Petnaest godina Facebooka: Nezamisliv uspeh i velike greške

Facebook je prošle godine bio upleten u niz skandala u vezi sa zaštitom podataka i kršenjem privatnosti korisnika

04. feb 2019

Facebook je u petnaest godina od osnivanja učinio velike korake prema ostvarenju sna Marka Zakerberga da poveže svet, ali je pritom napravio i ogromne greške koje su neke od njegovih pobornika pretvorili u glasne kritičare.

Društvena mreža osnovana je 4. februara 2004. u studentskoj sobi Marka Zakerberga na Harvardu i od tada je ostvarila nezamisliv uspeh, privukavši 2,3 milijarde korisnika koji platformu koriste za razmenu informacija i povezivanje.

No, izložena je i kritikama da je više usredsređena na rast nego na zaštitu korisnika.

„To je sada vrlo moćna kompanija koja je stvorila vrlo privlačan proizvod od kog su mnogi postali zavisni. Zbog toga ima i veliku odgovornost“, rekao je analitičar Džoš Bernof.

Facebook je prošle godine bio upleten u niz skandala u vezi sa zaštitom podataka i kršenjem privatnosti korisnika te bojazni da vodećom svetskom društvenom mrežom manipulišu strani interesi za sopstvenu političku korist.

„Nakon niza izazova u 2018, Facebook više ne hvale zbog inovativnosti. Sada ga kritikuju. Facebooku je 15 godina i suočava se sa zrelošću. Nije to više kompanija na svom početku“, kaže analitičarka tržišta Debra Aho Viliajmson.

Samo digitalni div Google ima više prihoda od Facebooka od oglašavanja na internetu. Facebook je vlasnik i aplikacija poput Instagrama, Messengera i WhatsAppa, od kojih svaka ima više od milijardu korisnika.

Zakerberg i dalje brani svoj poslovni model i tvrdi da Facebook nije prodavao podatke o svojim korisnicima te da mu se može verovati. Insistira na tome da njegova društvena mreža zarađuje od ciljanih oglasa utemeljenih na onome što saznaje od korisnika i tako uslugu održava besplatnom.

Zakerberg ove godine posebno namerava da se više angažuje na javnim forumima o tome kako tehnologija može bolje da služi društvu.

Kompanija priznaje da mora učiniti više da povrati poverenje pa je uložila milijarde dolara u bezbednost i ima 30.000 ljudi koji rade samo na tome.

„Kada kompanija stekne veliku moć i tvrdi da radi najbolje za vas, to znači da je itekako treba proveravati. To smo naučili u kapitalizmu“, kaže Bernof.

On sumnja da će ljudi okrenuti leđa Facebooku zbog narušenog poverenja i objašnjava da su potrošači spremni da razmene veliku količinu podataka za malo pogodnosti.

Facebook je uprkos talasu skandala prošle godine imao rekordnu dobit od 22 milijarde evra.

U međuvremenu, Zakerberg je uspeo u nameri da poveže razvijeni svet, ali onaj ostali tek se treba „zakačiti“ na društvene mreže.

Po postojećim podacima 46,7 odsto korisnika interneta, odnosno nešto više od 23 odsto svetske populacije koristi se Facebookom pa za širenje itekako ima prostora.

Facebook treba da postane i lider u suzbijanju manipulacije lažnim vestima, zaštiti podataka i da pazi na promene komunikacijskih preferencija korisnika, kaže Bernof.

(N1)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Aktivisti
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga