Vojvodina: Lokalne samouprave sve zatvorenije za novinare

"Mrak je sve gušći"

13. juna 2019

Lokalne samouprave u Vojvodini su iz godine u godinu sve zatvorenije prema medijima, a problem se naročito uvećao nakon što je istekao mandat povereniku za informacije od javnog značaja Rodoljubu Šabiću, naveli su u razgovoru za agenciju Beta istraživački novinari iz Vojvodine.

„Lokalne samouprave su poslednjih godina na minimumu otvorenosti prema medijima, a situacija se dodatno pogoršala otkako ’nema Šabića’. Neke opštine još uvek šalju skupštinski materijal, što je uobičajena dugogodišnja praksa i to je sve“, kazala je novinarka iz Vrbasa Ranka Ivanoska, ovogodišnja dobitnica specijalne plakete Nezavisnog udruženja novinara Srbije za istraživačko novinarstvo.

Prema njenim rečima, od strane lokalnih vlasti u opštinama zapadne Bačke, iz kojih ona izveštava, nema saopštenja za javnost, nema konferencija za medije, a pojedini funkcioneri „krišom, pod šifrom nezvanično“, odgovaraju na novinarska pitanja.

„Podsećam da je ostavka predsednika opštine Kula Perice Videkanjića prošle godine, koja je bila uslov za raspisivanje četvrtih vanrednih izbora u Kuli, ostala tajni dokument, a ni predsednik ni ostali funkcioneri nisu odgovorili na najprostija pitanja, kada je podneta ostavka i zašto. Mrak je, dakle, sve gušći„, navela je Ranka Ivanoska, novinarka Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra (VOICE, www.voice.org.rs).

Novinar iz Inđije Miodrag Blečić, koji izveštava i iz susednih sremskih opština, rekao je da u radu lokalnih samouprava ne može biti reči o transparentnosti, već pre svega o ignorisanju novinara.

Prema njegovim rečima, do informacija novinari dolaze veoma teško, a situacija se dodatno usložila nakon što je Šabiću istekao mandat.

„Uglavnom lokalne vlasti zahtevaju da im se pitanja dostave pisanim putem, najčešće mejlom. Ista je situacija i sa zahtevima po Zakonu o slobonom pristupu informacija od javnog značaja. Često su odgovori sledili tek nakon intervencije Rodoljuba Šabića. Međutim, od kada je njemu istekao mandat, imam utisak da je predstavnicima lokalnih vlasti to značilo ‘zeleno svetlo’ za nastavak prakse ignorisanja novinarskih pitanja koja im ne odgovaraju“, ispričao je Blečić.

Dodao je da su konferencije za novinare rezervisane samo za „podobne“ medije.

„Mada su i same konferencije za novinare postale besmislene jer vlasti ne dozvoljavaju pitanja koja, kako kažu, nisu tema konferencije. Sve u svemu, posao novinara sve više podseća na Don Kihota, odnosno borbu sa vetrenjačama“, ocenio je Blečić.

Novinarka iz Subotice, urednica portala Magločistač (maglocistac.rs) Natalija Jakovljević kazala je da u tom gradu na severu Vojvodine ne postoji transparentnost rada lokalne samouprave zato što javnost, pa tako i novinari, ne znaju šta se dešava unutar Gradske kuće.

„Naša vlast vešto krije šta radi, ako uopšte bilo šta radi. Ono što je vidljivo jeste nedostatak vesti o radu lokalne samouprave, o planovima, o realizovanim projektima… Gotovo i da nema pres konferencija na kojima bi novinari mogli da saznaju šta se dešava u gradu, to jest kako se troši novac građana. Ali je zato propadanje grada zbog neodržavanja vidljivo na svakom koraku“, ispričala je Natalija Jakovljević.

Dodala je da, što se tiče zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, iz svog iskustva može da kaže da se najčešće dobijaju „polovične informacije“ ili informacije iz kojih teško može da se napiše vest.

„Novinari su dužni da se prvo mejlom obrate gradskom medija centru i da napišu svoja pitanja. Najčešće se dobijaju odgovori mejlom, a unutar Gradske kuće sagovornici nisu raspoloženi za davanje izjava, rekla bih, zato što nemaju dozvolu za tako nešto. Takva praksa traje već nekoliko godina i to veoma otežava rad novinara koji treba da čekaju na odgovore, ako ih uopšte i dobiju“, navela je Nataliaj Jakovljević.

Novinar portala Pančevo Si Ti (www.pancevo.city) Nenad Živković rekao je da je u tom banatskom gradu stvar na prvi pogled „kontroverzna“, jer se Grad Pančevo pokazao kao najtransparentnija jedinica lokalne samouprave u uzorku od 15 gradova i opština u kojima je 2017. godine Transparentnost Srbija sprovela istraživanje, dok subjektivni doživljaj govori da pančevačka lokalna administracija nikad nije bila zatvorenija u komunikaciji sa građanima.

„Drugim rečima, to što Gradska uprava učini javnim i dostupnim na sajtu veliki broj dokumenata i papira iz njene nadležnosti ne osporava daleko važniji, suštinski strukturalni problem – da se odluke donose na krajnje netransparentan način. Proces odlučivanja, demokratske procedure, redosled koraka, učešće aktera – drugim rečima obavljanje vlasti – ispumpano je iz institucija i predato u ruke koordinatoru SNS-a za Južnobanatski okrug Branku Maloviću, koji nema nikakvu javnu funkciju ni u jednoj od šest opština i dva grada u južnom Banatu, niti u Upravnom okrugu, ali je vlast neformalno personalizovana u njegovoj ličnosti“, naveo je Živković.

On je naveo da se u Pančevu „očigledno štimuju“ konkursi za dodelu sredstava u raznim oblastima – od medija, preko nevladinih organizacija do omladine, kulture, sporta – još veći problem predstavlja gotovo tajno funkcionisanje javnih i komunalnih preduzeća i ustanova kojima je Grad Pančevo osnivač.

„To je i logično s obzirom na karakter ove vlasti: za njen opstanak je neophodno da kontroliše potrošnju javnog novca i da od javnosti sakrije podatke o troškovima od kojih lokalna zajednica nema nikakve koristi, za razliku od njenih poslovnih partnera i povezanih privatnih firmi ili pojedinaca. Bilo bi, naprimer, zanimljivo saznati koliko su novca potrošila JKP prošle godine za usluge reklame i propagande i koja su privatna preduzeća prihodovala po tom osnovu“, naveo je Živković.

Novinar portala Autonomija (www.autonomija.info) iz Novog Sada Dalibor Stupar rekao je da je lokalna samouprava u glavnom gradu Vojvodine od slučaja do slučaja neažurna ili još gore od toga.

„Naime, sve je centralizovano preko PR službe grada Novog Sada, te se svaki zahtev šalje njima, da oni prosleđuju dalje upravama i javnim preduzećima. Uprave i javna preduzeća na taj način izbegavaju direktnu saradnju. Ja sam, nakon više neodgovorenih zahteva čak i na obična pitanja, uveo sebi praksu da istovremeno šaljem pitanja PR službi i preduzeću ili upravi koja zapravo treba da mi odgovori. Tako da od prvog momenta imaju na umu da postoje neka pitanja“, naveo je Stupar.

Dodao je da ne može da kaže da mu nikada nisu odgovorili, ali je naveo da je problem u tome što umeju da prebacuju odgovornost s jednih na druge.

(Beta)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Potop
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga