Umetnici u Subotici: Kultura kao najveći neprijatelj vlasti

Kulturna scena u gradu je getoizirana, a alternativna i urbana kultura se gube i nestaju

10. jan 2020

Mladi umetnici u Subotici smatraju da je stanje u oblasti kulture veoma zabrinjavajuće, da grad ne prepoznaje potrebe umetnika, mladih, kreativnih stvaralaca, kao i da nedostaje prostor u kom bi oni radili i stvarali, gde bi se održavali razni edukativni programi. Kulturna scena u gradu je getoizirana, a alternativna i urbana kultura se gube i nestaju. Mnogi događaji su izolovani i ne mogu da se probiju usled forsiranja etno-nacionalnih kulturnih događaja, što doprinosi razdvajanju i otuđivanju u lokalnoj zajednici. Kultura se banalizuje, a preovladava šund i kič. Nedostaju i veća finansijska izdvajanja za savremenu kulturu. Uprkos tome, naši sagovornici ipak veruju da su promene u Subotici moguće.

Zoltan Mezei radi kao glumac Drame na mađarskom jeziku Narodnog Pozorišta-Népszínház u Subotici. Osam godina je bio umetnički direktor mađarske drame, a ponekad i sam režira.

Osnivač je Pozorišne organizacije Szab-way u Subotici. Szab-Way je civilna organizacija koja ima za cilj stvaranje zvaničnih okvira idejama i inicijativama kulturnih sadržaja, kao što su razne pozorišne predstave, književne večeri, koncerti.

Ocenjujući kulturnu situaciju u gradu, Mezei je rekao da sve dok direktorske fotelje predstavljaju igralište političkim partijama i dok na odgovornim funkcijama uglavnom sede samo politički podobni kadrovi, kulturni život Subotice će biti sve istrošeniji, siromašniji i dosadniji.

“Sve dok se novac ne bude delio na osnovu profesionalnog angažmana i umetničkih vrednosti, situacija se neće promeniti”, kazao je Mezei.

Filip Budanović se 10 godina bavi muzikom, kao vokal u nu metal sastavu D ZOO. Nu metal je podžanr hevi metala i predstavlja fuziju nekoliko žanrova: treš metala, grandža, hip hopa i fanka. Osnovne i master studije je završio na univerzitetu u Beogradu. Poslednjih nekoliko godina radi u Centru lokalne demokratije – LDA Subotica, kao koordinator programa za mlade. Aktivan je u civilnom sektoru, bavi se projektnim menadžmentom u oblasti mladih i kulture.

Budanović je rekao da je stanje u oblasti kulture u Subotici zaista zabrinjavajuće i osvrnuo se na ono što njega direktno najviše dotiče, a to je alternativna i urbana kultura, koja se gubi i nestaje.

“Pre svega je neophodno da grad prepozna potrebe mladih. Mogućnosti, kapaciteti i uslovi za umetnike da rade i stvaraju danas u Subotici gotovo i ne postoje. Oaze alternativne kulture u gradu se jedna po jedna gase u nemogućnosti samofinansiranja, daleko od očiju javnosti. Subotica više nije prisutna na srpskoj i regionalnoj rock’n’roll mapi, a mladi ljudi su više nego željni rock festivala”, kazao je Budanović.

Prema njegovim rečima, u poslednje vreme sve je veći broj etno-nacionalnih kulturnih događaja koji preuzimaju potpuni primat i praktično se predstavljaju javnosti kao jedini kulturni izraz i “bogatstvo” ovog grada.

“Mislim, kako me ne biste shvatili pogrešno, da su tradicionalni događaji deo DNK ovog grada i kao takvi oni treba da postoje i da se neguju, ali ne nauštrb drugih, nenacionalnih kultura i subkultura. Trenutno, čini mi se, oni stvaraju neki suprotni efekat, rekao bih, razdvajanja i otuđivanja”, smatra Budanović.

Dejan Vujinović, organizator Etnofesta i Jazziré festivala, improvizovane i eksperimentalne muzike, rekao je da kulturnu scenu u Subotici vidi kao rascepkanu i getoiziranu.

Vujinović, koji je takođe i član organizacionog tima Desiré festivala, a u proteklih 11 godina je angažovan na upravljanju projektima evropske kulturne saradnje, koji se odvijaju pod okriljem programa Kreativna Evropa, kazao je da ovaj problem može da se gleda iz dva ugla.

“Nedostatak kohezije kulturnih politika grada, kao proizvod nepostojanja fleksibilnih, modernih i profesionalno izrađenih strategija razvoja kulture na lokalnom nivou, što je delimično uslovljeno nedelanjem nadležnih, a delimično rigidnom čitanju nacionalnih propisa koji se dotiču kulture. S druge strane, atomizacija unutar lokalne društvene zajednice je dovela do toga da se na nivou konzumenata kulturnih sadržaja formiraju male, izolovane celine, od kojih ni jedna izolovana tj. sama za sebe, nema šanse da se probije u potpunom medijskom metežu, preciznije, sivilu”, smatra Vujinović.

Prema njegovim rečima, kultura se banalizuje, njome se kiti i naziva se kulturom i ono što nije, naročito u svetlu opšteprihvaćene afirmacije šunda i kiča, proklamovanog preko većine medija sa nacionalnom frekvencijom.

“Šteta je i što se na lokalu prenaglašenom promocijom sadržaja zasnovanim na izrazitoj nacionalnoj noti (nije bitno da li manjinskoj ili većinskoj), gubi na oštrici građanskog i urbanog, koja je utkana u istoriju subotičke kulture. Tu je i nekolicina filmskih, muzičkih i pozorišnih festivala, na čelu sa Desiré-om kao dominantno referentnom tačkom koja visoko pozicionira našu gradsku kulturu u širem regionu već više od decenije; minimalna ali konstantna i kvalitetna produkcija Savremene galerije i Pozorišta Kostolanji Deže; ali i alternativni klubski i koncertni život koji egzistira još u nekim minimalnim okvirima”, kazao je Vujinović.

Dodao je da po pitanju pojedinačnih umetnika, ima izvrsnih autora na svim poljima, ali da svakako izostaje sistemska podrška za njihov rad.

Arpad Černik je glumac Drame na mađarskom jeziku Narodnog pozorišta-Népszínház u Subotici. Igrao je u mnogim ulogama i pozorištima, ali i u pojedinim filmovima. Kako je rekao, ni danas ne bi znao da odgovori na pitanje zašto je postao glumac i zbog čega se „zaglavio“ u Subotici. Černik se ne ograđuje od budućih promena, pa samim tim i ne isključuje mogućnost da gluma ostane njegova poslednja stanica.

Zadovoljan je rukovodstvom ansambla i ustanove i smatra da je nebitno na koji način on ocenjuje situaciju u oblasti kulture, već kako je ocenjuje i doživljava većina građana.

Predstavnik Građanske inicijative “Priroda i društvo” iz Subotice Boris Telečki rekao je da ova inicijativa svoje delovanje zasniva na podsticanju građana na solidarnost, zajedničku akciju, otvoreno promišljanje i odlučivanje o svim pitanjima od javnog interesa, pre svega na nivou Subotice, ali i šire.

Telečki je ocenio da je stanje u oblasti kulture veoma loše zato što, umesto interkulturalnosti, ravnoteži u promociji savremene kulture i stvaralaštva, sa jedne strane i tradicionalne sa druge, imamo podeljenost po etničkom principu, gde svaka zajednica ima svoju veliku manifestaciju i tu se priča o kulturi završava.

“Nedostaje strateški pristup ovoj oblasti, planiranje aktivnosti i naravno veća izdvajanja, naročito u savremenu kulturu. Na nivou grada nedostaju prostori kulturne razmene koje bi bile ostvarene kroz kulturni centar npr. koji bi okupljao mlade stvaraoce, sve kreativne ljude, podsticao njihovu razmenu, aktivizam, humanitarni rad… Takvo mesto bi svakako doprinelo povećanju dinamičnosti ovog grada”, kazao je Telečki.

Članovi GI “Priroda i društvo”, koju čini oko 15 entuzijasta, smatraju da je građansko samoorganizovanje u lokalnim zajednicama suština demokratije, a da je njihov cilj pokretanje društvenog aktivizma i dijaloga, promocija solidarnosti među ljudima, kulture i obrazovanja, zaštite ljudskih prava i sloboda, i unapređenja zaštite životne sredine na lokalnom nivou.

“Našim akcijama želimo da podstaknemo solidarnost kako bi smo se približili jedni drugima i počeli graditi međusobno poverenje, ljubav i empatiju. Samo društvo, lokalna zajednica zasnovana na takvim vrednostima ima šanse da napreduje u duhovnom i kulturnom smislu”, smatra Telečki.

Jedna od tri članica Udruženja građana “Klara i Rosa” iz Subotice Daniela Mamužić, koja je i članica GI “Priroda i društvo”, rekla je da je ovo udruženje nastalo usred potpune degradacije kulture u Subotici.

“Namera nam je da sačuvamo mogućnost da se u gradu stvara i organizuju sadržaji koji podstiču na promišljanje i raznolikost, da se promoviše savremena kultura, razvoj kreativnog stvaralaštva i obrazovanja, posebno kod mladih, da pruže podršku lokalnim umetnicima, da budu društveno aktivni, da promovišu zdrav način života i ljudska prava”, kazala je Mamužić.

Ona je podsetila na stav nekadašnje odbornice opozicionog Pokreta za građansku Suboticu, pre toga članicu LDP-a, a sada odbornicu vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Josipe Ivanković, koja je sredinom 2017. godine rekla za skupštinskom govornicom da “onaj ko želi da se bavi kulturom, nije mu potrebno posebno obrazovanje“, pa sve do veoma temeljne čistke nepodobnih po gradskim ustanovama kulture, te postavljanja većinom nekompetentnog stranačkog kadra, dok je većina ustanova degradirana i zatvorena za sve koji nisu “njihovi”.

“Uprkos tome, Subotica ima mnogo umetnika koji deluju samostalno, međutim, ne postoji mesto u kom bi mogli da se sreću, rade, razmenjuju iskustva, upoznaju, sarađuju i privuku nove ljude. U gradu ne postoji kulturni centar koji je nadnacionalan, nezavisan, savremen, građanski orijentisan i koji je mesto za sve, koji ne razdvaja nego spaja pripadnike bilo kojih društvenih, ekonomskih ili etničkih grupa, koji je inovativan, živ i samim tim privlačan mladima ali i drugoj kulturnoj publici”, kazala je Mamužić.

Dodala je da je insistiranje na nacionalnoj pripadnosti i isključivo tradiciji, pored insistiranja na stranačkoj pripadnosti, osnova za podele među građanima i alat za pozicioniranje političara, koje je dovelo do ovako katastrofalne situacije u kojoj, između ostalog, trpi i kultura – njihov najveći neprijatelj.

’Kako bi grad bio živ, neophodno je da ima aktivne građane’

Zoltan Mezei svoju motivaciju pronalazi u privrženosti rodnom gradu, u prijateljima i u svojoj porodici.

“Da bih istrajao, pokušavam da budem nezavisan u materijalnom i umetničkom smislu”, kazao je Mezei.

Filip Budanović za sada ostaje da živi i radi u Subotici, a želja mu je da pokuša da doprinese lokalnoj zajednici onoliko koliko je u njegovoj moći.

“Trudim se da tome doprinesem, kako kroz svoj profesionalni angažman, tako i kroz hobije. Kako bi grad bio zaista živ, neophodno je da ima aktivne građane. Koliko smo kritični prema zvaničnim institucijama, toliko bi trebalo da budemo i samokritični. Šta je svako od nas uradio ili makar pokušao da doprinese za svoju zajednicu? To je pitanje koje bismo trebali da postavljamo sebi svakoga dana, a to može i treba da bude motivacija. Stičem utisak da se sve svodi na komentarisanje na internet stranicama. Nije realno samo negodovati i čekati da nam se promene dogode”, rekao je Budanović.

Prema rečima Dejana Vujinovića, nešto što je bio početni entuzijazam, postao je hedonizam, a onda je nakon godina prerastao u mazohizam, koji se, gle čuda, izrodio u puku potrebu da se održava u životu i u onaj atom kulturnog života kojim se bavi, kako ne bi i on nestao.

“Ali kao i svaka priča, i ova ima svoju drugu stranu, i ne bi bilo fer preskočiti činjenicu da se kroz ovu vrstu probijanja čovek profesionalno gradi, uči, napreduje, afirmiše. Da nije toga, i pomisli da stvaramo da bi nešto ostavili iza nas, za nekog sutra, sigurno da već ne bih bio u ovom”, kazao je Vujunović.

Borisu Telečkom i organizaciji čiji je član, ljudi predstavljaju najveću motivaciju da istraju.

“Ljudi koji prepoznaju naše težnje i sami krenu da utiču na dešavanja oko sebe, aktivirajući se, pokretajući peticije, pritiskajući institucije da rade u interesu nas, običnih građana”, smatra Telečki.

Danielu Mamužić motiviše zapravo želja da ostane ovde jer još uvek voli ovaj grad.

“Želimo da stvorimo ambijent u kojem je moguće slobodno mišljenje i stvaranje. Kultura mora da nađe način da diše i mora za to da se izbori”, rekla je Mamužić.

‘Na mnogim poljima udruženo građansko samoorganizovanje može dati rezultata’

Mezei smatra da je veoma važno da se mladi uključuju u javna dešavanja, ali da je za to neophodno da primete u čemu žive.

“Treba da im dospe do pameti da to mogu da promene, i da imaju volju za to”, smatra Mezei.

Budanović je rekao da je vrlo važno da se građani, a posebno mladi, uključuju u javni život i da budu aktivni, iako se sa druge strane grad suočava sa problemom odlazaka mladih iz države.

“Mladi odlaze iz različitih razloga. Mnogi napuštaju grad u talasu masovnog egzodusa iz Srbije, u potrazi za bilo kakvim poslom u inostranstvu. Subotici nedostaje univerzitet, na taj način bi se popunila velika demografska rupa. Nisu prisutne generacije mladih ljudi koji su otišli na studije u druge gradove, a koji imaju pokretačku i kretivnu energiju, koju troše u drugim sredinama. Ipak, sve ovo ne bi smelo da obeshrabri one koji nisu otišli, kao i one koji su se vratili, da se aktiviraju i preuzmu stvari u svoje ruke”, kazao je Budanović.

Prema rečima Vujinovića, poslednja dekada donosi i globalni fenomen, da se čovek u ovom nekontrolisanom razvoju internetskih komunikacija otuđio, izolovao, izgubio oštricu, osim možda u ponekom komentaru objavljenom na društvenim mrežama.

“Iluzija je, da u javni život možeš da se uključiš sakriven iza svoje tastature. Javni život podrazumeva iskustveno drugačiji osećaj, kompletniji, osećaj mnogo bliže pripadnosti zajednici, koji zadire i dublje od čisto površinskog informisanja i delovanja. Porodice u kojima svako bulji u svoj telefon, nezainteresovani za svoje najbliže, propadaju. Grad u kojem žive građani nezainteresovani za razvoj svog grada, propada. Gradska kultura u kojoj mladi ne učestvuju i ne doprinose njenom razvoju, postaće geronto-kultura. Zato je važno da budu aktivni”, rekao je Vujinović.

Černik je rekao da njemu lično nije važno uključivanje mladih u javni život, zato što smatra da bi to trebalo njima da bude važno.

“Ako mladi to ne učine, najpre gube mogućnost da utiču na svoju, kakvu, takvu, budućnost i gube i pravo na kritikovanje društvenih situacija. Moj lični stav je sledeći: ‘Prijatelju, šta kritikuješ kad nisi ni probao da nešto promeniš’”, kazao je Černik.

Telečki smatra da je vrlo važno da mladi, ali i svi drugi građani, budu prvo svesni svojih elementarnih prava i mogućnosti, kako bi mogli i društveno delovati.

“Kada kažem društveno delovanje, pre svega mislim na interese nas, građana, to jest, javni interes. Smatramo da građani najbolje znaju svoje potrebe i da, ako se udruže, mogu da postignu mnogo, od poboljšanja uslovu u lokalnim zajednicama, preko pritisaka prema institucijama u pogledu zastupanja javnog interesa, do pomoći i podrške najugroženijima. Na mnogim poljima udruženo građansko samoorganizovanje može dati rezultata, potrebno je samo da građani to shvate i da deluju u svojoj lokalnoj zajednici”, kazao je Telečki.

Prema rečima Mamužić, mladi su u ovakvom sistemu potpuno zapostavljeni i nevidljivi, prepušteni šundu i kiču koji se sistemski neguje dok umire kritička misao i sloboda.

“Kulturnom politikom ili strategijom koja se bavi mladima nema ko da se bavi u ovom gradu. Ono što nas zabrinjava jeste da ne vidimo više bunt koji je karakterističan za odrastanje i kroz koji mlad čovek ispituje i pronalazi svoje mesto u svetu, kroz koji ne pristaje na norme i forme koje mu se nameću, kroz koji gradi ličnost koja promišlja i ne pristaje na dato. Na žalost, u ovakvim okolnostima mladi nemaju priliku da spoznaju šta je sve moguće i koliko izbora imaju, te najčešće krenu utabanom stazom, što je velika šteta za društvo”, rekla je Mamužić.

‘Svaka generacija treba da pronađe svoj bunt’

Mezei veruje da je uvek moguće menjati okruženje u kom živimo i zbog toga je, kako je rekao, i sam još uvek ovde.

“Pitanje je volje, posvećenosti i uložene energije”, smatra Mezei.

Budanović takođe veruje da je moguće menjati okruženje u sredini u kojoj živimo, više nego što mislimo.

“Postoji veliki broj dobrih i inspirativnih primera čak i u našem gradu. Smatram da je potrebno preći sa priče na dela. Jedno drugom treba da budemo podrška, a ne prepreka. Bez obzira na to koliko je situacija loša, okolnosti preko noći mogu da se promene u našu korist, a to će se dogoditi samo ako budemo delovali proaktivno”, rekao je Budanović.

Vujinović takođe smatra da su promene moguće, ali da svaka generacija treba da pronađe svoj bunt, svoju revoluciju, kulturnu ili društvenu, ekološku, a zašto ne i političku.

“Prethodnih 30-tak godina nije postojao konstantni nagon za boljim, već sporadična i maglovita javljanja kulturno-društvenih promena. A samo permanentno prisustvo revolucionarnog impulsa može da menja okruženje, da se društvo razvija ka boljem, da teži pametnijem, zelenijem, socijalnijem, povezanijem, sigurnijem. Zar vama, na primer, koji sada čitaite ovo, ne smeta pomisao na to da je malo ko čak i na individualnom planu uradio nešto po pitanju selektivnog prikupljanja otpada u gradu, zar se ne oseća gorčina povodom toga što ne stajemo u zaštitu kulturnog nasleđa grada koji se ruši, da nemamo javna mesta okupljanja mladih, ili društvene institucije koje se bave afirmacijom društva znanja, da se umesto pošumljavanja bavimo sečom, da umesto stvaranja ekonomski plodne mikro-klime, podobne za održivi razvoj, imamo mlade koji se u najvećem broju slučajeva, nakon odlaska na studije u druge gradove, u svoj rodni više i ne vraćaju… Za promenu okruženja je pre svega potrebna želja da se ono menja”, rekao je Vujinović.

I Telečki veruje da su promene apsolutno moguće, od peticija, protestnih okupljanja, preko organizovanja debata i tribina na teme od opšteg značaja i konstantim delovanjem je moguće napraviti pritisak na institucije i postići male promene i ciljeve.

“Kao primer, navodim uključivanje građana Jasibare u Subotici, koji su prikupljali potpise kako bi im javno preduzeće sredilo i očistilo kanale za oticanje atmosferskih voda, koje su im plavila domaćinstva pri svakim većim padavinama. Nakon što su predali zahtev sa potpisima, javno preduzeće je reagovalo i postupilo na osnovu potreba građana. Takođe, kada postoji elementarna solidarnost, humanost i podrška, moguće je pomoći i najugroženijim sugrađanima. Još jedan primer je, rekao bih, u toku, gde je naša inicijativa pokrenula peticiju protiv uništavanja kulturnog nasleđa Subotice, gde želimo da dignemo glas i artikulišemo nezadovoljstvo građana rušenjem objekata od vrednosti u okviru kulturno istorijske celine – Ulice Braće Radić kao i postavljanjem svetlećih reklama u zaštićenom gradskom jezgru, koji narušavaju duh i arhitektonsku celinu grada. Ključno je, dakle, da građani shvate da moraju da budu aktivni učesnici društvenih tokova, jer kao poreski obveznici imamo prava da utičemo na odluke izabranih organa čiji je zadatak da deluju u našem interesu”, kazao je Telečki.

Mamužić je rekla, da sve dok slobodno i drugačije mišljenje nije dozvoljeno i guši se na svakom koraku, promene su moguće na mikro planu, malim koracima.

“Ali i to je nešto. Sa odgovornih društvenih pozicija je posebno moguće, ali time nema ko da se bavi, ne znaju ili su nezainteresovani”, smatra Mamužić.

‘Život od nas ne traži da budemo najbolji, već da se potrudimo najbolje što možemo’

Što se tiče budućih životnih planova, Zoltan Mezei u ovom momentu pokušavam samo da preživi.

“Koliko je god to preživljavanje moguće, ali po svojim uslovima”, kazao je Mezei.

Filip Budanović planira i dalje da radi na idejama i konceptima koje je sam uspostavio u prethodnim godinama, koje su jednostavne, male stvari koje ga čine ispunjenim i srećnim.

“Ove godine sam uz pomoć nekoliko saradnika uspeo da organizujem mali muzički festival pod nazivom ‘Rock in Park’ u Parku Ferenca Rajhla, kao i oslikavanje ‘Rock in Park’ murala na zgradi Otvorenog univerziteta. U saradnji sa lokalnim umetnicima, na temu secesije u Subotici, u toku su pripreme za rad na novom muralu koji će se realizovati već početkom godine. Planiram da organizujem drugo izdanje ‘Rock in Park” festivala 2020. ili 2021. godine, u zavisnosti od toga da li ćemo uspeti da obezbedimo sredstva. Korak po korak.Važno je da ne zaboravimo da život od nas ne traži da budemo najbolji, već da se potrudimo najbolje što možemo”, rekao je Budanović.

Dejan Vujinović u budućnosti planira da nastavi tempom koji mu dozvoljavaju donjegovi resursi.

“Da istrajemo koliko možemo u oblikovanju društvenog okruženja sa potrebnim minimumom kvaliteta, koji će omogućiti opstanak naše zajednice. Gradske i urbane. Prepoznatljive i jedinstvene. Uzbudljive i zdrave. Kulturno i kulturološki bogate, odvažne i hrabre”, kazao je Vujinović.

Budući planovi članova IG “Priroda i društvo” su da nastave da deluju u pravcu povećanja svesti građana i njihovom aktivnijem učešću u društveno političkim tokovima na lokalu.

“Godinama smo čekali razne mesije da urade posao umesto nas. Mislimo da se u svakom građaninu krije promena koju baš on želi da ostvari i zbog toga je važno da se udružimo i aktiviramo, u borbi za zajedničke interese”, rekao je Telečki.

Daniela Mamužić je dodala da je neophodan taj jedan zajednički prostor, a da sve ostalo mogu sami uraditi.

“Prostor za programe i razmenu mišljenja. Želimo da vratimo slobodan duh u ovaj grad. Imamo višegodišnje iskustvo rada u ustanovi kulture za mlade, dolazimo sa umetničkih akademija i ne bojimo se da kažemo šta mislimo. Strašnije bi bilo ćutati”, smatra Mamužić.

Simbolično završavamo pesmom grupe D ZOO “Da si bila tu”. Tekst je metafora. Da si bila tu kao država.. a između ostalog govori o odlasku ljudi iz grada i iz države u inostranstvo…

Tekst na mađarskom jeziku pročitajte na portalu Szabad Magyar Szo.

(Natalija Jakovljević, Magločistač / Foto: Magločistač)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Mir božji
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga