(VOICE) Najveći teret krize snosiće opštine i gradovi, budžet Subotice znatno manji

"Budžeti lokalnih samouprava biće u značajnoj meri opterećeniji od republičkog budžeta"

20. maj 2020

Na osnovu procena stručnjaka, budžet grada Subotice će, zbog pandemije korona virusa i velikog pada privrednih aktivnosti, biti umanjen čak do 30 odsto, a značajna smanjenja prihoda pretrpeće u sferi poreza na zarade zaposlenih i poreza na imovinu, jer je privreda u okviru ekonomskog paketa mera podrške Vlade Srbije trenutno oslobođena plaćanja ovih obaveza, ukazuju sagovornici Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra (VOICE).

Kada je reč o planiranim investicijama, Pokrajina je za ovu godinu obustavila finansiranje završetka zgrade Narodnog pozorišta u Subotici. Pokrajinski budžet je umanjen za 4,2 milijarde dinara, odnosno 5,4 procenata, a najveći gubitak pretrpeće poljoprivreda.

Dekan Ekonomskog fakulteta u Subotici Aleksandar Grubor rekao je za VOICE da je jedan od osnovnih prihoda svih lokalnih samouprava porez na zaradu zaposlenih i da će se on neminovno u značajnoj meri smanjiti.

“Ima dve ozbiljne stavke koje će pretrpeti značajna smanjenja prihoda, a to su porezi na zarade zaposlenih. Ako se dobro sećam, odložena je i naplata poreza na imovinu što je takođe izvorni prihod lokalnih samouprava. Još uvek ne mogu u procentima da kažem u kom obimu će se izvršiti reprogram lokalnog budžeta, ali ćer sigurno biti smanjen. Nije moguće naplatiti one prihode koji se inače naplaćuju”, kazao je Grubor, koji je i odbornik Srpske napredne stranke (SNS) u Skupštini grada Subotice.

Aleksandar Grubor

Prema njegovim rečima, kroz mere Vlade Srbije veliki deo tih umanjenja prebačen je na teret lokalnih samouprava.

“Budžeti lokalnih samouprava biće u značajnoj meri opterećeniji od republičkog budžeta. Pitanje je za svaku lokalnu samoupravu, koliko ona to može da kompenzuje, taj gubitak prihoda, recimo, povećanim transferima iz republičkog budžeta gde, recimo, republički budžet može da odobri neka druga sredstva za iste namene, budući da lokalna samouprava ne može to da naplati”, smatra Grubor.

Dodao je da je pokrajina za ovu godinu obustavila finansiranje završetka subotičkog Narodnog pozorišta jer su u pokrajinskom budžetu pravili prioritete za finansiranje.

“Pitanje je koliko će lokalna samouprava moći da se izbori za završetak tih projekata koji su njoj bitni. Subotici je to sasvim sigurno bitno. U strukturi rashoda u pokrajinskoj vladi postoje i veći prioriteti od toga”, keže Grubor.

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović je početkom maja istakao da će investicije koje su započete biti nastavljene sem četiri projekta za koja nije do početka maja ni započeta procedura: reč je o rekonstrukciji Pozorišnog trga u Novom Sadu, uređenju fasada u Subotici, rekonstrukciji komunalne infrastrukture u Pančevu i rekonstrukciji Gradskog stadiona u Zrenjaninu.

“To su četiri grada koja imaju dovoljno sopstvenih sredstava da ovaj posao mogu preuzeti na sebe”, dodao je Mirović.

Podsećamo, početkom februara je saopšteno da će za projekat unapređenja turističkih potencijala kroz obnovu fasada zgrada koje se nalaze na turističkoj ruti secesije – “Art nouveau u Subotici”, Uprava za kapitalna ulaganja Vojvodine izdvojiti 200 miliona dinara, dok će Grad projekat podržati sa još 47 miliona dinara.

Prema istraživanju NALED-a, sprovedenog krajem marta, privrednici u Srbiji očekuju potpuni oporavak u roku od šest meseci do godinu dana. Istovremeno, čak 70% anketiranih lokalnih samouprava smatra da će posledice krize izazvane pandemijom Covid-19 osećati dvostruko duže, od godinu dana do dve godine.

“Zbog slabije naplate prvenstveno poreza na zarade, ostalih poreza, taksa i naknada, lokalni prihodi će se u najboljim okolnostima smanjiti za trećinu, a dve od pet samouprava smatraju da će smanjenje iznositi 40% do 70% trenutnih prihoda. Za razliku od države, koja će niže prihode nadoknaditi povećanim zaduživanjem, lokalne vlasti moraće da se odluče za neki od oblika smanjenja potrošnje”, navodi se u istraživanju.

Anketa koju je sproveo NALED pokazuje da svaka druga lokalna samouprava ima problem sa održavanjem likvidnosti, što će dovesti do nemogućnosti izmirivanja obaveza i ugroženog investicionog ciklusa na lokalu. Kako bi obezbedile kontinuitet u narednom periodu, 30% lokalnih samouprava odložiće i isplate ka dobavljačima, a za neke je opcija korišćenje sredstava po osnovu ostvarenog suficita iz prethodnih godina (27%).

Maglai: Para nema, teško će da se isplaćuju preuzete obaveze

Predsednik opozicione odborničke grupe Pokreta građanske Subotice u Skupštini grada Jene Maglai rekao je za VOICE da se u Subotici očekuje smanjenje budžetskih prihoda do 30 odsto, što je oko milijardu do milijardu 200 miliona dinara, što bi trebao da bude “neki realan iznos smanjenja budžetskih prihoda u ovoj godini”.

“Najveće smanjenje, oko 20 odsto, će se odnositi na najveće budžetske prihode od poreza na zarade. Sigurno će biti smanjenja broja zaposlenih, što će najvećim delom pogoditi industrijsku zonu, dakle, privatnike. A biće i manji prihodi za 10, 20 odsto vezano za poreze na imovinu. A, naravno i ostali prihodi, pojedine zakupnine i drugo, koji će takođe u većoj meri da padnu”, navodi Maglai koji je na funkciji gradonačelnika Subotice bio u peridu 2013-2016. godine.

Jene Maglai

Podsetio je da je budžet Subotice oko 5 milijardi dinara, i “da je tu još virtuelnih 1,5 milijarde dinara, tj. para kojih nema”.

“To će biti ogroman problem za lokalnu samoupravu zbog toga što će mnogi da padnu u ozbiljnu finansijsku krizu i jednostavno će ta disciplina da popusti, mnogi će prolongirati plaćanje obaveza, zato što će morati da podmire svoje osnovne životne potrebe, hranu, režijske troškove i drugo”, objašnjava Maglai.

Po njegovim rečima, u ovoj godini ni jedna ozbiljna investicija neće moći realno da se ostvari zato što će ovo biti “godina čistog preživljavanja”.

“Veliko je pitanje da li će moći uredno da se servisiraju do sada preuzete obaveze i ono što su izvorne obaveze lokalne samouprave, kao što su isplate plata, plaćanje prihoda, režijski troškovi za škole, vrtiće i drugo. Pojedina javna preduzeća su u proteklom periodu skinula plate zaposlenima za 40 odsto, zbog umanjenog režima rada tokom trajanja pandemije”, napominje Maglai.

On je podsetio da je “lokalna vlast u poslednje četiri godine najmanje 200 ljudi dodatno ugurala u sistem svojih partijskih trutova koji vuku plate od 50.000 do 80.000 dinara”.

Oni rade za partiju, ne rade za narod. Crpe ogromna sredstva iz budžeta za podmirivanje njihove partijske organizacije”, smatra Maglai.

Kako je naveo, u javnom sektoru su za sada isplaćivane plate, jedino se nisu isplaćivali dodatni stimulansi zaposlenima po ugovorima.

“Odlažu se isplate izvođačima radova, kasni se sa namirenjem onih obaveza koje su preuzete. Evidentno je da nema para i da će teško da se isplaćuju preuzete obaveze”, ocenio je Magali.

Podsetio je da je vlast za ovih osam godina zadužila građane Srbije za nekih 15 milijardi evra, 10 milijardi direktnih i 5 milijardi za investicije.

“To su strašne pare i sad sve to stiže na naplatu i sve se to mora vraćati sa kamatom što će predstavljati problem i u narednim godinama”, kazao je Maglai.

Molnar: Lokalne samouprave partijski poslušnici

Profesorka na Ekonomskom fakultetu u Subotici Irena Molnar Gabrić rekla je za VOICE da lokalne samouprave postaju poslušne, najčešće partijski slušaoci onoga što se preko Vlade prenosi, i da se to osetilo i na Subotici, što će svakako da pogodi lokalnu samoupravu prilikom smanjenja budžeta.

Irena Molnar Gabrić

“Međutim, naša lokalna samouprava je bila dosta pasivna, retko i nedovoljno informisala javnost. Tako da, ono što kažu republička i pokrajinska vlada, tako će i lokalne samouprave postupiti”, kazala je Molnar.

Gledajući odluke Pokrajinske vlade, u celoj Vojvodini najviše su umanjena sredstva za poljoprivredu, navodi Molnar i dodaje da “ako želimo da preživimo, da pospešujemo tehnologiju hrane, ono na čemu smo dobitnici, onda je to svakako poljoprivreda”.

Najčešće se smanjuje tamo gde je trebalo najviše dati. Nisam sigurna da u budžetu smanjujemo baš ono što bi najviše trebalo. Šta ćemo sa transportom, sa proizvodnjom u metalnoj i teškoj industriji? Celokupna uslužna delatnost i turizam su u krizi”, kaže Molnar.

Ona smatra da nije trebalo odložiti plaćanje poreza, nego smanjiti porez u onim sektorima gde postoji najveći problem jer u suprotnom gubimo radnu snagu.

“Poslodavci će otpustiti radnike i nema novih radnih mesta. Na žalost, radna snaga, ljudstvo je veoma ranjivo. Ako ljudi ne nađu posao do kraja godine, opet dolazimo do toga da će nastaviti da odlaze u inostranstvo”, ocenjuje Molnar.

Ona je podsetila da nam je pandemija pokazala da je društvo u celom svetu veoma ranjivo, a posebno zdravstvo i socijalna politika pojedinih, čak i bogatih država, i da su to osetljive tačke u kojima države nisu znale adekvatno da reaguju.

Bez odgovora iz Gradske uprave Subotica

Uprkos pokušajima, VOICE nije dobio odgovore od subotičke Gradske uprave na pitanja: za koliko procenata će biti umanjen budžet grada zbog pandemije korona virusa; u kojoj meri se očekuje pad prihoda budžeta i u kojim izvornim prihodima; kako će se to umanjenje odraziti na funkcionisanje lokalne samouprave i javnih preduzeća; da li će grad odustajati od realizacije planiranih većih investicija i da li će moći na sebe da preuzme finansiranje obaveza vezanih za nastavak renovinranja zgrade Narodnog pozorišta; kao i na koji način će pomoći privrednicima koji su usled zatvaranja ili smanjenog obima posla, zbog pandemije, ostali bez prihoda.

Natalija Jakovljević (VOICE)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Razbibriga
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga