(VOICE) Čekajući institucije: Izigravanje demokratije

"Vučić demonstrira moć i pokazuje da je jedina institucija i jedina osoba koja je bitna u ovoj državi on"

27. jul 2020

Srbija još čeka na konstituisanje Narodne skupštine i formiranje vlade, iako Srpska napredna stranka ima dvotrećinsku većinu narodnih poslanika, samo iz jednog razloga – da bi Aleksandar Vučić ponovo demonstrirao svoju moć, ocenjuju sagovornici VOICE-a. Dodaju da je reč o izigravanju demokratije u situaciji pandemije virusa korona i teških izazova sa kojima se država suočava u ekonomiji, a bez legitimnih institucija koje bi se s tim problemima borile.

Podsetimo, Aleksandar Vučić je pre nekoliko dana, gostujući na RTS-u, najavio da bi do 3. ili 4. avgusta trebalo da budu konstituisani parlamenti AP Vojvodine i Republike Srbije, a da bismo novu Vladu Srbije trebalo da očekujemo do kraja avgusta.

Budući da ovoga puta nije teško „izbrojati do 126“, odnosno nema neizvesnosti u pregovorima sa potencijalnim koalicionim partnerima koji bi mogli da čine vladu, jer lista SNS sama ima 188 poslanika, postavlja se pitanje zbog čega se čeka tako dugo. Takođe, već su obavljene i konsultacije predsednika Republike sa predstavnicima izbornih lista koje su prešle cenzus, te je i ta tehnikalija odrađena.

U Centru za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) za VOICE ukazuju da, kada se pogledaju zakonski rokovi, Srbija nije u kašnjenju po pitanju konstituisanja skupštine i vlade, jer rokovi teku tek od momenta proglašenja konačnih rezultata izbora.

-Konačni rezultati su proglašeni 5. jula, tako da oni najkasnije do 5. avgusta imaju rok da formiraju novi saziv parlamenta. A onda, od dana kada bude bila ta prva konstitutivna sednica, onda imaju zakonski rok od tri meseca da formiraju vladu. Tako da mi možemo da čekamo do početka novembra – navodi Tamara Branković iz CRTE.

Formalnog kašnjenja očigledno nema, kaže ona, dodajući da se sada sve vrti oko odgovornosti vladajuće koalicije da se sve završi što pre.

-Mi možemo da pričamo o tim rokovima kao nečemu što je postavljeno za jedan višepartijski sistem u kom vi u periodu nakon izbora ulazite u pregovore, u formiranje koalicija, pa imate konsultacije predsednika države sa listama koje su osvojile mandate oko toga ko će biti sledeći mandatar. Mi, u suštini, u ovoj situaciji sa ovako suženim izborom u parlamentu, možemo da postavimo pitanje zašto bismo čekali poslednje rokove da se završe ti pregovori, odnosno ko sa kim tu načelno i pregovara i zašto ne možemo da imamo skupštinski saziv malo ranije, samim tim i vladu, kako bi vlada i skupština u punom mandatu mogle da krenu da rade – navela je Branković dodajući da je tu očigledna odgovornost vladajuće stranke.

Tamara Branković (Foto: Medija centar Beograd)


Primer iz komšiluka

Da sve ne mora da traje toliko, pokazuje primer iz komšiluka. Naime, Hrvatska je novu vladu dobila 23. jula, a Sabor je konstituisan dva dana ranije, iako su im izbori bili 5. jula. Dakle, Hrvatska je sve obavila u roku kraćem od 20 dana. Novi-stari premijer Andrej Plenković osvojio je većinu, ali ni približno komotnu kao Aleksandar Vučić, pa je ipak posao sklapanja kabineta završio u rekordnom roku.

Politikolog Vuk Velebit za VOICE ističe da u Srbiji na delu imamo izigravanje demokratije i procesa davanjem na važnosti razgovorima s drugim strankama u situaciji gde postoji apsolutna većina i stvaranje utiska da postoji nekakva neizvesnost.

-Moj utisak je da na ovaj način Vučić demonstrira svoju ličnu moć i pokazuje da je jedina institucija i jedina osoba koja je bitna u ovoj državi on, odnosno institucija predsednika i da nije bitno ni ko će u suštini biti deo vlade, niti ko će biti premijer, niti ko će sedeti u toj skupštini niti čemu služi ta skupština. Najbitniji je on. Mislim da se na taj način zapravo pokazuje koja je njegova moć, a koja je moć institucija, odnosno da moć drugih institucija ne postoji – istakao je Velebit.

Dodaje da se to najočiglednije vidi u činjenici da se uopšte više ne postavlja pitanje ko će biti premijer, a ko resorni ministar.

Vuk Velebit (Foto; Twitter)

-Mislim da je to ljudima postalo nevažno zato što su ljudi svesni da ko god to da bude, odluke će se donositi sa Andrićevog venca – kaže Velebit.

S tom ocenom slaže se i ekonomski analitičar Mijat Lakićević koji ističe da bi situacija u Srbiji bila potpuno ista i da su već formirani parlament i vlada. Opet bi, kaže, Vučić najavljivao koje će mere biti donete, opet bi se to kod njega prelomilo u kabinetu, tako da to što nema vlade i parlamenta u Srbiji „ništa ne košta“.

– Svejedno je, ništa se neće promeniti u funkcionisanju Srbije za mesec dana kad budemo imali vladu, u odnosu na ovu vladu kojoj je istekao mandat, odnosno kada bi bila vlada u punom legitimitetu. Nema nikakve ni štete ni koristi. Ono od čega ima štete, to je što sve zavisi od jednog čoveka, a taj čovek niti može sve da postigne, niti može sve da zna. Bilo bi normalno da Srbija u ovoj situaciji odmah formira vladu, da ta vlada počne da radi punim kapacitetom, da donosi mere, da se te mere raspravljaju, da to ide u skupštinu, da se to brusi, da one mogu da budu odmerene i proračunate – navodi Lakićević.

Slično misli i Velebit.

-Odluke se ne donose na mestima na kojima bi zakonski trebalo da se donose, borbu sa koronom ne vode najstručniji ljudi, sve je toliko ispolitizovano da bi se pokazalo da je jedini čovek koji radi sve predsednik Republike. Mislim da se ovako pokazuje koliko drugo ništa nije bitno – rekao je Velebit.

Mijat Lakićević (Foto: Medija centar Beograd)

Poredeći situaciju u Hrvatskoj i Srbiji, Lakićević kaže da je tamo slika jasnija, jer se ta zemlja, bez obzira na svoje ustaše i fašiste, polako izvlači iz tog blata, pre svega zahvaljujući Evropskoj uniji. Tamo postoji ozbiljna politička scena, koju čine dve ozbiljne partije – demohrišćanska i socijaldemokratska, uz ekstremno desnu stranku i jednu na levici. A u Srbiji imate haos i to je ono što košta Srbiju! Vi kada imate takve političke prilike, takvu političku scenu, to onda vas sve skuplje košta. Skuplje se zadužujete, morate da plaćate strane investitore, to su ti troškovi. Naravno, kada to traje 5-10, a trajaće 15 godina, to je ogroman gubitak. To su desetine milijardi evra izgubljenih u dohotku stanovništva – navodi Lakićević.


Mere diktirane politikom

Ministar finansija Siniša Mali najavio je da je država našla način da izdvoji direktna novčana sredstva za privredu i zaposlene i da je obezbeđeno po 310 evra za više od milion zaposlenih. Prethodno je Vučić na RTS-u objavio kako će država naredna dva meseca dati po 60 odsto od minimalaca za sve radnike u malim i srednjim preduzećima i kod preduzetnika, te da će za najmanje još jedan mesec odložiti plaćanje poreza i doprinosa.

Skuplje zaduživanje zbog nestabilnosti

Ekonomski analitičar Mijat Lakićević posledice nestabilnog političkog sistema u Srbiji ilustruje primerom zaduživanja.

– Srbija nije uzela kredit od MMF-a od 1,5 milijardi evra po kamati od 1 odsto, već se zadužila prodajom obveznica na međunarodnom tržištu za dve milijarde evra, po kamati od 3,3 posto. To je misteriozno zašto se država zadužila tri puta skuplje nego što je trebalo. Sve zemlje koje su stabilne i u EU, zadužuju se jeftinije – rekao je Lakićević.

Lakićević kaže da su te mere generalno u redu, uz opasku da je evidentno da je Vučić malo „spustio loptu“, te da se ne razbacuje novcem kao u predizbornoj kampanji.

-Red je da se ljudima tokom leta nešto pomogne, a za one mere koje treba da uslede na jesen, one će biti donete u skladu sa razvojem ekonomske situacije, i time da li će i koliko trajati korona i privredni oporavak na zapadu. Ukoliko se oni brže oporavljaju, onda mi imamo kome da izvozimo pa ima smisla i da proizvodimo – smatra Lakićević.

Ipak, podseća na problematičnu podelu po 100 evra građanima, kao i neselektivna pomoć preduzećima, iako su neka dobro stajala.

-Problem je što je ta mera bila diktirana političkim a ne ekonomskim razlozima. Tu je potrošeno bar pola milijarde, ako ne i više, nepotrebno, a sada bi tih pola milijarde dobro došlo da se ne iskoristi kredit koji je uzet od dve milijarde, a to je sve potrošeno, plus pare iz budžeta. Dakle, mogle su te pare da se rastegnu – ukazuje Lakićević.

U redu za premijera

I Velebit i Lakićević očekuju da će, uprkos rezultatu SNS-a, vladu činiti različite stranke. Važne stvari se rešavaju, kaže Lakićević, te bi Vučić voleo da ta odgovornost pada i na nekoga drugoga, a ne samo na njegovu stranku.

-Pogotovo što zna kakva je ta stranka, on ju je dobrim delom tako napravio da je to stranka predatora, nezajažljivih ljudi koji hoće vlast i mislim da on mora da nađe način da njih podmiri. Jer, tamo sad veliki broj ljudi hoće da bude ministar, hoće da bude nešto, to je strašna pobeda i oni očekuju sad da budu plaćeni, odnosno nagrađeni – kaže Lakićević.

Dodatne plate za poslanike

Odugovlačenje konstituisanja Narodne skupštine i formiranje nove vlade ima i dodatnu finansijsku notu – narodni poslanici će dobijati svoje naknade neki mesec duže. Prema Zakonu o narodnoj skupštini (član 43), narodni poslanik koji ostvaruje platu u Narodnoj skupštini ima pravo na naknadu plate po prestanku poslaničke funkcije u visini plate koju je imao na dan prestanka funkcije, a najduže šest meseci. Ovo pravo se može produžiti do sticanja prava na penziju, ali ne duže od šest meseci. A u skladu sa članom 6, Odluke o primanjima poslanika u Skupštini AP Vojvodine, poslanik koji je u radnom odnosu u Skupštini ima pravo na naknadu plate po prestanku poslaničke funkcije, u visini plate koju je imao na dan prestanka funkcije, a najduže tri meseca. Ovo pravo se može produžiti do sticanja prava na penziju, ali ne duže od tri meseca.

Tamara Branković iz organizacije CRTA za VOICE kaže da je bilo dilema u javnosti zbog pomeranja izbora, oko toga hoće li skupština ući u neki nedozvoljeni period rada i da li i kada poslanicima i vladi ističu mandati, jer su izbori prvobitno bili raspisani za april, a po nekim tumačenjima skupštini je istekao mandat 3. juna. Međutim, dodaje ona, Zakon o izboru narodnih poslanika je tu dosta jasan i kaže da danom potvrđivanja mandata novoizabranim poslanicima, prestaje mandat prethodnom sazivu.

-Onda imate Zakon o vladi, isto član 16. koji kaže da vladi prestaje mandat prestankom mandata prethodnog saziva parlamenta. Znači, ista je priča – u trenutku kada bude konstituisan novi saziv parlamenta, tada će isteći mandat prethodnoj vladi – precizirala je Branković.

Konkretno, to znači da tek konstituisanjem novog parlamenta, počinje da teče rok od šest meseci, odnosno tri meseca u AP Vojvodini, koliko će još jedan deo bivših poslanika biti na platnom spisku. Da su parlamenti konstituisani ranije, a što je u ovom slučaju bilo moguće već nakon 5. jula, taj rok bio bi kraći, a posledično i ušteda na primanjima pomenutih poslanika.

Naši sagovornici nisu sigurni ko bi mogao da bude novi premijer, a Velebit kaže da će Vučić odabrati nekoga iz dvojca Brnabić-Mali.

-Mislim da je Ana Brnabić u kampanji pokazala da je naučila mnoge stvari u politici, mislim da se kvalifikovala svojim različitim, vrlo bahatim govorima, da nastavi da radi taj posao. Ali, neki moj utisak je da bi dobar kandidat za Vučića mogao da bude i Siniša Mali. Mislim da tu postoji neka konekcija između njih dvojice i da bi se on odlučio čak na tu opciju – rekao je Velebit.

Lakićević podseća da je Vučić prošli put Anu Brnabić izvukao „iz rukava“, ali da nije siguran je li ona potrošena i ima li u rukavu nekog sličnog.

-Koga da stavi na mesto premijera? Tamo samo Siniša Mali nešto zna, bez obzira na onaj glupi plagijat, on je tamo jedini sposoban. Ali on je strano telo u toj stranci, kao i Zorana Mihajlović, tako da teško da njemu može da da. Treba mu neka politička ličnost, a pogledajte ko su ljudi oko njega, Glišić, Đurić, Vučević… a Vučić baš ne želi da ikome da previše vlasti, već da ih drži na uzici – ističe Lakićević.

Dalibor Stupar (VOICE)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Selektor
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga