni tepih, koji već nekoliko godina unazad daje notu glamura stepeništu novosadskog Talijinog hrama, i muzika mekih i toplih gudača, i udešenih žena i kavaljera s leptirkama… i osmeha i radosti ponovnog viđenja i srdačnog razgovora i odmeravanja… Bile su tu i kamere i novinari i kritičari i po koji političar, gradonačelnik u pratnji dame iz kabineta (samo na otvaranju, dakle, protokolarno, posle više nisu viđeni, valjda nisu stigli…!) i direktor Pozorja je u stavu mirno domaćinski dočekivao važne goste u holu… Sevali su blicevi… Ali, sve je, ipak bilo drugačije – retko da je bilo grljenja, glasnog, opuštenog smeha i rukovanja… Većina ljudi imale je zaštitne maske na licu. Teško je bilo oteti se novinarskom porivu i ne zabeležiti, ne primetiti (zapravo besmislicu) ko je kakvu masku za ovu svečanu priliku „odenuo“ –„običnu“ medicinsku, onu iz apoteke belo-zelenu, na tufne, na štrafte, strogu crnu, cvetnu, manje ili više naboranu, trouglastu, do vrha nosa, do pola lica… Gotovo da je zavist izazvala ona bela maska u čijem desnom uglu je pisalo plavim slovima „Sterijino pozorje“ (u kuloarima se pričalo da ju je pred „promociju“ lično direktor Radonjić doterivao i peglao!)! Odakle ti, imaš li jednu i za mene ? Ma, to je Miki samo za nas… ! Čuj, samo za vas!

Na ulazu kroz staklena vrata koja vode u foaje nisu se tiskali, zbijeni ljudi. Ovog puta jedan po jedan, mirno su i strpljivo pružali ruku ne bi li im se izmerila temperatura. Potpisnica ovih redova veruje da je s mnogima delila uzbuđenje hoće li proći bez problema! A, šta ako zadrhtim, pa se pokaže stepen, dva više, pa ne uđem…?!

I gledalište je bilo isto, a i nije, baš – na svako drugo sedište navučena je bela navlaka s oznakom o zabrani sedenja na tom mestu.

Da uskoro i mnoge druge stvari neće biti iste, da miriše prekretnica i nazire se promena u teatru čulo se na i jednom od sesija Dana knjige.

Nadasve intrigantna i uzbudljiva pozorišna fotografija (iz predstave „Sumrak bogova“) pored koje ni oči ni uši ne ostaju ravnodušni, replika na Munkov „Krik“ na naslovnoj strani trećeg ovogodišnjeg broja Časopisa za pozorišnu umetnost „Scena“, čija je promocija upriličena na drugom Danu knjige, kao da je najavila jedan drugačiji krik, koji je u ime pozorišnih poslenika izgovorio Aleksandar Milosavljevič. On je konstatovao da „mi živimo pozorište koje ne nestaje, ali sigurno ulazi u poslednju fazu svoje mene. Uskoro će pozorište doživeti promenu, koja neće biti uzrokovana kovidom, već teranjem pozorišta u arenu tržišne borbe.

Mi se, možda bavimo izgubljenom bitkom, ali je sigurno da nudimo tragove da na njima pozorište traje na neke druge i drugačije načine. Mi čekamo to nešto drugo i drugačije. Mi ne znamo kakvo će to pozorište biti, ali mu se radujemo“.

Sve pohvale onome ko se setio da spoji sve žestoko što se moglo spojiti, a istim poovoodm i na istu temu: Čuvenu poslednju noć svakog Pozorja – kada se od uzbuđenja pred odluku žirija, sedi s bliskim i samo geografski dalekim prijateljima i pozorišnim saborcima uz osmeh i čašicu (što bi deca rekla – opušteno) i s radošću ne spava, jer valja pretresti događaje u prethodnih osam dana, malo valjati neki slatki, sočan, a benigni trač, učestvovati u “tipovanju” o nagrađenima; grupu Kal / Rock´N´Roma /Gypsy Rockabilly i njihove eklektične ritmove u kombinaciji balkanske, romske, bluz, džez, pop muzike … (ima li još šta dobro); radost uspešno organizovanog festivala i dobrih predstava (uprkos uništenosti i upropašćenosti i poniženosti kulture, pa time i teatra, besparici i koroni…) i, na kraju, a ne najmanje važno – glad pozorišnih poslenika i publike za Pozorjem.

Moglo bi se reći gotovo da su svi, ove godine tokom 65. Sterijinog pozorja – pržili. Baš zato i uprkos svemu!

Tako je protekla i noć nakon poslednje takmičarske predstave – uz prženje muzikom i nekim pristojnim seirenjem, baš zato i uprkos svemu!
Pozorište će trajati!

Nagrade

Žiri Šezdeset petog Sterijinog pozorja – ALMIR BAŠOVIĆ, dramski pisac, predsednik Žirija, JELENA MIJOVIĆ, dramaturškinja, IGOR BURIĆ, pozorišni kritičar, ŽELJKO HUBAČ, dramski pisac, i ROBERT LENARD, reditelj, video je od 26. septembra do 3. oktobra 2020. godine sedam predstava u takmičarskoj selekciji.

Sterijina nagrada za najbolju predstavu– SEMPERIDEM, po romanu Đorđa Lebovića, dramatizacija i režija Gorčin Stojanović, Narodno pozorište Sombor. Odluka je doneta većinom glasova.

Sterijina nagrada za tekst savremene drame–DIMITRIJE KOKANOV za KRETANJE, režija Jovana Tomić, Bitef teatar Beograd. Odluka je doneta većinom glasova.

Sterijina nagrada za režiju–GORČIN STOJANOVIĆ za SEMPERIDEM po romanu Đorđa Lebovića, Narodno pozorište Sombor. Odluka je doneta većinom glasova.

Sterijina nagrada za dramaturgiju – SLOBODAN OBRADOVIĆ za RADNIČKU HRONIKU Petra Mihajlovića, režija Veljko Mićunović,Narodno pozorište/Narodnokazalište/Népszínház Subotica. Odluka je doneta većinom glasova.

Sterijina nagrada za glumačko ostvarenje:

JELENA ILIĆ za ulogu u predstavi KRETANJE Dimitrija Kokanova, režija Jovana Tomić, Bitef teatar Beograd.Odluka je doneta jednoglasno.

ALEKSANDAR ĐINĐIĆ za ulogu u predstavi KRETANJE Dimitrija Kokanova, režija Jovana Tomić, Bitef teatar Beograd.Odluka je doneta većinom glasova.

KRISTA SORČIK za ulogu u predstavi GUSTAV JE KRIV ZA SVE,koncept i režija Kokan Mladenović, Pozorište „Deže Kostolanji“/KosztolányiDezső színház Subotica. Odluka je doneta jednoglasno.

MARKO MARKOVIĆ za ulogu u predstavi SEMPERIDEM, po romanu Đorđa Lebovića, dramatizacija i režija Gorčin Stojanović, Narodno pozorište Sombor. Odluka je doneta jednoglasno.

Sterijina nagrada za scenografsko ostvarenje –MARIJA KALABIĆza predstavu RADNIČKA HRONIKA Petra Mihajlovića, režija Veljko Mićunović,Narodno pozorište/Narodnokazalište/Népszínház Subotica.Odluka je doneta jednoglasno.

Sterijina nagrada za kostimografsko ostvarenje –SELENA ORB za predstavu KRETANJE Dimitrija Kokanova, režija Jovana Tomić, Bitef teatar Beograd.Odluka je doneta jednoglasno.

Sterijina nagrada za originalnu scensku muziku –DRAŠKO ADŽIĆ u predstavi SMEDEREVO 1941. po tekstu i u režijiAneĐorđević, Srpsko narodno pozorište Novi Sad. Odluka je doneta većinom glasova.

Sterijina nagrada za scenski govor – ANSAMBL PREDSTAVE KO JE UBIO DŽENIS DŽOPLIN? Tijane Grumić, režija Sonja Petrović, Srpsko narodno pozorište i OPENS Novi Sad. Odluka je doneta jednoglasno.

Sterijina nagrada za scenski pokret – IGOR GREKSA za predstavu RADNIČKA HRONIKA Petra Mihajlovića, režija Veljko Mićunović, Narodno pozorište/Narodnokazalište/Népszínház Subotica.Odluka je doneta jednoglasno.

Specijalna Sterijina nagrada – VELJKO MIĆUNOVIĆ za režiju predstave RADNIČKA HRONIKA Petra Mihajlovića, Narodno pozorište/Narodnokazalište/Népszínház Subotica. Odluka je doneta jednoglasno.

Sterijina nagrada iz Fonda „Dara Darinka Čalenić″ za najbolju mladu glumicu –BOJANA MILANOVIĆza ulogu u predstavi KO JE UBIO DŽENIS DŽOPLIN? Tijane Grumić, režija Sonja Petrović, Srpsko narodno pozorište i OPENS Novi Sad. Odluka je doneta jednoglasno.

Sterijina nagrada iz Fonda „Dara Darinka Čalenić″ za najboljeg mladog glumca – PAVLE MENSUR za ulogu u predstavi KRETANJE, režija Jovana Tomić, Bitef teatar Beograd. Odluka je doneta većinom glasova.

Ostale Sterijine nagrade:

Sterijina nagrada za teatrologiju „Jovan Hristić” dodeljuje se SVETOZARU RAPAJIĆUza knjigu Muzičko pozorište kao umetnička sinteza, Fakultet dramskih umetnosti Beograd i Institut za pozorište, film, radio i televiziju Beograd, 2018.Odluku je dodelio Žiri u sastavu: prof. dr Ljiljana Pešikan Ljuštanović (predsednica), prof. dr Nebojša Romčević i dr Aleksandra Kuzmić. Odluka je doneta jednoglasno.

Žiri Okruglog stola kritike Sterijinog pozorja: Aleksandra Glovacki (predsednica), Milivoje Mlađenović i Andrej Čanji doneo je odluku da Sterijinu nagradu „Dejan Penčić Poljanski“ Okruglog stola kritike za najbolju predstavu dodeli ostvarenju KRETANJE Dimitrija Kokanova, režija Jovana Tomić, Bitef teatar Beograd. Odluka je doneta većinom glasova.

Nagrada Sterijinog pozorja – Nagradu publike 65. Sterijinog pozorja za najbolju predstavu (prosečna ocena 4,72) dobilo je ostvarenje KO JE UBIO DŽENIS DŽOPLIN? Tijane Grumić,režija Sonja Petrović, Srpsko narodno pozorište i OPENS Novi Sad

Ko je ubio Dženis Džoplin? – 4,72
Semper idem – 4,52
Kretanje – 4,50
Ajhman u Jerusalimu – 4,46
Smederevo 1941. – 4,20
Radnička hronika – 4,18
Gustav je kriv za sve – 4,10
Niko i ništa – 4,00
Jedvanosimsoboakalomistobo – 3,99
Lepa Brena prodžekt – 3,69
Lounli plenet – 3,24
Povratak – 3,22

Nagrada „Dnevnika″ – Jednoglasnom odlukom Žirija u sastavu Igor Burić (predsednik), Nina Popov i Nataša Pejčić, Nagrada redakcije novosadskog lista „Dnevnik″ za umetničko ostvarenje dodeljuje se BOJANI MILANOVIĆ za ulogu u predstavi KO JE UBIO DŽENIS DŽOPLIN? Tijane Grumić, režija Sonja Petrović, Srpsko narodno pozorište i OPENS Novi Sad.

Nagrada producentske kuće „Scomediasco“ – Žiri u sastavu Darinka Nikolić (predsednica), Sonja Damjanović i Teofil Pančić jednoglasno je odlučio da nagradu dobije IVANA V. JOVANOVIĆ za ulogu Majke u predstavi SEMPERIDEM, po romanu Đorđa Lebovića, dramatizacija i režija Gorčin Stojanović, Narodno pozorište Sombor.

Boru Draškoviću nagrada “Hugo Klajn”

Još jedna predstava, dirljiva i važna, desila se večeras na zatvaranju 65. Sterijinog pozorja – Boru Draškoviću uručena je nagrada „Hugo Klajn“za rediteljsko životno delo.

Nagradu su ustanovili pozorišni poslenici iz četiri države u regionu: „Sterijino pozorje“ Novi Sad, „Međunarodni teatarski festival MES“ Sarajevo, „Borštnikovo srečanje“ Maribor, „Grad teatar“ Budva i „Sarajevofest – umjetnost i politika“ Sarajevo.

Žiri, koji je jednoglasno odlučio da nagrada pripadne velikom pozorišnom i filmskom reditelju radio je u sastavu: Miroslav Radonjić, direktor „Sterijinog pozorja“, Aleš Novak, direktor festivala „Borštnikovo srečanje“ Maribor, Dino Mustafić, umetnički direktor Međunarodnog teatarskog festivala MES Sarajevo, Milena Lubarda Marojević, direktorka festivala „Grad teatar“ Budva i Haris Pašović, direktor festivala „Sarajevofest – umjetnost i politika“ Sarajevo.

U obrazloženju žirija, kaže se: Dao je nemerljivo veliki doprinos evropskoj režiji. Kroz svoj umetnički i pedagoški rad i pisanje, značajno je unapredio, modernizovao i inspirisao režiju u 20. i 21. veku. Nagrada „Hugo Klajn“ je priznanje koje odražava zahvalnost i divljenje mnogih umetnika, direktora pozorišta i festivala, filmskih producenata i brojnih gledalaca za njegov dugogodišnji briljantni rediteljski rad.

Zbog zabrane njegove predstave “Kad su cvetale tikve” Dragoslava Mihailovića (na zahtev Josipa Broza Tita i beogradskog Gradskog komiteta SKJ, Jugoslovensko dramsko pozorište skinulo je predstavu sa repertoara iz političkih razloga), Drašković je prestao da radi u pozorištu i posvetio se filmu.

Drašković je diplomirao režiju na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, u klasi profesora Huga Klajna. Na sinoćnjem zatvaranju Drašković je iskreno i toplo govorio o svom omiljenom, velikom, čuvenom profesoru Klajnu, čija je najveća vrlina, bila što je podsticao svoje đake da ga slušaju, a da ga ne poslušaju, da budu svoji i prevaziđu učitelja.

Branislava Opranović (Autonomija)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Podešavanje
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga