(VOICE) Revolucionarni pomaci u 5G mreži u Srbiji tek 2030.

"Bez novih 5G servisa za građane još dve, tri godine"

19. avg 2019

Peta generacija mobilnog interneta, 5G mreža, u prvo vreme u fazi razvoja, neće se mnogo razlikovati od onoga što trenutno omogućava 4G, kažu stručnjaci za VOICE. Brzina će biti veća za 10 do 20 puta, a revolucionarni pomaci, pre svega kroz primenu u privredi, očekuju se postepeno – između 2025. i 2030. godine. Ovo je delom rezultat i maksimalne standardizacije 4G mreže što je omogućilo zadovoljenje većine potreba građana, kao i nekih segmenata privrede. Naime, četvrta generacija (4G) započela je 2008. godine i od tada je doživela šest unapređenja. Poslednje je bilo 2016. godine zbog čega se taj standard često naziva i 4,5 G.

Dejan Vukobratović, foto: iconic.ftn.uns.ac.rs

Upravo zbog postepenog razvoja, u prvoj fazi 5G će zapravo biti mešavina 4G i 5G mreže, kaže profesor Fakulteta tehničkih nauka Dejan Vukobratović.

„U prvoj fazi razvoja 5G, nove će biti samo 5G bazne stanice koje će instalirati operateri, dok će se ostatak mreže oslanjati na 4G tehnologiju. Zbog toga se ovaj prvi 5G standard naziva i Non-Stand Alone (NSA) jer ne predstavlja odvojenu 5G mrežu već neku vrstu 4G/5G hibrida“, kaže Vukobratović.

Ovo znači da će u prvoj fazi biti unapređen bežični prenos između nove 5G bazne stanice i samih korisnika, dok će 4G infrastruktura ostati uz izvesne adaptacije. U tom smislu peta generacija interneta u prvo vreme neće napraviti velik pomak u odnosu na prethodnu.

„5G u prvoj fazi radi ono slično kao što je 4G radio, koristi dva opsega: prvi je da pokrije celu teritoriju i to se radi nižim frekvencijama ispod 1 GHz i tome služi ovaj opseg oko 700 MHz, drugi je da ponudi velike protoke u urbanim sredinama i to je između 3.4- i 3-8 GHz. Protok će tako biti pojačan možda 10-20 puta. Sto puta veći protoci dolaze u drugoj fazi“, rekao je Vukobratović.

Čekaćemo još automobile bez vozača i operacije bez lekara

Revolucionarni poduhvati kao što su automobili bez vozača i operacije koje vrše roboti po komandi udaljenog lekara očekuju se tek u drugoj fazi razvoja 5G mreže.

Naime, koncept koji ih omogućava u vidu povezivanja gotovo svih predmeta i uređaja na internet -Internet of things (IoT) biće još neko vreme realizovan u okviru 4G. Servis četvrte generacije za IoT maksimalno je unapređen i zbog toga je njegova standardizacija u 5G mreži odložena za drugu fazu. Kada bude standardizovan u okviru 5G mreže, očekuju se mnogo veće brzine interneta, mala kašnjenja u prenosu podataka i kapacitet povezivanja od oko milion uređaja po kvadratnom kilometru. To će omogućiti primenu 5G u zahtevnijim procesima u privredi što se očekuje između 2025. i 2030. godine.

Orkestar u Parizu, solista u Londonu

„Zamislite situaciju u kojoj svira ceo simfonijski orkestar, ali su delovi orkestra na različitim lokacijama, npr. ceo orkestar je jednoj koncertnoj dvorani u Parizu, a solista na klaviru je u drugoj dvorani u Londonu. Obe dvorane povezane su ultra-kvalitetnim audio i video prenosom tako da imate gotovo realan zvuk onih muzičara koji nisu u vašoj dvorani i fantastičnu UHD sliku na velikom platnu ispred sebe. Dakle, utisak je da slušate i orkestar i solistu na istom mestu. Ali pitanje je da li oni mogu da sviraju zajedno. Teoretski da, ako je ukupno kašnjenje signala između dve lokacije mnogo manje od 50ms“, kaže Vukobratović.

Primena u poljoprivredi, saobraćaju i pametnim gradovima biće moguća već u prvoj fazi 5G jer ne zahteva velike brzine i izuzetno mala kašnjenja. Upravo primena u privredi petu generaciju najviše razlikuje u odnosu na prethodnu, kaže profesor Vukovratović.

„Svakako da je proširenje mobilne mreže da podrži IoT rešenja, pogotovo u infrastrukturi i industriji, ključan otklon 5G tehnologije u odnosu na 4G. 4G tehnologija je imala zanemariv udeo u industrijskoj upotrebi. 5G je sa IoT servisima ciljao upravo industrijske i infrastrukturne primene”, rekao je Vukobratović.

Sa ovim je saglasan i direktor Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL) Vladica Tintor, ističući da 5G ima drugačiji poslovni model u odnosu na 4G upravo zato što teži primeni u privredi.

Vladica Tintor, foto: YouTube printscreen

„Prethodne generacije mobilne telefonije su se isključivo bazirale na korisničkom iskustvu u telekomunikacionom smislu. Međutim, primena 5G tehnologije se očekuje prvenstveno u domenu industrije, gde će 5G tehnologija biti platforma koja će omogućiti komunikaciju u različitim sektorima. Primena 5G tehnologije se očekuje u oblasti poljoprivrede, medicine, automobilske industrije, pametnih gradova, transporta“, izjavio je Tintor.

Rešenje za problem saobraćaja u Beogradu?

Profesor Vukobratović kaže da se 5G tehnologija već primenjuje u višemilionskim kineskim gradovima za rešavanje problema saobraćajnih gužvi. Ističe da bi to mogla biti jedna od primena ove tehnologije u Beogradu.

Potrebno je u vozila gradskog prevoza ugraditi senzore koji bi bili povezani na mrežu što bi omogućilo prikupljanje podataka i bolju organizaciju saobraćaja.

„Moguće je prikupljanje podataka o saobraćaju u realnom vremenu uz pomoć kamera, kao i sa ogromnog broja statičkih i mobilnih senzora integrisanih na vozila gradskog saobraćaja. Svi podaci bili bi analizirani u realnom vremenu i rezultati bi bili korišćeni u dinamičkoj kontroli rada semafora na raskrsnicama. Dobijeni podaci mogu da se iskoriste i za upozorenja i uputstva vozačima koji bi bili distribuirani ili direktno vozilima kroz info/entertainment on-board sisteme, ili kroz displejeve pored glavnih gradskih saobraćajnica“, kaže Vukobratović.

Mali poljoprivrednici ipak ne mogu da poguraju širu primenu novih tehnologija

Primena 5G mreže u poljoprivredi postavljanjem uređaja i senzora na njive omogućila bi proizvođačima dobijanje preciznih podataka direktno sa njihove parcele. Tako bi tačno znali kolika je vlažnost zemljišta u nekom trenutku ili kakve su vremenske prilike. I to sve od kuće, priskom na dugme. Na osnovu tako preciznih podataka donosili bi ispravnije odluke o tome kada da seju, oru, navodnjavaju… Dobijanjem takvih podataka povećali bi prinose i profit, kaže direktor novosadskog instituta Biosens (Biosense) Vladimir Crnojević.

Vladimir Crnojević, foto:YouTube printscreen

„Dostupnost kvalitetnih podataka bi u svakom slučaju omogućila bolje definisanje strategije proizvodnje, optimizaciju utroška semena i hemije, povećanje prinosa i kvaliteta proizvoda, kao i očuvanje životne sredine. Primeri su brojni kroz optimizaciju navodnjavanje, izbora semena, redukcije pesticida i đubriva… Svi ovi segmenti se sve više unapređuju kroz nove koncepte veštačke inteligencije i nauke o podacima, koji prirodno zavise od dosupnosti podataka koje omogućava 5G tehnologija”, rekao je Crnojević.

On tvrdi da je Srbija po pitanju primene novih tehnologija u poljoprivredi „jedna od najnaprednijih zemalja u ovom delu Evrope“. Kaže da su aktivnosti Biosensa dovele do uspostavljanja prvih segmenata 5G mreže za poljoprivredu kroz projekat Telekomove LoRa Internet of Things mreže.

Trenutno se radi na razvoju infrastrukture od 500 meteoroloških stanica zasnovanih na 5G tehnologiji koje će biti postavljene po celoj teritoriji Srbije u narednih nekoliko meseci. Ova mreže će omogućiti pristup širokom broju korisnika detaljnim podacima o vremenskim prilikama na 500 lokacija. kaže Crnojević. Dodaje da je Biosens deo projekata koji podržavaju primenu novih tehnologija u poljoprivredi kao što je IoF – Internet of Food and Farm.

Milan Prostran, foto; N1

Da je srpska poljoprivreda otvorena za nove tehnologije, slaže se i agroekonomista Milan Prostran. Međutim, kaže da su mali posedi i nedostatak para većine poljoprivrednika u Srbiji ograničavajući faktori u njenoj široj primeni.

„Skoro 80 odsto poljoprivrednika u Srbiji svrstava se u male i srednje proizvođače niske ekonomske moći, što su limitirajući faktori u nekoj široj primeni novih tehnologija. Veliki poljoprivrednici, kojih je malo, ne sarađuju sa malim i ne vrše transfer noviteta na male. Osim toga, nestale su mnoge institucije, instituti, zadruge koji su bili promoteri novih tehnologija“, kaže Prostran. Dodaje da mali proizvođači u Srbiji nemaju para da kupuju ni neke vrste semena koja se odavno ne smatraju novitetima.

Ko će preuzeti primat, Istok ili Zapad?

Profesor Vukobrtović kaže da će razvoj 5G mreže u budućnosti posebno biti zanimljiv na globalnoj sceni, pre svega zbog takmičenja Istoka i Zapada na polju najnovije tehnologije. Ističe da je Kina već u prednosti zbog velikog ulaganja države u 5G, a da su zapadni igrači prepušteni sami sebi, odnosno svojim finansijskim mogućnostima. „Naime, sva tri mobilna operatera u Kini su državno vlasništvo i u njih ovom slučaju, država je spremna za ogromne investicije u infrastrukturu kako bi preuzeli globalnu dominaciju ne samo u razvoju, već i u razvoju novih pametnih 5G servisa. Pri tome su u pitanju ogromni sistemi koji mogu u potpunosti da demonstriraju viziju nove 5G tehnologije. Kao primer, China Mobile mreža poseduje oko 2.4 miliona baznih stanica na svojih 925 miliona pretplatnika. Sa druge strane, u tržišno-orjentisanim zapadnim ekonomijama mobilni operateri su ‘prepušteni’ tržištu i njima prvo sledi značajna investicija u zakup spektra, gde se država kroz aukciju trudi da im proda spektar što skuplje, a potom i velika investicija u 5G infrastrukturu. Postavlja se pitanje da li će mobilni operateri na zapadu izdržati ovu utakmicu sa kineskim operaterima bez pomoći ili olakšica od strane države“.

Telenor: Neće još biti novih 5G servisa za građane

Osim primene u privredi, postavlja se pitanje kada će 5G mreža biti komercijalno dostupna građanima. U Telenoru kažu da sa „komercijalnog stanovišta 4G mreža trenutno u potpunosti zadovoljava potrebe korisnika, i u tom smislu se ne očekuju značajne promene u sledeće dve do tri godine“. Dodaju da je neophodno ispuniti nekoliko preduslova da bi građani mogli da koriste 5G tehnologiju: vreme i velike novčane investicije da se 5G mreža izgradi, novi uređaji koji podržavaju 5G mrežu, angažovanje industrije i javnog sektora da grade servise na 5G tehnologiji.

Telenor je u junu ove godine pustio u rad prvu 5G baznu stanicu u Naučno-tehnološkom parku u Beogradu. Na pitanje koje servise će razvijati u njoj i šta će novo ponuditi građanima iz ove kompanije odgovaraju da su istraživanje pete generacije mreže prepustili drugim kompanijama koje se bave informacionim tehnologijama.

„U Naučno-tehnološkom parku u Beogradu kreirali smo 5G okruženje koje mogu da koriste domaće i strane kompanije, startapi, studenti tehničkih fakulteta i svi ostali zainteresovani, da razvijaju svoja rešenja i uče zajedno sa nama o tehnologiji budućnosti. Dobrodošla je svaka firma iz zemlje i regiona koja smatra da može da razvije neki proizvod na 5G mreži. Partneri su nam i studenti ETF-a, i zajedno ćemo ispitivati što više mogućnosti za njenu primenu, koje danas deluju da su zaista beskonačne“, kažu u Telenoru.

Foto: Pixabay

Aukcija za prodaju frekvencijskog spektra sledeće godine

Osim gore navedenih preduslova za uvođenje 5G, prvo što treba da se uradi je prodaja dela oslobođenog spektra za 5G mrežu.

Direktor RATEL-a kaže da će javno nadmetanje biti najverovatnije u drugoj polovini 2020. godine. U ovoj agenciji rade na definisanju modela koji će pri tome biti korišćen.

„U toku je i izrada studije koja se odnosi na izbor optimalnog aukcijskog modela prodaje frekvencijskih opsega za postojeće i novu 5G tehnologiju. Rezultati studije trebalo bi da doprinesu postizanju najveće dobiti državi od prodaje spektra, efikasnom korišćenju spektra kao ograničenog nacionalnog resursa, širokoj rasprostranjenosti novih usluga na nacionalnom nivou i predvidivom okruženju koje će omogućiti investicije u 5G“, rekao je Tintor.

Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić izjavio je ranije da se razmatra mogućnost da u javnom nadmetanju za kupovinu spektra osim mobilnih operatera mogu da učestvuju i visoko tehnološke kompanije.

Marija Grbić (VOICE, naslovna ilustracija: Pixabay)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Erotika
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga