Visok stepen ksenofobije prema azilantima

Potrebno je da naša zajednica pokaže saosećanje prema ljudima koje prihvatamo

23. okt 2012

Predstavnica Komesarijata za izbeglice Jelena Marić je rekla da su povratnici koji u Srbiju stižu na osnovu Sporazuma o readmisiji jedna od najugroženijih kategorija, i da raste broj onih koji traže azil u Srbiji.

„Od 2006. kancelarije za readmisiju su prihvatile više od 8.000 vraćenih, a tokom 2011. godine broj onih koji traže azil porastao je na 3.000. Problem je u tome što Komesarijat nema kapacitet da smesti sve, tako da je smešteno oko 1.200 ljudi“, rekla je Marićeva.

Ona je dodala da postoje dva centra za smeštaj azilanata, a u narednih godinu dana se očkuje i treći. Ukazala je da je odnos prema azilantima u mestima u kojima su veoma loš i da je ksenofobija visoka.

„Loše izveštavanje medija i strah među ljudima otežavaju Komesarijatu za izbeglice da otvori i treći centar. Potrebno je da naša zajednica pokaže saosećanje prema ljudima koje prihvatamo“, dodala je Marićeva.

Predstavnici Komesarijata najavili su da će narednih dana biti donet Zakon o upravljanju migracijama zahvaljujući kojem će Komesarijat imati nove nadležnosti i odgovornost za poboljšanje statusa raseljenih.

U Srbiji živi skoro 300.000 izbeglica i interno raseljenih, što je najviše u nekoj zemlji
Evrope, kazala je predstavnica Komesarijata Ivana Anić-Ćurko rekla je na konferenciji
za novinare u Novom Sadu da status izbeglica u Srbiji ima 66.000 ljudi, a 215.000 status interno raseljenih.

Broj izbeglica je stabilan, međutim broj interno raseljenih se povećao posle zbivanja na Kosovu i sada iznosi 215.000, od čega u Vojvodini 12.000, rekla je ona.

U Vojvodini postoje dva kolektivna centra izbeglih, od kojih bi jedan, u Kovinu, trebalo da se zatvori do kraja ove godine.

„U poslednjih pet godina je kroz Strategiju obezbeđeno više od 5.000 trajnih rešenja za izbeglice, a sredstva koja su na to utrošena iz budžeta, IPA fondova i od donatora, iznose 48 miliona evra, od čega je u Vojvodinu otišlo oko 15 miliona evra“, rekla je Anić-Ćurko.

Komesarijat analizira potrebe izbeglica koji treba da se poverinicima u opštinama i mestima gde žive prijave svoje potrebe.

Ti podaci su potrebni jer će Komesarijat marta 2013. godine početi sprovođenje projekta za zbrinjavanje 45 hiljada najugroženijih, što će koštati 320 miliona evra, dodala je Anić-Ćurko.

(Beta)

 

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Hleba i igara
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga