Za EU 46 odsto građana

Procenat onih koji se protive učlanjenju Srbije u EU bitno je niži u onosu na prethodne godine

05. avg 2014

U Srbiji bi 46 odsto građana na referendumu glasalo za učlanjenje Srbije u EU, dok je protiv 19 odsto građana, rezultati su istraživanja koje je krajem juna sprovela Kancelarija Vlade Srbije za evropske integracije.

Ako bi sutra bio održan referendum s pitanjem „Da li podržavate učlanjenje Srbije u EU“, 20 odsto građana ne bi glasalo, dok 15 odsto ne zna šta bi odgovorilo, rezultat je poslednjeg istraživanja javnog mnjenja „Evropska orijentacija građana Srbije – trendovi“.

U odnosu na istraživanje iz decembra 2013. godine, podrška ali i procenat onih koji se protive članstvu u EU beleže pad, a procenat onih koji se protive učlanjenju Srbije u EU bitno je niži u onosu na prethodne godine, navela je u današnjem saopštenju ta kancelarija.

Nivo pada podrške učlanjenju Srbije u EU od pet odsto spada u redovne oscilacije koje se javljaju od početka sprovođenja istraživanja, odnosno od 2002. godine.

Anketa je rađena prema standardu Evrobarometra, u kojoj je učestvovalo 1.015 ispitanika starijih od 18 godina, piše u saopštenju.

Ispitanici su naveli da bi članstvo u EU za 35 odsto njih bila dobra stvar, 22 odsto građana smatra da je to loše, a 43 odsto misli da to nije ni dobra ni loša stvar.

Za najveći broj građana, njih 47 odsto, članstvo u EU i dalje predstavlja put ka boljoj budućnosti mladih ljudi, više mogućnosti za zapošljavanje (36 odsto), kao i mogućnost za slobodnije kretanje unutar granica EU (36 odsto).

U poslednjem istraživanju zabeležen je manji procenat onih koji strahuju od gubitka nacionalnog identiteta i kulture i sve manje upotrebe srpskog jezika.

Navodi se da i dalje veliki broj građana, 67 odsto, smatra da bi reforme neophodne za ulazak Srbije u EU trebalo sprovoditi i da ne predstavljaju uslov za članstvo, već zbog dobrobiti samih građana, odnosno radi stvaranja bolje uređene Srbije.

Najviše građana, čak 58 odsto, borbu protiv korupcije, koja najviše utiče na njihov svakodnevni život, svrstava među najznačajnije reforme, dok su na drugom i na trećem mestu po važnosti – reforma zdravstvenog sistema za 41 odsto ispitanika i bolja zaštita ljudskih prava za njih 37 procenata.

Slede reforma pravosuđa sa 29 odsto, zatim unapređenje obrazovnog sistema sa 29, poboljšanje poljopoprivredne proizvodnje sa 25, zaštita potrošača sa 16 i zaštita životne sredine sa 15 procenata.

Najveći broj građana, njih 61 odsto, smatra da bi probleme u odnosima Beograda i Prištine trebalo rešavati nezavisno od toga da li to traži EU.

Dve trećine ispitanika podržava opredeljenost Vlade Srbije za nastavak dijaloga o normalizaciji odnosa i spremnosti da se saradnjom i dijalogom dođe do održivih rešenja.

Kad je reč o bespovratnoj razvojnoj pomoći Srbiji, građani nemaju jasnu sliku o tome ko su najveći donatori Srbije u poslednjih 13 godina.

Zvanični podaci pokazuju da, u periodu od 2000. do 2013. godine, EU i njene države članice, sa više od 3,5 milijarde evra doniranih sredstava, predstavljaju najveće donatore, čime su znatno doprineli razvoju Srbije, piše u saopštenju.

(Beta)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Hleba i igara
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga