(VOICE) Krov nad glavom: Deložacije kao treći krug tranzicije, sistem usmeren protiv građana

"Divlji zapad - dolaze poverioci sa batinašima i uteruju dug tako što uđu u kuću i uzmu je"

23. avg 2019

Izmenom Zakona o izvršenju i obezbeđenju Srbija tek počinje da ispravlja greške i rešava suštinske probleme sa izvršiteljima koji su morali biti rešeni još prilikom njihovog uvođenja 2011. godine, pri čemu je država katastrofalno omanula, ocenjuju sagovornici VOICE-a. Dodaju, međutim,  da, iako neke od izmena jesu pozitivne, nisu dovoljne da se dosadašnja praksa koju su primenjivali izvršitelji u potpunosti iskoreni, niti će sistem postati socijalno odgovorniji, jer je ustrojen tako da od njega imaju korist isključivo oni koji taj sistem i određuju, a ne građani. Ocenjuju i da su izmene zakona, koji stupa na snagu naredne godine, došle kao posledice jačanja zaštite prava na dom na teritoriji EU, što je, opet, posledica brojnih presuda suda u Strazburu.

Nakon što je prilikom jednog pokušaja deložacije Novosađanka Slobodanka Ninić pretila da će skočiti s trećeg sprata, a zatim, prilikom nenajavljenog pokušaja izvršenja polila stan benzinom i pretila da će ga zapaliti, porodica Ninić je odlučila da otvori vrata svog doma javnosti i u spornom stanu organizovala tribinu na kojoj je ukazano na često problematično ponašanje izvršitelja. Učesnici i posetioci tribine ušli su u stan kroz prozor, a aktivista Združene akcije „Krov nad glavom“ Nemanja Pantović, između ostalog, upozorio je tom prilikom da iskustvo pokazuje kako je prioritet da se sprovede prenos vlasništva da bi se namirio nečiji džep i da je to uvek ima prednost u odnosu na život ljudi.

Tribina u stanu porodice Ninić, foto: Krov nad glavom

Institucije nisu tu da štite nas, već one koji zapravo drže većinu kapitala u ovoj zemlji, one koji izdaju kredite, one koji kupuju ove stanove za tepsiju ribe i sve one koji zarađuju na tuđoj nesreći – istakao je Pantović. Dodao je da „Krov nad glavom“ želi od borbe protiv ove nepravde da stvori sindikalnu borbu, pozivajući građane da se organizuju u svojim zgradama, komšilucima i gradovima i što aktivnije nastupe protiv pljačke koja se sprovodi, a koju je okarakterisao kao treći krug tranzicije.

Pet i po izvršenja

Nekoliko dana ranije, Miroslav Ninić je u razgovoru za VOICE istakao da se oni, nakon pet pokušaja izvršenja, od kojih je jedan bio nenajavljen, osećaju kao „zverke u šumi, tokom sezone lova“. Već sutradan Ninići su imali novu uzbunu u jutarnjim časovima, kada se pred njihovom zgradom pojavila policija sa maricom. Ubrzo se policija povukla, a izvršiteljka nije ni došla, te nije sigurno je li u pitanju bio novi pokušaj njihove deložacije ili nešto drugo.

Najdramatičniji pokušaj iseljenja Ninića bio je peti, nenajavljeni, 7. avgusta ove godine. Miroslav se u tom momentu nalazio u policiji, na informativnom razgovoru povodom prijave koju je policija prethodno podnela protiv oboje. Slobodanka Ninić za VOICE kaže da je policiju pred stanom upozorila da mora da leži i miruje zbog operacije koju čeka u septembru, te ih zamolila da prekinu izvršenje. Takođe, rekla im je da je o tome obavestila izvršiteljku, a da je Miroslav odneo sve njene rezultate u policiju.

– Molila sam da prekinu, međutim, psovali su, udarali nogama u vrata, u staklo, vikali „izađite napolje, nećete dobro završiti“. Ja kad sam pitala ko je to, oni su rekli policija. Ja ne vidim ništa, ja sam unutra. Počinju da udaraju, lupaju u vrata, radi im bušilica. I onda sam polila stan benzinom. Čim su čuli da sam polila stan benzinom, odustali su – kaže Slobodanka, dodajući da je ubrzo usledio poziv od supruga iz policije jer su se bojali da će stvarno zapaliti stan.

Miroslav i Slobodanka Ninić

Miran Pogačar iz Združene akcije „Krov nad glavom“ za VOICE navodi da je i ranije bilo slučajeva u kojima se policija služila „lukavstvom“.

– Ima jedan slučaj u Beogradu gde je policija nasamarila sina koji je bio u stanu. Došli su ujutro, nenajavljeno, roditelji su bili na poslu, i rekli mu da otvori jer imaju nešto za njegovu mamu. Dete je bilo samo i oni su ušli u stan – navodi Pogačar.

Rekao je i da je iz razgovora policajaca i vatrogasaca u slučaju Ninić čuo zabrinutost zbog dugog vremena neophodnog za reakciju u slučaju požara.

– Njima kao da nije problem da li će neko da se ubije, nego da li će zgrada da izgori – ističe Pogačar.

U Komitetu pravnika za ljudska prava (Yucom) ocenjuju da, ako je zaista bilo dogovora između izvršioca i policije, može da se govori o kršenju zakona.

– Ukoliko su izvršenje i zakazivanje informativnog razgovora zaista povezani, može biti reč o krivičnom delu Zloupotreba službenog položaja, pod uslovom da je postojala namera da se sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu pribavi korist, drugom nanese šteta ili teže povredi prava drugog – navodi za VOICE Milan Filipović iz Yucoma.

Neznanje, koristoljublje, kršenje zakona

Jovan Ristić iz udruženja „Efektiva“ za VOICE ukazuje da su izvršitelji mlada profesija koja u Srbiji nema tradiciju, te da je na njihova pleća svaljen ozbiljan posao za koji nisu bili spremni. Zbog toga, dodaje, često svedočimo neprimenjivanju i nepoznavanju zakona.

– Vi nešto što su autoritativno radili sudovi sedamdeset i više godina, odjednom prebacujete na preduzetnike koji imaju pravni fakultet, a nemaju obavezno iskustvo u izvršenjima. To je uzrokovalo ogromne probleme, kao što se dešava sa notarima, kao što se dešava u svim onim segmentima gde su delovi sudske vlasti prebačeni na neke druge subjekte. I naravno da imamo problema, imamo neznanja, imamo i koristoljublja, kojeg ima na svim stranama, ali ovde kada se odlučuje o nečijem, recimo, pravu na dom, to ima katastrofalne posledice – rekao je Ristić.

On je ocenio da se vlast bavila reklamiranjem izvršitelja sprovodeći ideološku propagandu, umesto da je građanima ukazala na posledice koje će trpeti, poput značajnog poskupljenja troškova postupka.

– To nije sitnica. U vreme sudova niste imali nesaglasnost, nepodudarnost i nesrazmeru između osnovnog duga i troškova uvećanog za izvršiteljsku nagradu zato što se sve radilo preko sudova i plaćala jedna taksa. Nije bilo dodatnog naplaćivanja raznih uverenja za po 1.000, 2.000 dinara, pa onda izvršitelji to moraju da urade po nekom tarifniku, a sve se to svali na leđa izvršnog dužnika. I onda to nagomilavanje troškova dođe kao jedna neformalna kazna – istakao je Ristić.

Podseća i da se Efektiva najviše bunila zbog nedovoljnog nadzora nad radom izvršitelja.

Slučaj Ninić Podsetimo, 2007. godine Miroslav i Slobodanka Ninić podigli su kredit od 94.500 evra, a do prodaje banci su na ime kamata i glavnice isplatili nešto ispod 80.000, dok je ostali dug iznosio oko 81.000 evra. – Kada smo uzeli kredit, ja sam radio u banci i imao primanja 1.300 evra. Imali smo tada kuću u Žablju, primanja korektna, žena je radila u „Vojvodinašpedu“. Oko 105 hiljada evra smo platili stan, sve smo renovirali, mnogo je uloženo para, još oko 80.000. Međutim, ona se razbolela 2012. godine, rak debelog creva i morala je da se operiše u roku od mesec dana – priča Miroslav. Nakon operacije kreće lečenje, terapije koje iziskuju mnogo sredstava, a on od 2010. ne radi u banci već prelazi u Poresku upravu, sa znatno nižim primanjima. Prodaju zato kuću u Žablju, kako bi mogli da finansiraju lečenje i rate. Inače, dodaje, kamata za kredit od početka im je bila 7,3 odsto, a tek 2017. je smanjena, ali su u isto vreme uvedeni i rigorozniji uslovi, pa se sa tri meseca tolerisanja kašnjenja, prešlo na svega mesec dana. – Tu se nama desilo da nismo platili jednu, drugu ratu smo zakasnili i već je bilo proglašeno da je kredit dospeo. I ne potražuju oni sad 700 evra od mene, koliko iznose dve rate, nego odmah proglase kredit dospelim i sada treba izdvajati 78.000 evra. U međuvremenu opet krenule zatezne kamate, troškovi izvršitelja i sve se praktično vrati da je sve ono što si otplaćivao 12-13 godina propalo – navodi Miroslav. U januaru ove godine izvršiteljka Jasna Anđelić, angažovana od strane banke, zakazuje i održava licitaciju i prodaje stan dok je Slobodanka bila na oporavku u Užicu. Miroslava su kupci pokušali da ubede da će da plate nešto više od 85.000 evra, za koliko su ga na kraju kupili, uz troškove postupka, ali nisu dali nikakvu garanciju za to obećanje. Prošlo je neko vreme, a kupci su dobili od izvršitelja izvršnu ispravu da se predaje njima stan i tad kreće postupak izvršenja. Miroslav kaže da je stan već u februaru bio oglašen za prodaju po ceni od 169.000 evra. Jedan od kupaca, Bojan Rastovac, pojavio se pre početka tribine pred stanom Ninića i doneo papire za koje tvrdi da dokazuju da je s Miroslavom postignut dogovor o prodaji stana. – Nisam ni zelenaš ni kriminalac, nego sam kupac stana. Ovi ljudi su bili saglasni s tom prodajom stana. Oni su mi dali ključeve od tog stana. Očekujem da se sprovede odluka suda. Na ove performanse nemam komentar – rekao je Rastovac. Ninići ne spore taj dogovor, ali objašnjavaju da je načinjen iznudom zbog čega je Miroslav i podneo krivične prijave za ništavost svojine, odnosno da je ona svojina stečena iznudom, zelenašenjem i prevarom. Krivičnu prijavu je podneo i protiv izvršiteljke. U međuvremenu, Slobodanka je dobila tužbu za bračnu tekovinu po kojoj joj pripada polovina stana. Rastovac je potvrdio da se žalio na tu presudu. – Ja sam uložio žalbu na to pošto oni nisu vlasnici stana. Ja se vodim kao vlasnik stana u katastru i ta presuda će isto biti na apelaciji odbačena – naveo je on. Sa druge strane, Miroslav Ninić tvrdi da kupac ni na koji način ne može da se meša u njihovu bračnu tekovinu iz devedesetih godina. – Već je on to isticao i na Višem sudu, ali ga je sudija odbacila jer nema uopšte osnova. I sada je najgora opcija da Slobodanka dobije polovinu, pa da oni ili podele stan ili ga prodaju, pa podele pare. U tom slučaju bismo dobili naše pola, a da li ćemo živeti tu ili prodati, to je nebitno. Ali nismo na ulici – ističe Ninić. Naveo je i da je ta presuda prihvaćena, onda bi se stan prodavao po drugom principu – kao suvlasnik, Slobodanka bi imala pravo da nađe kupca ili bi morali njoj da ponude da može ona da otkupi, po pravu preče kupovine. – Policija nezvanično kaže da se vrednost stana vrti oko 300.000 evra i zato je ovoliko veliki pritisak. Jer, kad kupiš nešto za 80, a mogao bi da prodaš za 300, onda možeš i pregaziti dva čoveka ili tri ako treba, nije problem. Takvo je doba, nažalost, došlo – ističe Miroslav.

Problem i u sudstvu

Ristić upozorava da u praksi pored izvršitelja ima mnogo problema i sa sudovima, dok Filipović ocenjuje da veliki problem predstavlja činjenica da se vrlo mali broj sudija i tužilaca procesuira u odnosu na broj podnetih prijava građana, a i oni najčešće dobijaju blage disciplinske sankcije.

– Srbija je Akcionim planom za Poglavlje 23 preuzela obavezu da izgradi efikasan sistem disciplinske odgovornosti sudija i tužilaca. Ovaj problem se najbolje može razrešiti podizanjem svesti građana o sopstvenim pravima i obavezama, omogućavanjem pristupa adekvatnoj i blagovremenoj pravnoj pomoći kao i brzim i efikasnim procesuiranjem nosilaca pravosudne funkcije, javnih izvršitelja, javnih notara i svih drugih koji povređuju prava građana i krše zakon – navodi Filipović.

Milan Filipović, foto: yucom.org.rs

On ocenjuje da u izmenama zakona sada ima nekoliko dobrih stvari, između ostalog i činjenica da je zabranjena prodaja nepokretnosti zbog komunalnog duga manjeg od 5.000 evra, iako građani i dalje mogu ostati bez doma zbog drugih dugova.

– Država bi u najmanju ruku trebalo da proširi zabranu prodaje jedine nepokretnosti za komunalne dugove niže od 5.000 evra na sve vrste dugova ili da načelo srazmernosti proširi na prodaju jedine nepokretnosti. U suprotnom bi se i dalje mogla dogoditi situacija da se, na primer, za komunalni dug od 5.001 evra proda nepokretnost koja vredi 10 ili 20 puta više, a da se pritom za nju dobije cena znatno niža od realne tržišne cene – kazao je Filipović.

Kao pozitivnu promenu navodi i nova ograničenja na izvršenju na platama i penzijama, te isključenje prihoda ostvarenog po osnovu Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom od izvršenja.

– Izvršenje na zaradi će moći da se sprovede samo do polovine primanja koja su iznad proseka, odnosno do njihove trećine ako su u pitanju prosečna primanja, dok će onima sa minimalnim zaradama izvršitelji moći da uzmu samo četvrtinu primanja – navodi Filipović dodajući da su u boljoj poziciji i penzioneri.

Ristić smatra da je izmenom zakona načelo srazmere značajno unapređeno, jer ranije nije uopšte bilo definisano. Ističe i da se do sada uvek sve svaljivalo na leđa građana za koje se podrazumevalo da su neuredne i nesavesne platiše.

– Mnoge stvari apsolutno nisu bile po zakonu, banke su kršile zakone, sudovi nisu radili svoj posao, imali smo situacije gde odluke nisu imale veze ni sa zakonom ni sa mozgom, isto sa izvršiteljima. Ne može sve da se svali na građane i zato i jeste opravdan gnev građana zbog onog što se dešava – kaže Ristić.

Napad zbog suprotstavljanja moćnicima Gotovo tri meseca prošlo je od napada na studente Dejana Bagarića, Mihajla Nikolića i Marka Đelića, a Miran Pogačar iz Združene akcije „Krov nad glavom“ za VOICE ocenjuje da su, iako su u pitanju dva odvojena incidenta, motiv i izvršioci isti. – Razlog zbog kojih su ih napali nema veze sa opozicijom nego sa deložacijama. Dejan Bagarić je bio s nama na skoro svakoj deložaciji. To je jedini razlog zašto su napadnuti. Mi znamo ko su ti ljudi, pretpostavljamo ko je nalogodavac, a policija takođe to veoma dobro zna, a već dva meseca odugovlače prepoznavanje izvršioca – rekao nam je Pogačar. Smatra da se iza odugovlačenja zapravo krije pokušaj normalizacije napada na aktiviste. – U slučaju da se to desi jednom i prođe nekažnjeno ili barem javnost ne odreaguje i ne pogura da se ovo reši i izađe na videlo, čini mi se da apsolutno može da se desi i sledeći put, jer su to bili plaćeni batinaši – ističe Pogačar.

Koga brani „Krov nad glavom“

Miran Pogačar pojašnjava za VOICE da se njegova organizacija ne suprotstavlja policiji i izvršiteljima iz nekakvog hira, već da se angažuju samo u slučajevima u kojima je neko zaista oštećen.

– Prvo ljudi moraju da nam dostave dokumentaciju da imamo uvid u nju, imamo advokate i sve što je potrebno i na osnovu toga odlučujemo da li slučaj može da se brani i da se pomaže pravno. Nismo mi tu samo fizički – kaže Pogačar, uz napomenu da sve građane koje brane po nužnosti, po principu solidarnosti, uključuju u rad organizacije kako bi i oni pomagali drugima.

– Želimo da od ovoga napravimo problem širih razmera, jedan opšti društveni problem, što on i jeste, samo se ne vidi. I ti ljudi deluju u okviru naše organizacije – navodi Pogačar.

On ističe da ljudi često imaju strah ili osećaju sramotu zbog deložacija, pa ne žele o tome da pričaju, smatrajući to ličnim problemom.

– Problem uopšte nije ličan. Ako dožive neku prevaru od strane banke, zelenaša, da li od strane nekog privatnog lica, investitora, države, to uopšte nije njihova krivica. Često ljudi, zato što nisu upoznati sa zakonom, trpe velike posledice i onda mi tu dolazimo da im pomognemo. Ne možemo mi da pravimo u ovakvoj državi beskućnike i socijalne slučajeve koji neće imati gde da žive – navodi naš sagovornik.

Nemanja Pantović i Miran Pogačar

„Krov nad glavom“ zalaže za pravo na dom, da bez obzira na situaciju i dugovanja dom ne može da se oduzme, kaže Pogačar. Taj njihov predlog nije ušao u izmenjeni zakon, ali jeste odredba po kojoj će svako ko ometa izvršenja biti kažnjen novčanom kaznom. Pogačar to vidi kao pokušaj sprečavanja solidarnosti usmeren protiv njegove organizacije.

– Za sada još imamo nekog prostora da se organizujemo i ako uspemo da se izborimo za to da bude veće prisustvo ljudi, čisto sumnjam da će oni moći da kazne 50 ili 100 ljudi na deložaciji – dodaje on.

Zadovoljan je, kaže, radom „Krova nad glavom“ te najavljuje osnivanje ogranaka u Nišu, Subotici i Kragujevcu, kako bi pokrili čitavu Srbiju.

– U gradovima moraju neke procedure da se poštuju, u selima je potpuno druga priča. Dolaze ljudi, ne izvršitelji, nisu to čak ni zelenaši, dolaze poverioci sa batinašima i uteruju dug tako što uđu u kuću i uzmu je. Mi smo čuli za takve slučajeve. To je Divlji zapad – navodi Pogačar ističući da samo brojnost i solidarnost rešavaju problem.

Dalibor Stupar (VOICE)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Aktivisti
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga