VOICE: U Vojvodini 70 odsto portala u službi propagande vlasti

"Bez kvalitetne medijske scene u zajednici nema ni demokratije"

11. jan 2022

U novinarskoj teoriji postoji fraza da su lokalni mediji oni koji ponajviše služe građanima – imaju neposredni kontakt sa problemima svojih meštana i kritikuju propuste lokalne samouprave. Ipak, analiza VOICE-a pokazala je da su lokalni mediji u Vojvodini pre propagandno glasilo vladajuće stranke, nego alat koji služi interesu svojih sugrađana. Od 107 registrovanih informativnih portala u pokrajini, samo njih 34 imalo je u proteklih godinu dana kritičke tekstove na rad lokalne samouprave i izvršnih organa vlasti, skretali su pažnju na afere i negativne pojave u društvu ili su dali glas opiziciji.  

Internet je danas najpristupačniji i najbrži izvor informacija. Već godinama unazad, internet je umnogome prevazišao sposobnosti televizije, radija ili štampe. Tako ni samo pokretanje vlastitog portala nije zahtevan posao kao ni okupljanje nekoliko ljudi koji će napisati pokoji tekst, „blagosloveno“ pratiti rad lokalnih javnih preduzeća, bez kritičkog osvrta prihvatiti reči lokalnih funkcionera i za to od istih dobiti određenu svotu novca na ime toga što informišu svoje sugrađane. Međutim, nešto objektivnije lokalno novinarstvo, kojim mediji neće biti pod okriljem i zaštitom lokalnih vladalaca, sasvim je drugačiji i profesionalniji izazov.

VOICE je putem sajta „onlajnmediji“, čiji je osnivač „Share“ fondacija i koji je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja, mapirao i analizirao sve informativne registrovene portale u Vojvodini, koji svoj sadržaj plasiraju na srpskom jeziku. Rezultat analize – gotovo 70 odsto medija u proteklih godinu dana nije imalo nikakve zamerke na rad lokalne samouprave, republičke i pokrajinske vlade i nisu bili otvoreni za mišljenja opozicionih partija.

Treba uzeti u obzir da ovaj broj portala u Vojvodini nije konačan, već se zvanično nalazi u registru Share fondancije, odnosno pomenute baze podataka.

GOTOVO POLOVINA VOJVOĐANSKIH OPŠTINA BEZ LOKALNIH ONLAJN MEDIJA

Vojvodina ima 7 okruga i 45 opština. Prema analizi VOICE-a, u čak 18 opština ne postoje registrovani onlajn mediji.

U samo 11 vojvođanskih opština deluju kritički mediji.

Odnosno, od ukupno 45 opština u Vojvodini, svega 11 može da se „pohvali“ kritički nastrojenim portalima.

Najviše portala registrovano je u Južno bačkom okrugu – čak 46, a najmanje u

Severno banatskom – 4.

Kako se portali, prema prostornoj pokrivenosti, mogu podeliti na nacionalne, regionalne i lokalne, postoje oni koji su registrovani u najvećem gradu jednog okruga pa formalno ili neformalno prate događaje i u drugim, manjim opštinama iz okoline, u kojima nema registrovanih medija.

PRIMERI DOBRE PRAKSE I SVE PREPREKE PROFESIONALIZMA

Nisu svi od pomenuta 34 kritička portala koje je mapirao VOICE poštovali Kodeks novinara Srbije. Pojedini su pribegavali tabloidizaciji, govoru mržnje ili lažnim vestima (primer „sremskomitrovački portal“ kojeg je VOICE prošle godine „ulovio“ u širenju netačnih informacija u vezi sa migrantskom krizom u Šidu, a koji neretko skreće pažnju i na realne probleme građana u Sremu).

Sa druge strane, postoje portali koji, poštujući novinarski kodeks, profesionalno pristupaju izveštavanju sa lokala.

Novosadskom portalu „021“ nedavno je uručena nagrada „Dimitrije Davidović“ koje Udruženje novinara Srbije dodeljuje za najbolji godišnji uređivački koncept.

Glavni i odgovorni urednik ovog lokalnog portala, Zoran Strika, za VOICE kaže da nije lako „pohvatati“ sve priče i probleme građana, pogotovo što oni nemaju kome drugom da se obrate. Ističe da se lokalni mediji suočavaju sa nizom problema, pre svega finansijskih.

Zoran Strika: Građani nemaju kome drugom da se obrate.

„Poprilično je teško da se izborite za svoje mesto na tržištu oglašavanja i pronađete model funkcionisanja koji bi doveo do samoodrživosti i istovremeno očuvanja novinarskog integriteta. Tu je i pitanje dostupnosti informacija, evidentno je da neki mediji mnogo lakše dobijaju odgovore od nadležnih, u onim retkim situacijama kada se odluče da pitaju nešto. Međutim, treba istaći i to da u Novom Sadu nije, na primer, kao u Nišu, gde gradonačelnica otvoreno kaže kako je naredila saradnicima da ne odgovaraju novinarima Južnih vesti”, navodi Strika. 

Magločistač je jedan od tri subotička portala koje je VOICE mapirao kao kritičke medije.

“Kao i celokupno društvo, tako se i mediji – neki svojom voljom, a neki silom prilika – dele u dva tabora: na tzv. režimske i opozicione medije. Magločistač je od svog osnivanja bio svrstavan u ove druge, ma ko da je bio na vlasti, a za ovih šest godina koliko postojimo, promenilo se nekoliko vladajućih garnitura. Odmah moram reći: to je podela koju mi ne zagovaramo, niti se sa njom identifikujemo”, kaže za VOICE urednica ovog portala Mirana Dmitrović.

Ipak, dodaje ona, ovo “opoziciono etiketiranje” dovelo je Magločistač u problem da dođe do sagovornika koji će pod punim imenom i prezimenom da im daju izjavu ili iznesu svoj stav po određenom pitanju. U većim urbanim sredinama, kako kaže, ovaj problem možda nije toliko izražen, ali u manjim i te kako jeste.

“Svi se znaju, svi su međusobno povezani, uslovljeni da li strahom za svoje radno mesto, da li mogućnošću da izgube neke privilegije, ili jednostavno ne žele da budu „crna ovca“, da se dovode u vezu sa jednim „opozicionim“ medijem jer bi neko, valjda, mogao da pomisli da su i oni opoziciono orijentisani”, navodi Dmitrović.

U OPŠTINAMA BEZ KRITIČKIH MEDIJA NAJVIŠE GLASOVA SNS-U

Na parlamentarnim izborima 2020. godine Srpska napredna stranka je u Vojvodini osvojila 58,87 odsto glasova. Procentualno gledano, SNS je najviše glasova osvojio u Sremu – 66,79 odsto.

U Sremu je registrovano ukupno 12 portala, od čega su samo 2 imala kritičke osvrte ili su dali glas opoziciji tokom ove tekuće “neizborne” godine. Statistički, Srem se tako svrstao u region u Vojvodini koji, na osnovu broja registrovanih portala, ima najmanje onih kritičkih.

Ilustracija: Pixabay

Takođe, procentualno gledano, Pećinci i Šid su dve opštine u Vojvodini u kojima je SNS dobio najviše glasova – 79, odnosno 69 odsto glasova.

U Pećincima i Šidu VOICE putem baze Share fondacije nije mapirao nijedan portal. Ipak, u Šidu je sedište Sremske televizije, koja ima i svoju internet platformu. Vlasnik Sremske televizije je Aleksandar Vinčić o čijim je sumjivim medijskim i poljoprivrednim poslovima VOICE pisao u nekoliko navrata. 

Pored Pećinaca i Šida, u još 25 vojvođanskih opština SNS je procentualno dobio više glasova od pokrajinskog proseka. Zanimljivo, u samo 4 od ovih 25 opština postoje kritički mediji, dok u 9 uopšte ne postoje registrovani portali.

“PORTALI ZLOUPOTREBLJAVAJU IDEJU LOKALNOG NOVINARSTVA”

“Iako može delovati zabrinjavajuće činjenica da u polovini vojvođanskih opština nema registrovanih onlajn medija, medijski ekosistem Vojvodine je takav da je možda i bolje što ih nema. Skorije analize Novosadske novinarske škole i Nezavisnog društva novinara Vojvodine pokazuju da postoji velika grupa vojvođanskih portala koji su samo nominalno lokalni, a suštinski služe kao propagandne platforme vladajuće stranke. Na njima se mogu naći neke osnovne, šture informacije o problemima na lokalu, koje su odabrane tako da ne iritiraju vlast, ali i tople ljudske priče i reciklirani tekstovi za potrebe lokalnih konkursa za sufinansiranje”, navodi za VOICE dr Stefan Janjić, asistent na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i istraživač u Novosadskoj novinarskoj školi.

On naglašava da takvi portal zapravo zloupotrebljavaju ideju lokalnog novinarstva.

“Publika im ukaže inicijalno poverenje jer želi da bude informisana o dešavanjima u svom mestu, o problemima i potencijalnim rešenjima, a naposletku se sve u najboljem slučaju svodi na promo-objave, a u najgorem na predatorske kampanje protiv neistomišljenika ili političkih protivnika vlasti”, kaže Janjić.

Stefa Janjić: Naposletku se sve u najboljem slučaju svodi na promo-objave, a u najgorem na predatorske kampanje protiv neistomišljenika ili političkih protivnika vlasti.

Do urušavanja lokalne medijske scene u Srbiji, dovela je katastrofalna privatizacija medija, smatra Norbert Šinković, predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV). A bez kvalitetne medijske scene u zajednici, naglašava on, nema ni demokratije.

NDNV se, kao krovna medijska organizacija u Vojvodini, ponajviše bavi lokalnim medijima. Šinković ističe da oni već godinama rade na rešenjima kako bi poboljšali lokalnu medijsku scenu u pokrajini. Dodaje i da je NDNV upućen u sve probleme sa kojima se suočavaju lokalni mediji u Vojvodini i ističe da su oni “višeslojni”.

“Veliki problem lokalnih medija je nedostupnost informacija, odnosno lokalne institucije im često ne daju informacije, zatim ih diskriminišu samo zato što se ne slažu sa uređivačkom politikom tih medija. Tu su naravno i pretnje kako kroz onlajn društvene mreže, tako i uživo. Ali mislim da je najznačajniji problem taj što je mali broj profesionalnih novinara koji želi da radi na lokalnim temama, pa  je samim tim i kapacitet tih medija ugrožen i sužen”, kaže Šinković.

Da bavljenje lokalnim novinarstvom ne isključuje ni mogućnost životne ugroženosti, dok napadači na novinare prolaze bez krivične odgovornosti pokazuje i primer Milana Jovanovića, novinara portala Žig info iz Grocke. Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je osuđujuću presudu za paljenje kuće ovog novinara, vrativši predmet Drugom osnovnom sudu u Beogradu na ponovno suđenje. Ukinutom presudom bivši predsednik opštine Grocka Dragoljub Simonović bio je osuđen na četiri godine i tri meseca zatvora zbog podstrekivanja. U Jovanovićevu kuću je pre 3 godine bačen molotovljev koktel, dok je on zajedno sa suprugom u njoj boravio. 

Petar Alimpijević (VOICE, naslovna ilustracija: Pixabay)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Referendum
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga