Održana komemoracija profesoru Vojinu Dimitrijeviću

Vojin Dimitrijević je bio veliki čovek u maloj zemlji i iza takvih ljudi uvek ostaje velika praznina

08. okt 2012

Komemoracija profesoru i osnivaču Beogradskog centra za ljudska prava Vojinu Dimitrijeviću, koji je umro 5. oktobra, održana je danas u Skupštini Beograda.

„Vojin Dimitrijević je bio veliki čovek u maloj zemlji i iza takvih ljudi uvek ostaje velika praznina. Bio je jedan od najslobodnijih pravničkih umova koji je istovremeno poštovao pravila profesije i razmicao je tesne granice u koje su promoteri neslobode nastojali da ga smeste. I razmaknuo ih je za sve nas“, rekla je profesorka Vesna Rakić Vodinelić.

Vesna Rakić-Vodinelić rekla je da je Dimitrijević bio među retkim pravnim piscima i profesorima koji ne korite bezličnu pravnu retoriku i nikada nije rekao niti napisao „fizičko lice“, nego je govorio i pisao „čovek“.

„Centralna naučna i profesorska tema Vojina Dimitrijevića bila su ljudska prava. Biti slobodan na Balkanu uprkos Balkanu, biti slobodan u Srbiji uprakos svemu, bio je jedan od ciljeva njegovog naučnog i životnog opusa. Promovisanjem ideje ljudskih prava teško se zamerio takozvanim državotvornim pravnicima“, rekla je Vesna Rakić-Vodinelić.

Podsetila je da su ga 1998. godine upravo takvi pravnici, demonstrirajući razobručenu lakoću prava i države shvaćenih samo kao sila i moć, oterali sa Beogradskog univerziteta, i „sada su svuda oko nas“.

Dimitrijevićev saradnik Dragor Hiber rekao je da se on borio protiv nacionalizma, rata i zločina a za jednakost i ljudska prava.

„Svi će jednom shvatiti značaj ljudskih prava, to je poruka Beogradskog centra za ljudska prava koi je osnovao Vojin Dimitrijević“, rekao je Hiber, i dodao da je Dimitrijević bio humanista i ostvaren i ispunjen čovek.

Zaštitnik građana Saša Janković rekao je da je Dimitrijević pomerao granice u oblastima kojima se bavio i da su susreti sa njim hiljadama mladih usmerili živote.

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas je u pisanoj izjavi koja je pročitana na komemoraciji naveo da je Dimitrijević bio najpametniji čovek sa kojim je u životu razgovarao.

„Ceo život posvetio je promenama na bolje u Srbiji. Učio nas je šta su ljudska prava i na sopstvenom primeru šta su moral i poštenje. Bio je primer kako na kraju ono što je dobro uvek pobedi ono što je loše“, naveo je Đilas.

Đilas je istakao da je njegova bivša supruga Milica Delević zahvaljujući Dimitrijeviću došla na fakultet i pored toga što je režim Slobodana Miloševića bio protiv toga.

„Veliko hvala u moje i Milicino ime i u ime svih mladih i kvalitetnih ljudi za koje se iskreno borio. Zahvaljujući ljudima kao što je Vojin Dimitrijević Srbiji se dogodio 5. oktobar. Na 5. oktobar je i otišao ostavljajući nenadoknadivu prazninu“, naveo je Đilas, i dodao da je Dimitrijević bio istinski patriota.

Milica Delević, koja je profesoru Dimitrijeviću bila asistent, rekla je da su mu širina, radoznalost i humor bili saveznici u borbi protiv nacionalizma i totalitarizma.

„Od Vojina smo učili ne samo o ljudskim pravima i međunarodnim odnosima, nego i o tome kako da razmišljamo i gradimo argumente“, rekla je Milica Delević.

Komemoraciji su, pored članova porodice, prisustvovali i mnogobrojni Dimitrijevićevi saradnici, profesori, poslanici, novinari i aktivisti za ljudska prava.

Kremacija posmrtnih ostataka Vojina Dimitrijevića biće sutra u 12 sati na Novom groblju u Beogradu.

Dimitrijević, profesor prava, bio je stručnjak i međunarodni autoritet u oblasti ljudskih prava i međunarodnih odnosa.

Vojin Dimitrijević rođen je 9. jula 1932. godine u Rijeci. Gimnaziju i Pravni fakultet završio je u Beogradu na kome je magistrirao i doktorirao 1965, uža specijalnost – ljudska prava.

Počeo je da radi 1958. kao administrativni sekretar Jugoslovenskog skupa interparlamentarne unije, zatim je bio stručni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

Profesorsku karijeru započeo je 1960. na Pravnom fakultetu u Beogradu kao asistent, zatim je bio docent, a potom redovni profesor na katedri za međunarodno pravo.

Kada je 1998. novim Zakonom o univerzitetu ukinuta autonomija univerziteta, bio je u grupi od 16 profesora koji su stupili u štrajk. Najpre je suspendovan, a 30. septembra te godine je penzionisan.

Bio je predavač na univerzitetima u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Makedoniji, Finskoj, Nemačkoj, Italiji, Japanu, Norveškoj, Poljskoj, Španiji, Južnoj Africi, Sloveniji, Švedskoj, Švajcarskoj, Tajlandu, Tunisu, Velikoj Britaniji i SAD.

Sredinom sedamdesetih vodio je kultnu emisiju „Kino-oko“ na beogradskoj državnoj televiziji.

Član je mnogih uglednih međunarodnih organizacija koje se bave ljudskim pravima i međunarodnim odnosima. Od 1982. do 1994. bio je potpredsednik Komiteta UN za ljudska prava, potpredsednik International Studies Association, predsednik Jugoslovenskog foruma za ljudska prava (1987-1989), a od 1992. dve godine predsednik Evropskog pokreta u Srbiji.

Bio je predsednik Veća za ljudska prava Centra za antiratnu akciju. Jedan je od osnivača Foruma za međunarodne odnose (1995).

U avgustu 1999. izabran je za člana Insituta za međunarodno pravo u Berlinu.

Direktor Beogradskog centra za ljudska prava postao je 1995.

Bio je član Komisije za istinu, koju je formirao jugoslovenski predsednik Vojislav Koštunica 3. aprila 2001, ali je 15 dana po osnivanju podneo ostavku na članstvo.

U junu 2000. kanadski Univerzitet Mekgil proglasio ga je za počasnog doktora nauka, a u julu 2002. mu je i Savet i Senat Kentskog univerziteta u Kenterberiju dodelio istu titulu.

Izabran je 30. aprila 2003. za člana Međunarodne komisije pravnika (ICJ), čije je sedište u Ženevi, a čini je 60 eminentnih pravnika koji predstavljaju sve pravne sisteme u svetu.

Bio je član Upravnog odbora Jat ervejza, član Saveta za borbu protiv korupcije i u Savetu Policijske akademije do 8. juna 2004. godine, kada je podneo ostavku na članstvo u tim organizacijama.

Stranački angažman Dimitrijević je započeo 1991. u Savezu reformskih snaga za Srbiju iz kojeg je kasnije nastao Građanski savez Srbije (GSS). U GSS je bio član Predsedništva. Iz GSS je istupio 8. oktobra 2004. godine.

Objavio je mnogobrojne stručne radove i monografije na temu ljudskih prava, kao i više knjiga među kojima su najpoznatije: „Pojam bezbednosti u međunarodnim odnosima“, „Terorizam“, „Strahovlada“, „Neizvesnost ljudskih pravca od samovlašća ka demokratiji“.

Dimitrijević je nosilac francuskog ordena Legije časti. Dobitnik je plakete Najevropljanin za 2007. godinu, koju za politička dostignuća dodeljuje Evropski pokret u Srbiji i Prva evropska kuća Čukarica.

(Beta)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Aktivisti
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga