Učenici najčešće diskriminisani zbog jezika

Problematičan podatak je taj da trećina učenika neće nastaviti školovanje u Srbiji zbog jezičke barijere

09. okt 2012

Među učenicima završnih razreda srednjih škola u Vojvodini, diskriminisano se oseća 24 odsto ispitanih, najčešće zbog jezika i akcenta kojim govore kao i zbog nacionalne pripadnosti.

To je pokazalo istraživanje „Vojvođanski učenici o diskriminaciji“, koje je sproveo Pokrajinski ombudsman među 488 učenika iz 12 srednjih škola na teritoriji Vojvodine u kojima se nastava odvija na više jezika.

“Problematičan podatak je taj da trećina učenika neće nastaviti školovanje u Srbiji zbog jezičke barijere, a ovo je problem koji je prisutan već duže vreme i ništa se ne radi da bi se situacija popravila”, rekao je na konferenciji za novinare jedan od autora istraživanja Oliver Muškinja.

On je rekao da 27,2 odsto ispitanika nije zadovoljno načinom predavanja srpskog jezika za pripadnike nacionalnih manjina i da 96 odsto u svakodnevnoj komunikaciji koristi isključivo maternji jezik

“To nam govori da ne postoji komunikacija među mladima koji govore različitim jezicima. Ne poznavajući jezik oni dolaze u situaciju da su izlovani i potrebno je da se koncept predavanja srpskog jezika promeni kako bi se ta komunikacija poboljšala”, rekao je Muškinja.

On je naveo da su pozitivne strane istraživanja te da je više od 80 odsto navelo da im ne smeta što idu u školu sa učenicima drugačije nacionalnosti, da se oko 70 odsto oseća prihvaćenim u društvu, a više od 60 odsto smatra da treba sankcionisati učenike koji pokazuju diskriminatorske stavove.

“Postoje i zabrinjavajući podaci koji govore o tome da 20 odsto smatra da bi bilo bolje da postoje odvojene škole za učenike različite nacionalnosti, 28,5 odsto ispitanih se na odmorima i vanškolskim aktivnostima ne druži sa pripadnicima druge nacionalnosti, a više od odsto odsto iskazuje agresivno ponašanje prema istima”, rekao je Muškinja.

Jedan od autora izveštaja Pavel Domonji rekao je da istraživanje registruje socijalnu distancu zato što mladi ljudi ne znaju jezike svojih sugrađana, jer nemaju podsticaja da ih uče, programi za učenje srpskog jezika su loši i nema mogućnosti za učenje jezika društvene sredine.

“Mladi ljudi moraju da znaju da je poznavanje jezika njihov interes ako žele da imaju jednake šanse. Da li je višejezičnost uvod u segregaciju i zašto nema javne podrške uvođenju jezika društvene sredine je pitanje za Ministarstvo prosvete”, rekao je Domonji.

Istraživanje „Vojvođanski učenici o diskriminaciji“ Pokrajinski ombudsman je sproveo krajem 2011. godine s ciljem da se prikupe relevantni podaci o tome kako učenici poimaju diskriminaciju, naročito onu na nacionalnoj osnovi.

(Autonomija)

 

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Kaldrma
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga