OLIVERA RADOVANOVIĆ: Ravnopravnost polova preduslov za opstanak sela

"Napravila bih program za razvoj sela i dala mogućnost da žene unaprede neke oblasti poljoprivrede kao na primer - multifunkcionalnu poljoprivredu. Tu bi žene adekvatno mogle da vode poslove koji se tiču ruralnog turizma, prerade, proizvodnje hrane i recimo suvenira. Trebalo bi im dati široke mogućnosti da privređuju"

08. mar 2019

„Da je lako biti seljak, svako bi se bavio poljoprivredom“ stara je poslovica. Život na selu, u Srbiji, pun je izazova. Nije velika mudrost reći da su seoske žene kao slabiji pol na mnogo većim iskušenjima. Kao poljoprivrednice ali i kao stub porodice. Dakako da bi o seoskim ženama i njihovim problemima trebalo diskutovati, i što je važnije delati češće nego kada se setimo svih žena – 8. marta.

Mnogi koji bi da pomognu ženama na selu mogli bi se ugledati na Oliveru Radovanović, koordinatorku „Ženske ruralne mreže Vojvodine“. To je mreža organizacija civilnog društva i udruženja čiji je cilj učešće u procesima ruralnog razvoja Vojvodine koja se tiču položaja žena i mladih u toj sredini.

Udruženja žena koje krasi veliki aktivizam

Kako ste odlučili da se povežete i ko čini ovo krovno udruženje?
Tokom 2016. kontaktirala sam 14 udruženja u Bačkoj, Banatu i u Sremu. Reč je o udruženjima koja su tokom godina postojanja imala konkretne rezultate. Reč je o udruženjima žena koje krasi veliki aktivizam u lokalnoj zajednici. Na unapređenju svog i položaja svoje dece.

Navedite nam neke od udruženja koja su povezana u mrežu?
Tri godine nakon osnivanja ima nas 17 članica. Ali to, kako stvari stoje, neće biti konačan broj. Žensku ruralnu mrežu Vojvodine, između ostalih, čine: Udruženje iz Stanišića, Udruženje „Podunav“ iz Bačkog Monoštora, grupa „Slamarke“ u okviru Hrvatskog kulturno-prosvjetnog društva „Matija Gubec“, zatim udruženja žena iz Krčedina, Belog Blata, Torka, Srpskog Itebeja, Zrenjanina, Grgurevaca, Jaska, Bikić dola, Banstola …

Šta konkretno činite da pomognete ženama na selu?
Nas 17 udruženja je postalo jedna snaga. Za nas se čulo. Kada uputimo poziv Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu oni se obavezno odazovu. Pažljivo slušaju o problemima žena na selu. Na kraju, žene na selu imaju prioritet pri svim konkursima koje pokrajinski fondovi raspisuju.

Žene na selu žele više znanja

Koji su to najznačajniji problemi žena na selu?
Ima ih puno, ali ću nabrojati samo nekoliko. Žene žele više znanja. Od poljoprivrede do informatike. A ona su im teško dostupna. Informatičko znanje koje je neophodno u 21. veku je na veoma niskom nivou. Nedostaje im informatička pismenost ali i znanje da apliciraju na projekte. Internet im je neophodan zbog pristupa tržištu. Postoje mnogobrojne manifestacije, ali one nisu dovoljne. I još jedna važna činjenica. Srbija je, načelno, na putu EU integracija. Kada otvorimo poglavlje 11 koje se odnosi na poljoprivredu tu će biti i niz zahteva za harmonizacijom što se tiče proizvodnje, kvaliteta i bezbednosti hrane. Tu će morati da se uklope i oni koji imaju tradicionalne proizvode. Moramo da informišemo sveukupno stanovništvo na selu o tome šta nam poglavlje 11 donosi.

Koliko su seoske žene spremne za usvajanje novih znanja?
Žene su otvorene za učenje. Spremne su za novine i da idu napred iako se suočavaju sa nizom problema. Pre svega tradicionalno, partrijahalno vaspitanje je da je ženi mesto u kući za šporetom. Rašireno je mišljenje u ruralnim sredinama da žena ne treba da izlazi iz kuće, da ne treba da uči. Međutim, upravo te žene koje se udružuju, su naše vizionarke koje mogu da spasu selo. Ali pomoć države za razvoj sela mora biti mnogo značajnija nego što je sad.

Ženama nije bilo dozvoljeno da se pojave na sokaku posle 18 sati

U kontaktu ste sa ženama na selu. Da li kampanja za smanjenje porodičnog nasilja daje rezultate? Da li je manje nasilja nad ženama na selu?
Ja bih rekla – ne. Ali zavisi i od sela. Dobro pamtim reči moje drugarice iz Belog Blata koja je rekla 2003. godine da ženama nije bilo dozvoljeno da se pojave na sokaku posle 18 sati. Međutim, kako su neki programi došli u selo kompletna situacija je počela da se menja. Mi se dobro sećamo da je u Belom Blatu kraj Carske Bare napravljen vizitorski centar. Potom su počeli da dolaze i turisti. Žene su se organizovale i počele da prodaju suvenire. Kada je prvi novac po tom pitanju došao u selo muževi su ženama dali „zeleno svetlo“ i nakon 18 sati napolje. Recimo, Ladislav Suknović iz Tavankuta iz Hrvatskog kulturno-prosvjetnog društva „Matija Gubec“ je jednom rekao, i to treba dobro zapamtiti, „dobro je čuti iz muških usta, da nam žene donose najviše novaca“. Dakle, pustimo žene da rade i shvatimo da je ravnopravnost polova nešto što je neophodno.

Da ste u mogućnosti da odlučujete koji bi to predlozi na nivou države bili za unapređenje položaja žena na selu?
Napravila bih program za razvoj sela i dala mogućnost ženama da unaprede neke oblasti poljoprivrede kao na primer – multifunkcionalnu poljoprivredu. Tu bi žene adekvatno mogle da vode poslove koji se tiču ruralnog turizma, prerade, proizvodnje hrane i recimo suvenira. Trebalo bi im dati široke mogućnosti da privređuju.

(Đorđe Simović, Agroklub)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Aktivisti
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga