Vlasti u Iranu prikrivale broj umrlih od Kovida-19, pokazuju procureli podaci

Iran je najteže pogođen korona virusom od svih zemalja na Srednjem istoku

08. avg 2020

Broj preminulih od korona virusa u Iranu je skoro triput veći nego što su vlasti saopštile, pokazuje BBC istraživanje.

Podaci koje vode vlasti ove zemlje pokazuju da je sa simptomima Kovida-19 do 20. jula umrlo skoro 42.000 ljudi, dok je zvanično saopšteni broj preminulih 14.405.

Takođe, podaci u koje je BBC imao uvid beleže skoro duplo više registrovanih slučajeva i broj od 451.024 zaraženih, naspram zvaničnih 278.827.

Iran je jedna od najteže pogođenih zemalja u svetu nakon Kine.

Tokom proteklih nedelja, epidemija u Iranu doživela je drugi pik.

Prvi smrtni slučaj u zemlji zbog korona virusa zabeležen je 22. januara, pokazuju podaci u koje je BBC imao uvid. To je skoro mesec dana pre nego što su se vlasti oglasile o prvom slučaju.

Od početka epidemije, mnogi sumnjaju u podatke koje saopštavaju iranske vlasti.

Lokalne vlasti prijavljivale su neispravnost brojki koje su saopštavane na lokalnom i regionalnom nivou, a statističari pokušavaju da daju alterantivne procene.

Iako širom sveta jedan deo slučajeva ostaje ispod radara zbog nemogućnosti da se svi testiraju, informacije do kojih je došao BBC pokazuju da su iranske vlasti prijavile značajno manji broj slučajeva nego što su zabeležile, što ukazuje da su podaci namerno prikrivani.

Kako je BBC došao do podataka?

Anonimni izvor dostavio je informacije BBC-ju.

Oni sadrže podatke o prijemu u bolnice širom Irana, uključujući imena, godine, pol, spimtome i druge bolesti pacijenta, kao i trajanje bolničkog lečenja.

Izvor kaže da je prosledio podatke BBC-ju kako bi „razotkrio istinu“ i okončao „političke igre“ koje se vode oko pandemije.

BBC nije mogao da ustanovi da li izvor radi za neko vladino telo u Iranu, niti na koji način je došao do podataka.

Međutim, dobijeni podaci poklapaju se sa podacima o preživelim i preminulim pacijentima koje je BBC ranije imao.

Razlika između zvanično saopštenih brojeva i podacima o preminulima koje je dostavio anonimni izbor poklapa se sa proračunima o prekomernim smrtnim slučajevima.

Prekomerna smrtnost odnosi se na razliku u broju smrtnih slučajeva tokom pandemije i u uobičajenim okolnostima.

Šta pokazuju podaci?

Glavni grad Teheran zabeležio je najveći broj preminulih, a sa simptomima Kovida-19 ili simptomima koji odgovaraju ovoj bolesti umrlo je 8.120 ljudi.

U gradu Kom, epicentru epidemije u Iranu, koji je procentualno najteže pogođeni grad, preminulo je 1.419 osoba, što je jedan preminuli na 1.000 stanovnika.

U celoj zemlji preminulo je ukupno 1.916 stranih državljana. Ovo ukazuje na razliku u podacima kada se radi o izbeglicama i migrantima, koji uglavnom dolaze iz susednog Avganistana.

Prvi porast broja smrtnih slučajeva bio je mnogo oštriji nego što je to saopštilo Ministarstvo zdravlja, a do sredine marta bio je pet puta veći od zvaničnog.

Podaci iz treće nedelje marta, pokazuju da su mere uvedene pred Novruz, iransku Novu godinu, dale rezultate.

Ko su bili prvi uzbunjivači?

Lekari direktno upućeni u situaciju kažu za BBC da se iransko Ministarstvo zdravlja našlo pod pritiskom domaćih službi bezbednosti.

Doktor Puladi (ime sagovornika je izmenjeno) kaže za BBC da ministarstvo „poriče ono što se dešava“.

„U početku nije bilo dovoljno opreme za testiranje, a kada je oprema stigla, testirano je manje nego što je to bilo izvodljivo. Službe bezbednosti nisu htele da se sazna za postojanje korona virusa“, kaže doktor Puladi.

Dva brata, Mohamad i Ali Molaj, obojica lekari iz Koma, pritisli su Ministarstvo zdravlja da ozvaniči prvi slučaj virusa.

Kada su dvojica lekara izgubili trećeg brata, insistirali su da bude testiran na Kovid-19 i rezultat je bio pozitivan.

U bolnicu Kamkar, gde je brat preminuo, primljeni su brojni pacijenti sa simptomima sličnim korona virusu, ali nisu reagovali na uobičajenu terapiju. Bez obzira na to, nijedan nije testiran.

„[Vlasti] nisu imale sreće. Pošteni, a uticajni ljudi su izgubili brata. Doktor Molaj je imao kontakte u Ministarstvu zdravlja i nije hteo da odustane“, kaže doktor Puladi.

Braća Molaj objavila su video u kojem govore o korona virusu, a Ministarstvo zdravlja je tek tada registrovalo prvi slučaj.

Bez obzira na to, državna televizija kritikovala je video i lažno tvrdila da je nekoliko meseci star.

Zašto su podaci prikrivani?

Početak pandemije poklopio sa se godišnjicom Islamske revolucije 1979. godine i parlamentarnim izborima.

To je bio važan trenutak za vlasti, koje su želele da još jednom potvrde svoju popularnost, dok je postojao rizik da će epidemija pomrsiti konce.

Vrhovni vođa Irana Ali Hamenei optužio je opoziciju da se koristi korona virusom za podrivanje vlasti.

Izlaznost na izborima bila je veoma mala.

Uoči pandemije, Iran se već borio sa unutrašnjom krizom.

U novembru 2018, vlasti su preko noći podigle cenu benzina i nasilno ugušile proteste koji su usledili. Stotine demonstranata ubijeno je za samo nekoliko dana.

Ovog januara, odgovor Irana na ubistvo generala Kasema Sulejmanija, iza kojeg su otvoreno stale Sjedinjene Američke Države, izazvalo je dodatne probleme.

Naime, iranska vojska je greškom pogodila putnički avion ukrajinske avio-kompanije samo nekoliko minuta nakon što je poleteo sa aerodroma u Teheranu. Svih 176 putnika i članova posade su poginuli.

Iranske vlasti su u početku pokušaje da prikriju šta se desilo, a bivši poslanik Narudin Pirmoazen, koji je nekada radio i u Ministarstvu zdravlja, kaže za BBC da se iranska vlada „uplašila“ potencijalne reakcije javnosti i kada je izbila epidemija korona virusa.

„Vlasti su se uplašile da će siromašni i nezaposleni izaći na ulice“.

Ministarstvo zdravlja kaže da je o slučajevima korona virusa izveštavalo Svetsku zdravstvenu organizaciju na „transparentan“ način i da „nije bilo nikakvih nepravilnosti“.

(BBC News na srpskom, Foto: Pixabay)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Razbibriga
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga