VOJIN IVKOV: Bulevar bratstva i ubistva

Iz kvarta: Čekam da me pronađe hrabrost, da se suočim

17. mar 2020

Živim na kraju ili početku Novog Sada, zavisi odakle dolazite. U kvartu naseljenim radnicima iz nekadašnjih novosadskih preduzeća. U ulici – kao i u svakoj drugoj novosadskoj, beton, cigle, ali ima i dosta zelenila, dilera, korisnika, radnih i neradnih ljudi – nekadašnjem Bulevaru bratstva i jedinstva. Pravi komšiluk, kojem danas nedostaje baka Vasić, bila je najbrži lavor južno od Subotice. A ni Bulevar se više tako ne zove. Ali, ja sam odatle. Iz Bratstva i jedinstva, šta god ostalo od njega.

Mom Bulevaru sam dao glavnu ulogu u filmu na kojem radim već par godina. On ne bi ipak nikog pustio tek tako da prođe. Inficirao bi sve koji ulaze ili izlaze iz grada. Bratsvom i jedinstvom, naravno. Jer poput kakve imiginarne ličnosti uporno podstiče sećanja na sve ono za šta se danas zahteva zaborav. Moj Bulevar se jednostavno nameće kao drugo ja, deo identiteta, od kojeg ne možeš da se sakriješ pod skute novootkrivenih vladara i careva, što na nebu, što na zemlji, ma koliko im podanički služio.    

U prvoj ideji za film, pokazuje to sujetom i ciničnim odnosom spram svih osveštanija i vozdizanija… Kvartovski i mangupski. Ipak, preplavljen hordama novootkrivenih novoduhovnih, moj Bulevar se povlači u ilegalu, ostavivši svojim stanarima da se sami nose s beznađem koje su uspostavili, preimenujući ulicu misleći da će tako izbrisati deo svog identita. Ali, samo su ga ojačali.

Priča mog Bulevara je priča svih naših ulica i bulevara od Vardara pa do Triglava, tako nemilosrdno ispričana, da se krvavi tragovi te priče i dalje opominjući izvijaju uz rubove pločnika.

U drugoj ideji on započinje intervju. „Ime su mi promenili u Miloša, jer su hteli da zakopaju ideju o jedinstvu i bratstvu… da zatrpaju sve tragove beščašća nakon pogreba…“, odzvanjaju opomene pod koracima na Bulevaru. Pokušavam razumeti ulicu, bežeći od patetike kao od policije. Lepim po sobi papire sa idejama ko ta ulica može biti, u šta se pretvorila, tražim polaznu tačku. Svaka ideja mi je vezana za kvarne zube politike…

A to pokušavam da izbegnem, hoću da odgovor nađem u domovima komšija, u njihovim pogledima. Fotoaparatom beležim njihove dnevne rutine, zapisujem crtice u notes o svemu čega se sećaju kada su se uselili u ove zgrade. Slušam i dilere i lokalne pijance… I sve njihove priče… I sve imaju isti obrazac. Imali smo, sada više nemamo.

Vraćam se slici, možda ću otkriti nove detalje. Slikama lica, grimasa, pogleda, vizuelnim toponimima iz ulice… Na mojim slikama ljudi po rutini odlaze na posao, otvaraju radnje u bloku, idu u školu, kupuju cigarete na kiosku.. I od tada se istopilo više snegova. Beležim i arhitekturu, cigle, klupice, stepenice, otiske vremena u ulici. 

„Te godine tekle su sporo, ljudi su bili nesigurni, uplašeni. Kada se strah jednom uvukao među ove moje zidine, teško ga je izbaciti. Prođe kroz maltere, uspenje se uz dimnjak, uđe u cevi, protrči kroz tavane i tamo u nekom budžaku ostane da živi“, nastavlja svoju priču Bulevar.

Treća ideja za film oslikava sarkastičnu verziju ulice. Na mojim fotografijama. U kasnim je četrdesetim. Pogledi lica iz komšiluka čuvaju misli da ih neko ne bi razumeo pogrešno. Skrivaju sećanja na devedesete, znam to jer se u trenutku zalede pri samoj takvoj pomisli… Kao i o promeni naziva ulice, kojoj se tad uglavnom nisu protivili, jer znaju sasvim sigurno da su time promenili sebe. Ne ulicu, ona ih i dalje avetinjski opominje na treutak u kojem su se odrekli ljudskosti.

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је bulevar-portreti-2-vojin-ivkov-1024x683.jpg

Pokušavam izaći iz ove zastrašujuće scene, što bezbolnije. Ali, lica sa fotografija ožive prilikom svake šetnje kvartom, tragovi su i dalje svuda, čak su i fasade poprimile te mrke i zatupljujuće izglede.

Čekam da me pronađe hrabrost, da se suočim. Sa tim da su ljudi u ovim blokovima tu samo da prespavaju, jer tu više ne grade život. Još od onda kada su njome špartali tenkovi u pravcu za koji nismo hteli da znamo da vodi u provaliju, u koju smo se na kraju svi survali. Sa novom adresom Bulevar Kneza Miloša nastanili smo se u zemlji Zone sumraka, ili kako je to najbolje opisano u njegovom „prelaznom“ neformalnom nazivu, na: Bulevar bratstva i ubistva.

(Autonomija)

Istina je: ima nas! Klikni i podrži slobodno novinarstvo!

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Druga runda
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga