(VOICE) Korona u susedstvu: Supermen protiv virusa

"Mi ne znamo ništa, lutamo u tami, to je klasična odlika diktature"

28. apr 2020

„Teško disanje, premorenost, gušenje?”- propituje mađarskog premijera Viktora Orbana medicinska radnica, opremljena zaštitnim odelom, maskom i vizirom. Dok ređa pitanja iz upitnika, Orban samo odmahuje. 

 -„Nema? Ma, Supermen!” – spontano odvraća, pa približava toplomer njegovom čelu: „I hladite se: 34,5!” -„34,5?”- u neverici sa smehom ponovlja Orban, a sustiže ga kratak komentar: „ Da. Ovakve fine male toplomere imamo”.

-„Onda odmah treba da popijem rakiju” – snaći će se premijer.

-„E to je dobro i protiv virusa”- odobrava mu se iza vizira 12. aprila, prilikom jedne od mnogih „iznenadnih” i „nenajavljenih” poseta premijera mađarskim bolnicama.

Kao što ni detalj o „rakijskom pristupu“ u preventivi od korona virusa, kako će se videti, nije jedina usputna sličnost u srpsko-mađarskom upravljanju pandemijskom krizom, tako ni jednominutni video iz bolnice u Seksardu na Orbanovom Fejsbuk nalogu daleko da je tek usputni mali komunikacijski pasaž centralne figure menadžmenta korona-krize u susednoj Mađarskoj. Tamošnji mediji podsećaju da je samo od početka ove krize broj pratilaca njegovog Fejsbuk naloga porastao za oko 200 hiljada i da ih je sada oko milion. Svakodnevne objave, ako usput, slučajno (omaškom propagandnog tima?) nekad i pokažu sekvence o realno ukupno teškom stanju u mađarskom zdravstvu – recimo u pozadini otpadnute pločice sa zida, natpis o pokvarenom liftu tokom razgovora premijera opremljenog nekom FFP maskom sa doktorima Državnog pulmonološkog instituta koji imaju tek one obične hirurške – u osnovi imaju da podsete na to ko je centralna figura borbe sa epidemijom. Koja će Mađare neumorno i efikasno zaštititi, ili sa njima, ponekad iznenadno, podeliti i ključne informacije koje oni drugde neće saznati.

Upravljanje epidemijskom krizom danas je postao akcioni film Viktora Orbana sa jednim glumcem, gde na sceni više nema ni parlamenta, ni opozicije – konstatovao je za nedeljnik HVG politikolog Zoltan Lakner. U uslovima ranije dobro razrađene fidesovske recepture i komunikacije vlasti u borbi protiv kreiranih „neprijatelja“ mađarske nacije koji su „pretili“ sa ogromnih propagandnih bilborda (Brisel, migranti, Šoroš) sada se testira kako ona deluje protiv virusa. Orbanova vlast se sada po prvi put suočava sa stvarnom, realnom krizom –zapazio je politikolog: „Čitavu situaciju državno informisanje prikazuje tako kao da je borba protiv virusa i ekonomske krize jedino bitka Viktora Orbana“.

Dok i ovaj politikolog, slično velikom delu mađarske javnosti, smatra da vlada veoma škrto barata sa informacijama u vezi sa korona-krizom, sa vladajućeg vrha stižu samouverena uveravanja da se epidemija uspešno drži pod punom kontrolom i da to i dokazuje da su sve preduzete mere bile dobro odvagane i uspešne. U Mađarskoj, inače, zbilja nije došlo do epidemijske eskalacije, zvanični broj zaraženih u bezmalo desetomilionskoj zemlji je manji od jedne trećine nego što je broj potvrđenih slučajeva u Srbiji (u trenutku pisanja teksta 2583 slučajeva), doduše uz višu stopu smrtnosti koja je iznad 10 procenata. Na snazi su mere samoizolacije, otvorene su samo osnovne prodavnice do ranih popodnevnih sati, kretanje je ograničeno na odlazak na posao ili bazičnu nabavku, pod pretnjom i prekršajnih postupaka. Policijskog časa nema, omogućen je i individualni džoging, čak i poseta frizeru ili manikiru, vodi se snažna kampanja ostajanja u kući i brige za starije, dok su lokalne samouprave pozatvarale najatraktivnije parkove i izletišta da se izbegnu masovnija okupljanja. Na ulicama je snažno prisustvo policajaca koji kontrolišu primenu ograničenog kretanja, ali i vojnika. Vojna lica su posebnim rešenjima vlade postavljena na svojevrsnu zapovednu poziciju u 51 bolničkoj ustanovi i u preko stotinu preduzeća za koje je procenjeno da imaju vitalnu ulogu. Obrazloženo je da vojska pokušava da pomogne nesmetano funkcionisanje, ili, kako bi se uspostavio jednostavniji kanal komunikacije između važnih firmi i vlade o pandemijskim pitanjima.

Čitava opoziciona scena i veliki deo mađarske javnosti, sa druge strane, izražava veliko nepoverenje i nezadovoljstvo načinom na koji vlada upravlja krizom, uz ukazivanja da su mere za sprečavanje epidemije često bile okasnele, neadekvate, nekad kontroverzne, čak sa protivurečnim potezima, te da je nivo testiranja stanovništva na virus (ukupno sada već manji broj testova nego što je u Srbiji) nedopustivo nizak. Primera radi, dok je Orban u svom redovnom jutarnjem obraćanju naciji uživo na državnom radiju petkom, povodom mnogobrojnih zahteva u javnosti za zatvaranjem škola, 16. marta izjutra još poručio „ukoliko bi zatvorili škole to bi bilo duže od dve nedelje, a onda bi nastavnike trebalo poslati na neplaćeno odsustvo”, dotle je – isti dan – uveče sa svog Fejsbuk naloga u videu naprasno ipak objavio da od ponedeljka deca više ne mogu u škole i da „stiže digitalno obrazovanje”. Brojna su ukazivanja i da su predviđenim merama za prevladavanje ekonomskih posledica pandemije potpuno izostavljeni najugroženiji i najsiromašniji građani, da je opremljenost čak i zdravstvenih radnika ili socijalnih službi zaštitnim sredstvima nedovoljna i netransparentna, a, pre svega, da je informisanje o važnim pitanjima borbe protiv pandemije u zemlji izrazito skučeno i centralizovano.

Ništa ne znamo

Komunikacija sa javnošću povodom epidemije podseća na onu iz vremena černobilske katastrofe – ocenio je nedavno u čak dva intervjua filozof Gašpar Mikloš Tamaš, na čiju su se jaku kvalifikaciju o „černobilskom sindromu” neki u javnosti trgnuli, smatrajući je preoštrom. Ostao je pri svom „jer ništa ne znamo”: „Ne znamo, zbog malog broja testiranja, koji je nivo zaraženosti stanovništva, ne znamo gde se nalazi nabavljena zaštitna oprema, ne znamo šta radi vojska u preduzećima, ne znamo koliko je bolesnih, hiljadu stvari ne znamo. Oni koji se najviše razumeju u ovo, zdravstveni radnici, stručnjaci, virusolozi – primorani su na ćutanje, govore samo vojnici, činovnici i političari… Državna sekretarka za zdravstvo se jednom oglasila i to da kaže da – Savez bolnica laže i potom je nestala. To je bila jedina kontribucija po ovom pitanju od strane zvaničnog rukovodstva mađarskog zdravstva u protekla tri meseca… Možda vlada i radi dobro, ali, mi ne znamo ništa, lutamo u tami. To je klasična odlika diktature” – komentariše filozof.

Čelnik jedne od opozicionih stranaka je kao poslanik mađarskog parlamenta 17. aprila pismeno zatražio od rukovodilaca devedesetak bolnica zvanične podatke o broju „aktivnih” postelja u njihovim ustanovama, o broju bolesnika koje su, zarad oslobađanja mesta za virusom zaražene bolesnike po ministarskom uputstvu naprasno poslali na kućnu negu i lečenje, o tome da li su oni pre toga testirani na virus, o tome da li su obavestili lokalne samouprave koje bi trebalo da pruže pomoć u nezi često i teških bolesnika… Nijedan odgovor nije dobio, osim što su ga svi redom uputili na Operativni štab, a tek se iz ponekog direktorskog pisma ispostavilo i da je već dan po otpremanju poslaničkog pisma ministar ljudskih resursa Mikloš Kašler (sa navedenim delovodnim brojem) naložio direktorima da se uzdrže od prezentovanja bilo kakvih podataka „kako bi mogli da se usresrede na lečenje”. Mesto za sva pitanja u vezi sa tokom borbe sa epidemijom tako je Operativni štab (kojem inače predsedava ministar policije), odnosno svakodnevno obraćanje državnih službenika na navodnim konferencijama za štampu. One su od 20. marta „iz epidemioloških razloga” u onlajn statusu, a osim prezentovanja najosnovnijih brojčanih pokazatelja o napredovanju virusa, posvećene su pretežno odgovaranju na pitanja poslatih iz provladinih medija. Odgovara se čak i na dilemu da li je korišćenje svežeg spanaća opasno zbog prenošenja virusa, ili poklanjanje cvetnih buketa za Dan majki, kako treba pravilno koristiti masku za lice…dok većina pitanja malobrojnih nezavisnih medija ostaju pretežno nepročitana i bez odgovora.

Šok i oslobađanje kreveta

Ključne korona- informacije naciji, ipak, stići će sa drugog mesta, bilo da je reč o Fejsbuk profilu ili radijskom obraćanju Viktora Orbana petkom. Javnost je tako bila gotovo šokirana iznenadnom objavom premijera 19. aprila da se vrh epidemije u zemlji očekuje 3. maja, što je tek kao usput pomenuo u dijalogu sa lekarom prilikom „nenajavljene kontrole”u bolnici u mestu Ajka. „Kažem, da će do 3. maja, za kada su stručnjaci rekli da će do tada stići do vrha, da će do tada biti obezbeđeno 5000 respiratora. To je već uglavnom bezbedno, i taj će se broj povećati na 8000. Tada može da se kaže da svi mogu da spavaju mirno, jer neće biti čoveka koji je zaražen virusom i guši se, a da ne možemo u bolnici da ga stavimo na aparat”- kazao je premijer u kratkom videu na Fejsbuku, u trenutku kada je u zemlji bilo zvanično registrovanih ukupno 1916 slučajeva zaraze Covidom-19.

Zbunjenost i nedoumice u javnosti čemu toliki broj planiranih respiratora i na osnovu kakvih projekcija – ostale su praktično sve do danas. Tim više što se vlada odlučila za organizovanje maturskih ispita (ovaj put samo pismenog) upravo za 4. maj, dakle za samo dan po projektovanom dostizanju vrhunca epidemije, a kada bi na ulice, u javni prevoz i škole trebalo odjednom da izađe 83 hiljade đaka i oko deset hiljada prosvetnih radnika. Prethodio je, doduše, još jedan šok za javnost, kada se saznalo da je iz Ministarstva za ljudske resurse (koje obuhvata i zdravstvo) mađarskim bolnicama uoči uskršnjih praznika naložilo da po kratkom postupku učine slobodnim 50 odsto svojih kapaciteta, a nedugo zatim dodatnih 10 odsto: sveukupno, dakle, preko 36 hiljada slobodnih kreveta. Po principu „naređenje-izvršenje” – a neki zvaničnici su ovu akciju uporedili i sa svojevrsnom „vojnom vežbom” – ministar je čak promptno smenio direktore dve bolnice, jednog zbog navodne administrativne greške, drugog (inače čak bliskog Fidesu) zbog toga što nije sa rehabilitacije otpustio bolesnike do propisanog broja praznih kreveta. Nezavisnim medijima danima su se obraćale očajne i ogorčene porodice bolesnika koji su poslati kućama( navodno ih je ukupno oko 11.000), čak i takvih kojima je potrebna stručna pomoć i nega, a Mađarska lekarska komora je otvorenim pismom poručila ministru da „na zbivanja u protekle dve sedmice niotkuda nisu dobili racionalne argumente, niti stvarno obrazloženje, da je vlada dužna objašnjenja, budući da aktuelne mere i aktuelni epidemiološki podaci uopšte nisu u saglasju”. Istovremeno, analizirajući detaljno pandemijske podatke iz evropskih zemalja, bolnička menadžerka Gabrijela Lantoš je u obimnom autorskom tekstu za portal 24.hu navela da bi takvi bolnički kapaciteti bili potrebni u slučaju da u Mađarskoj istovremeno bude 180 hiljada obolelih od korona virusa. „Da bude, dakle, jasno: vizija o 8000 respiratora i 36 hiljada bolničkih kreveta ne govori o borbi protiv korona virusa. Nego o vlasti Viktora Orbana, u kojoj beskrajno preterani broj zdravstvenih sredstava dobija upravo onu ulogu kao ograda na granici”. To je priča za pokriće”- konstatovala je ona.

Poznata je od ranije i činjenica da Orbanova vlada, oslanjajući svoje poteze u ogromnoj meri na propagandu i komunikaciju, najmanje u svaka dva-tri dana (navodno, prema nekim izvorima, sada i češće) naručuje interna istraživanja javnog mnjenja o pojedinim pitanjima. Razumno je pretpostaviti da su uočene i moguće političke štete nakon hitrog pražnjenja bolničkih kreveta, pa su nadležni brže-bolje naknadno precizirali da su kućama poslati bolesnici iz svega dva odsto bolničkih kreveta, budući da su ukupni kapaciteti i inače slabo iskorišćeni, te da su mnogi sada dobrovoljno odustali od bolničkog lečenja.

Političke bure

Nema sumnje ni da Orban istovremeno želi dve pobede – i nad virusom, ali i onu političku – ukazuju mađarski analitičari, dok traju politički okršaji i na međunarodnom, i na unutrašnjem planu. Povodom posebnog zakona o ovlašćenjima, izglasanog 30. marta u parlamentu glasovima vladajuće većine, nepune tri nedelje nakon proglašenja vanrednog stanja i koji Orbanovoj vladi daje neograničenu moć da u ime borbe protiv virusa vlada uredbama, uz mogućnost suspendovanja pojedinih zakonskih odredbi ili kažnjavanja i zatvorom do pet godina za lažne vesti, bura je na oba polja. Opozicija koja je jedinstveno glasala protiv, uzalud tražeći da se zakon makar vremenski ograniči, obeležena je u provladinoj komunikaciji kao prijatelj virusa. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručila je povodom usvajanja zakona da je „posebno zabrinuta”, užarile su se međusobne poruke i optužbe evropskih poslanika i fidesovaca, a više desetina evropskih intelektualaca i javnih ličnosti u otvorenom pismu upozorilo je da je „takva koncentracija moći bez presedana u istoriji EU” i da Orban „godinama pred njihovim očima udaljava Mađarsku od evropskih vrednosti i normi”. Mađarski državni sekretar za međunarodne komunikacije i odnose Zoltan Kovač za BBC tvrdi da se vodi „politički linč” protiv njegove zemlje, a premijer i predsednik Fidesa odvraća svojoj evropskoj političkoj porodici u EPP: „Teško mogu da zamislim da bilo ko od nas ima vremena za fantazije o namerama drugih država. Uz svo poštovanje, sada nemam vremena za to”.

Međusobne napetosti i kontraoptuživanja između vlasti i opozije, odnosno lokalniih samoprava u gradovima u kojima je na poslednjim izborima pobedila opozicija i koje se žale na isključenost iz svih tokova informacija u borbi protiv epidemije, na nedostatak zaštitne opreme i testiranja na virus, na kresanje lokalnih budžetskih prihoda u danima njihovih umnogostručenih zadataka, pre svega na socijalnom polj – kulminirale su nedavno nakon masovne zaraze u jednom staračkom domu u Budimpešti, sa 295 obolelih štićenika i 26 zaposlenih, odnosno 28 smrtnih slučajeva. Na opozicionog gradonačelnika glavnog grada Gergelja Karačonja kao odgovornog za tu tragediju bespoštedno se upire u zahuktaloj provladinoj medijskoj kampanji.

Povodom političke „blame-game” strategije Fidesa politikolog i analitičar Gabor Terek u nedavnom intervjuu za list „Magyar narancs” primećuje da toj stranci nikad nije bila jača strana da brzo reaguje na takve krize koje nije ona sama proizvela, ali da je nakon druge sedmice od pojave virusa”premijeru postalo jasno da u političkom smislu treba da iskoristi prve nedelje krize, kada je u ljudima snažan još samo strah, a teške zdravstvene i ekonomske posledice još nisu tu”. Znaju – dodao je analitičar – da će u drugoj fazi krize, kada stignu stvarne teškoće, bilo koliki da bude gubitak, on u osnovi ruinirati vladu, te da će štetu moći da umere onda ukoliko oni zadaju prvi udarac, oni odrede okvire rasprave.

Žužana Serenčeš (VOICE)

Naslovna fotografija: Pixabay

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Lovac
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga