Zakonom protiv negiranja ratnih zločina na Kosovu

Vlada Kosova je 11. aprila pokrenula inicijativu o izradi zakona koji bi sankcionisao poricanje zločina koji su se desili na Kosovu

16. apr 2019

Adem Ramadani bio je ranjen na dan kada se desio masakr u Račku u januaru 1999. Koliko ga vređa to što pojedini političari poriču taj masakr, toliko ga boli i činjenica da Kosovo nikoga nije optužilo za ono što se tada desilo.

„Masakr u Račku poznat je, verujem, celom svetu. Svi se osećamo uvređeno. Kako da se ne osećaš tako kada su ljudi iz Račka izgubili po tri člana porodice, a u drugim mestima još više. Ali, nas boli i činjenica naših institucija s obzirom da nikada niko od Srba nije optužen za Račak i ostale masakre. Tako se otvaraju vrata Beogradu da nam se suprotstavi ovakvim optužbama i da kažu da masakra nije bilo, pošto ni mi sami nismo odradili svoj posao“, kaže Ramadani.

Prema izveštaju Verifikacione misije OEBS-a, u Račku su 15. januara 1999. srpske vojne i policijske snage ubile 45 albanskih civila. Ovaj masakr označio je prekretnicu u odnosima međunarodne diplomatije sa Srbijom i Kosovom. Nakon njega usledilo je NATO bombardovanje.

Upravo je poricanje ovog masakra dovelo do smene Ivana Todosijevića, kosovskog ministra za administraciju lokalne samouprave iz redova Srpske liste. Pre njega, smenjena je i Vesna Mikić, zamenica ministra pravde takođe iz Srpske liste, a zato što je povodom godišnjice bombardovanja na Fejsbuku napisala da je NATO kampanja na SR Jugoslaviju predstavljala „namerno planiran genocid“ koji je, kako je navela, usledio posle „decenije borbe protiv albanskih terorista“.

Pored toga, Vlada Kosova je 11. aprila pokrenula i inicijativu o izradi zakona koji bi sankcionisao poricanje zločina koji su se desili na Kosovu. Kako je izjavio Enver Hodžaj, zamenik premijera inače inicijator ovog pitanja, poricanje zločina je dvostruki zločin, a to je i posebna uvreda za žrtve i porodice. Na izradi zakona sada radi Ministarstvo pravde.

Pored vlade, i Skupština je u ponedeljak formirala i ad hoc Komisiju za osudu ratnih zločina, genocida i agresije srpskog režima od koje se očekuje da će izraditi rezoluciju koja će biti osnova za ostale zakone ali i otvaranje Međunarodnog tribunala za zločine koje je Srbija počinila na Kosovu. Kako je rekao predsednik Skupštine Kadri Veselji, to je bitno zato što se danas već poriču neki zločini, a za pet godina je moguće da se poreknu i svi ostali. On je kazao da se ove godine „obeležava 20 godina od 186 masakara, ubistava 11.840 odraslih i 1.396 dece koja su se dogodili na Kosovu“.

Bekim Bljakaj iz Fonda za humanitarno pravo na Kosovu u izjavi za RSE ističe da je poricanje bilo kog zločina za svaku osudu, a naročito kada to rade nosioci institucija. Međutim, Bljakaj kaže da je za sprovođenje jednog takvog zakona nemoguće a bez tačnog činjeničnog izveštaja o svim zločinima na Kosovu.

„Zakonom ne sme da se sankcionišu samo oni koji poriču srpske zločine nego bilo koje, ratni zločini ili zločini protiv čovečanstva. Ali, kako će jedan takav zakon da se sprovodi u praksi? Najpre bi trebala da postoji neka komisija za istinu ili nešto slično koja će tačno da utvrdi činjenicama svaki ratni zločin i zločin protiv čovečnosti tokom i posle rata na Kosovu. Kada postoji takav izveštaj sa svim podacima o svakom zločinu, onda može da se donese sličan zakon i da se kaže da ko god poriče zločine u ovom izveštaju, odgovaraće krivično. Inače ovako, ukoliko ne postoji neki dokument koji nabraja sve zločine, onda neko će da porekne nešto pa da kaže to nije zločin, drugi će da kažu da jeste zločin. Dakle, ne vidim da jedan takav zakon može da se sprovede a bez izveštaja o činjenicama svakog zločina“, kaže Bljakaj.

On ističe da se na Kosovu do sada skoro niko od kosovskih institucija nije bavio time detaljno, osim civilnog društva koji je više doprinelo dokumentaciji žrtvama. On dodaje da bi najveća šansa bila Inicijativa za REKOM, regionalna komisija koja bi utvrdila činjenice o ratnim zločinima.

S druge strane, profesor Krivičnog prava Ismet Saljihu kaže da je ova inicijativa mogla da se uvrsti u Krivičnom zakoniku Kosova, kao što je to slučaj u Nemačkoj, Poljskoj ili Češkoj.

„To je predviđeno u slučajevima kada je Sud konstatovao da je zločin izvršen i ukoliko neka osoba porekne da se zločin dogodio, onda se on treba kazniti“, ističe on.

Američka ambasada na Kosovu u ponedeljak je saopštila da „poricanje da su se zločini desili vređa sećanje na žrtve, dodatno traumatizira porodice i potkopava napredak u izgradnji demokratske, multietničke države”. Ambasada je pozvala kosovske lidere iz svih zajednica da se uzdrže od zapaljive retorike.

„Posvećenost istini o ratnoj prošlosti je od vitalnog značaja za mirnu budućnost“, dodaje se.

Premijer Ramuš Haradinaj je zamolio sve koji žele da žive na Kosovu da poštuju žrtve i bol porodica.

(Arton Konushevci i Amra Zejneli Loxha, Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Raspust
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga