DALIBOR STUPAR: Kaniš li pobijediti, ne smiješ izgubiti

Da li je poruka koju su Novosađani poslali shvaćena?

14. mar 2019

Epski spektakl Sergej&Čanak neće biti tema ovog pisanija. Prethodne nedelje svi su se istutnjali na tu temu. Međutim, sa kratke vremenske distance, evo par reči o posledicama istog, pa da se pozabavimo važnijim stvarima. Svi koji su tokom te nedelje napadali i vređali ljude koji su se našli pogođeni Sergejevim rečima, kao i svi koji su njegov nastup iskoristili da leče sopstvene frustracije vojvođanskom autonomijom, dobili su 8. marta tihi, a opet gromoglasni odgovor Novosađana. Najblaže rečeno, doživeli su debakl kada je u pitanju brojnost učesnika na skupu, pogotovo kada se u obzir uzme činjenica da je tokom prethodnih meseci ljudi na ulicama bilo značajno više, čak i pri drastično lošijim vremenskim uslovima (snegu i vetru).

Naravno da ne znam razlog svakog pojedinačnog građanina koji je odlučio da te večeri ostane kod kuće umesto da izađe na ulicu, ali isto tako ni Trifunovićevi fanovi ne mogu da se zakunu, niti potvrde sa stopostotnom sigurnošću, da to nema nikakve veze s njegovim prethodnim istupom. Jer, ako su oni u pravu, ispada da je svakom protestu u Novom Sadu prisustvovalo 4-5 hiljada ligaša, pa kad su se uvređeno povukli, ostalo je nepune dve hiljade na novosadskim ulicama. To nije i ne može biti slučaj. Zato pitanje za organizatore – gde vam se dedoše ljudi? Za sadamožemo samo da nagađamo.

Isto kao što možemo samo da nagađamo o čemu je par dana kasnije bilo reči na Savetu protesta, kada je razmatrano pitanje Sergejevog nastupa. Samo pet ljudi osmelilo se da, imenom i prezimenom, javno kaže nešto o tom događaju i pokuša da smiri nastale tenzije. Ne da se peru, ne da pravdaju zbog ovog ili onog, već da argumentovano objasne šta se desilo i da upute izvinjenje, iako njihove krivice tu objektivno i nema. Pet nestranačkih osoba čija imena vredi ponoviti: Gordana Nonin, Davor Vuković, Branislav Grubački, Milorad Kapor i Igor Mihaljević.

A onda je stigao petak i svima je postalo jasno da je mleko prosuto. Građani Novog Sada pokazali su šta misle o svemu: o Trifunovićevom ponašanju i govoru, o međusobnim prozivanjima i uvredama njega i lidera LSV, o ćutanju većine iz Saveta, o praznim pričama o separatizmu u Vojvodini… Pitanje je da li je poruka koju su Novosađani poslali shvaćena? Nećemo dugo čekati na odgovor, sutra je već petak i novi protest. Pretpostavljam da poljuljano poverenje neće lako biti vraćeno. Čak i da se na stepenicama Srpskog narodnog pozorišta nađu Mirjana Karanović ili Duško Vujošević.

Da ne bude kako su Novosađani tanane dušice i preosetljivi na sve i svašta, evo primera iz Beograda. Uprkos protivljenju i negativnim reakcijama na izbor govornika, proteklog vikenda se tamo građanima obratio Vladimir Dimitrijević, osvedočeni homofob i neko ko promoviše ukidanje obaveznog vakcinisanja u Srbiji. Nakon njegovog govora, na tviteru sam pročitao cinično pitanje – je l’ palo nebo? Interesantno je da isti aršin nije upotrebljen kada su njegovi istomišljenici sprečili da se s istog kamiona obrate Mirjana Karanović i Duško Vujošević. Šta, u tom slučaju bi zaista palo nebo? Očigledan primer dvostrukih aršina. Tuđe zabranjujemo, svoje ne damo.

Ukratko – za sve očiglednije pukotine, podele i nesuglasice na protestima nisu krivi građani, već vi. Vi koji ne odustajete od vaših sr**a. Kojima su, sve je jasnije, važnije stranačke boje od pada Vučićevog režima. Koji više vodite računa o imaginarnim procentima koje (ne)ćete dobiti na nekim budućim izborima. Ako ovo propadne, izbora neće ni biti, shvatite to. Zato jedna sugestija za organizatore protesta, uključujući i one u Novom Sadu – ako želite da vam se okupljaju samo nacionalisti, da ne kažem desničari, u redu. To je legitiman stav i niko nema pravo da vam ga uskrati. Međutim, nemojte onda da kukate što vas se skupilo svega 2.000, sa tendencijom daljeg opadanja. A pri tom, Vučića u nacionalizmu pobediti nećete nikad.

Valjda vam je sad očigledno da Novosađani ne mogu bezbrižno da šetaju uz transparente s isključivo kosovskom tematikom, pogotovo onima na kojima se sudbine Kosova i Vojvodine povezuju. Vojvodina ima svoje probleme, Novi Sad ima svoje probleme, svaki grad u Srbiji ima svoje probleme. Proteste morate lokalizovati. Ma koliko vam teško bilo da to shvatite, ogroman broj ljudi koji su na ulicama Novog Sada NIJE izašao zbog Kosova. Niti je Vojvodina utešna nagrada koja će vam pripasti kada Kosovo ode. Jednostavno je.

Umesto šetnji sa promašenim parolama, trgnite se malo. Smišljajte performanse, štampajte provokativne nalepnice i plakate, pišite grafite, blokirajte saobraćaj i institucije i sve aktivnosti usmerite ka zajedničkom zlu. Naterajte Vučića i trabante da se iznerviraju, da prave greške.

Da ne bude da samo mračim, eto me sutra na protestu. I odmah da kažem, neću doći zbog Kosova. Izlazim zbog toga što želim da se izborim za pravnu državu, slobodne medije, prava za radnike, socijalnu državu i da lopovi završe u zatvorima. Da partijsku državu vratimo građanima. Ali, dolazim samo ja, iako nas je na sve prethodne proteste (s izuzetkom 8. aprila) dolazilo četvoro. Koliko para (razumevanja s vaše strane), toliko muzike (poverenja s naše).

P. S. Maknite više tog Belu Kurinu od šetalice.

(Autonomija, foto: Beta)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Aktivisti
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga