VUK VELEBIT: Kakve su to patriote kojima je Rusija bliža od Srbije?

Politikolog o istraživanju fenomena ruske propagande u srpskoj dnevnoj štampi

25. juna 2019

Političke elite u Srbiji na priči o pomoći i bliskosti „bratske“ Rusije održavaju svoje biračko telo i popularnost kod onog dela stanovništva koji Rusiju vidi kao zaštitnika svih srpskih interesa.

Paradoksalno je da aktuelna vlast priča o evropskom putu Srbije, a istovremeno nas preko svojih medija ubeđuje kako je Zapad loš, a Rusija alternativa kojoj bi možda trebalo da se priklonimo. Licemerno je i ponašanje svih onih koji nam govore kako je Zapad opasan po nas, a odlaze tamo da žive i rade dok govore kako je Rusija naša bratska zemlja. Ovako u intervjuu za Danas politikolog Vuk Velebit sumira nalaze master rada koji je odbranio na Fakultetu političkih nauka u Beogradu na temu „Novija ruska propaganda u srpskoj dnevnoj štampi“.

Tema kojom se mladi politikolog bavio već je izazvala veliku pažnju u javnosti, a osim interesovanja, Velebitu je donela i nove kritike i napade. Kako kaže za Danas, zbog rada na „nepopularnom“ pitanju kao što je ruski uticaj u Srbiji, doživeo je da ga takozvane srpske patriote prozivaju za izdaju nacionalnih interesa, iako niko od njih nije ni pročitao taj rad.

–Zaista ne znam kakve su to patriote kojima je Rusija bliža od svoje sopstvene države Srbije. Da li se patriotizam meri odnosom prema stranoj ili prema sopstvenoj državi? Za mene patriotizam nije život u mitovima, već sagledavanje realnosti i delovanje u skladu sa njom. Razbijanje takvih mitova u kojima živimo upravo vidim kao čin patriotizma, a ne namere onih pojedinaca koji bi želeli da budemo nečija gubernija zbog svojih sitnih interesa, zaključuje on.

*Da se zaključiti iz vašeg istraživanja da većina štampanih medija u Srbiji izveštavaju o Rusiji u pozitivnom kontekstu – glorifikujuće, senzacionalistički i pristrasno. Kada sagledate ove rezultate, možete li da ocenite koliko su mediji u Srbiji objektivni?

–Mislim da je danas teško govoriti o objektivnosti medija kada su oni u Srbiji izgubili svoju glavnu funkciju, a to je da informišu u interesu javnosti, ali i da imaju analitičko i kritičko tumačenje događaja. Danas najveći broj medija služi kao propagandno sredstvo vlasti koji dezinformišu javnost, zbunjuju javno mnjenje, održavaju stanje napetosti i večitih spoljnih i unutrašnjih pretnji po državu. Odsustvo objektivnosti samo je posledica finansijskih i političkih pritisaka i nedostatka profesionalnih standarda u radu. Dokle god budemo ovako polarizovano društvo, dotle ćemo imati i polarizovane medije, a mislim da je to cilj vlasti.

*Kako po vašem mišljenju Evropska unija i predstavnici međunarodne zajednice u Srbiji reaguju na to što ih većina domaćih medija vidi kao neprijatelje Rusije, ali i Srbije?

–Evropska unija, ali i druge države vrlo pažljivo prate medijsku situaciju u Srbiji, a to smo videli i u poslednjim izveštajima međunarodnih organizacija. Oni isto tako dobro znaju da ovakav narativ u medijima najviše služi za unutarpolitičke potrebe. Ipak, mislim da vlast često preko štampe šalje poruke i spoljnim partnerima, dok bi EU trebalo da se zapita kakve su namere srpskih vlasti ako preko svojih tabloida vode anti-EU kampanju i dalje promovišu proruski narativ. Da li takva vlast zaista želi Srbiju u EU ili se radi o zloupotrebi naroda? U izvesnoj meri, ovo pisanje tabloida bliskih vlastima može uticati na politiku EU i Zapada prema Srbiji, ali oni pre svega gledaju svoje interese u datom trenutku.

*Ovim istraživanjem, koji je dobio veliku pažnju u javnosti, čini se da ste poprilično ogolili i demistifikovali jedan fenomen. Kako su vlasti u Srbiji, ali i sami mediji koji održavaju proruski narativ, reagovali na to?

–Vlasti u Srbiji, kao i mediji bliski njima nisu komentarisali ovo istraživanje, jer bi davanjem dodatne pažnje i sami postali učesnici u demistifikaciji fenomena iza koga stoje. Mislim da i sam vrh vlasti dobro razume nalaze ovog istraživanja koji njima ne idu u korist jer svoju popularnost grade i na priči o bratskoj Rusiji i predstavljanju sebe kao mosta između Istoka i Zapada.

Urednici svesni da kreiraju proruski narativ

Za potrebe istraživanja, Velebit je intervjuisao 15 urednika i novinara srpskih medija. On ističe da nije bilo teško pridobiti ih da otvoreno govore ovom pitanju jer su zbog garantovane anonimnosti u radu, osećali i veću slobodu da pričaju o pritiscima koje trpe, čak i oni koji rade u prorežimskim tabloidima. „Urednik jednog lista mi je rekao da ne prođe dan, a da neko od predstavnika vlasti ili njima bliskih ljudi ne zove i urgira da se nešto objavi ili ne objavi“, ukazuje Velebit.

*Mislite li da su oni koji podstiču i održavaju ovaj narativ u svojim medijima svesni da to čine i da krše profesionalne standarde?

–Rekao bih da oni koji podstiču i održavaju takav narativ u medijima nisu svesni da krše profesionalne standarde jer ih oni ni ne poznaju. Neki od njih su na tim položajima zato što veruju u to, ali pre svega se radi o njihovim interesima i privilegijama obavljanja dužnosti urednika tabloida. Urednici jesu svesni da učestvuju u kreiranju proruskog narativa, ali navode da tu ima i razloga komercijalne prirode jer Putin i rusko naoružanje prodaju novine.

(Aleksandra Popović, Danas / Foto: YouTube screenshot)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Aktivisti
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga