Zašto je „Mohamed“ popularno ime u Berlinu?

Vest da je prošle godine u Berlinu čak 280 novorođenih dečaka dobilo ime Mohamed izazvala je negodovanje brojnih desničara. Međutim, studija nije pružila neophodan kontekst, što sada neki kritikuju

08. maja 2019

Prošlog četvrtka je Društvo za nemački jezik objavilo godišnju studiju o najpopularnijim imenima koja dobijaju novorođenčad u Nemačkoj. Analiza preko 700 registara u zemlji otkriva da je 2018. najviše devojčica dobilo ime Mari, a dečaka Paul.

No izveštaj koji se objavljuje svake godine brzo je dospeo u polje politike i propagande jer je 280 od 22.000 novorođenih dečaka u glavnom gradu Berlinu dobilo jednu od verzija imena Mohamed. Berlinski list Tagesšpigel preneo je pod bombastičnim naslovom: „Mohamed je popularniji od Karl-Hajnca“.

To ime i njegove varijacije su među deset najpopularnijih imena u šest od 16 nemačkih pokrajina.

Mohamed – učestalo arapsko ime

Informacija je dočekana na nož u delu političke scene, prevashodno među pristalicama desničarske Alternative za Nemačku. Reagujući na istraživanje je berlinski odbor te stranke na Tviteru objavio fotografiju žene sa maramom koja predaje u školi uz poruku: „Stop islamizaciji. Samo uz AfD!“

Međutim, izveštaj o učestalosti imena ne daje potrebni kontekst, tvrdi Gabriele Rodrigez koja pri Univerzitetu u Lajpcigu istražuje porodične nomenklature. Ona ukazuje da mnoge porodice poreklom iz arapskog sveta gaje tradiciju da barem jednog sina nazovu po proroku Muhamedu.

„Ne postoji veliki izbor imena koja mogu da se nadenu za razliku od nemačkih porodica“, rekla je Rodrigez za DW, ukazujući da čak i najpopularnija imena dostižu najviše dva do tri odsto novorođenčadi.

Mohamed – u svojih 25 varijacija – je na prvom mestu u Berlinu samo ako se računa prvo, ali ne i drugo ili treće ime u složenim imenima. Ukoliko bi se sva računala, šampion bi bio Aleksander što je ime koje Nemci često daju kao drugo ime dečacima. Ukoliko se celo ime uzme u obzir, Mohamed je tek na 24. mestu u Nemačkoj.

U tome je deo nevolje: Društvo za nemački jezik je ranije računalo sva imena, a od 2017. godine objavljuje odvojenu listu prvih imena. „I mi smo shvatili da su rezultati možda malo zbunjujući“, kaže Frauke Ridebuš iz ovog društva za DW. „Ali kroz listu prvih ličnih imena imamo dodatni aspekt za poređenje koji nismo imali ranije.“

Strah od promena

Rodrigez kaže da se na ovom primeru vide strahovi Nemaca od promena u društvu. „Većina novih imena za bebe u Nemačkoj su inostrana imena i smatraju se egzotičnim – nemačkom uhu samo treba vremena da se privikne“, navodi ova naučnica. „To nije problem u urbanim centrima, ali na drugim mestima ljudi to vide kao pretnju iako u selima, gde se najviše govori o ovome kao o problemu, stranaca jedva da ima.“

„Ne radi se samo o ličnim imenima – već o svemu što ima veze sa strancima“, zaključuje naša sagovornica. „To ide na vodenicu Alternative za Nemačku koja je zacrtala cilj da šiti strah na osnovu ovih stvari kako bi opstajala.“

(Ostin Dejvis, Deutsche Welle / Foto: Pixabay)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Aktivisti
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga