U EU raste broj tražilaca azila i broj pokušaja ilegalnog prelaska spoljnih granica

Od početka godine kroz Srbiju prošlo 42.000 migranata

18. okt 2021

Broj tražilaca azila u Evropskoj uniji približio se onom iz pretpandemijske 2019, a broj pokušaja ilegalnog prelaska spoljnih granica Unije već je premašio nivo iz te godine, pokazuju podaci nadležnih ervopskih agencija.

Samo u avgustu u zemljama EU je registrovano 56.000 zahteva za međunarodnu zaštitu, izjavila je direktorka Kancelarije EU za azil Easo Nina Gregori za novine nemačke Medijske grupe Funke. To je, prema podacima Easo, 16.000 ili 40 odsto zahteva više nego u avgustu 2020.

Prema rečima Gregori, avgust je treći mesec ove godine u kojem je znatno više zahteva za azil, a razlog su u prvom redu tražioci iz Avganistana čiji je broj dostigao rekordni nivo. Samo u avgustu, izbeglice iz te zemlje podnele su 10.000 zahteva za zaštitu, što je 38 odsto više nego u julu.

Pojasnila je da u ovom trenutku zahteve za azil uglavnom podnose avganistanski državljani koji su vazdušnim putem evakuisani iz te zemlje, ili oni koji već duže vreme žive u Evropi i koji sada ponovo pokušavaju da osiguraju azil, prenela je agencija AFP.

Istovremeno, Agencija EU za graničnu i obalsku stražu Fronteksje u redovnom mesečnom izveštaju navela da je u prvih devet meseci ove godine broj pokušaja ilegalnog prelaska spoljnih granica EU dostigao 133.900. To je, kako se navodi, 47 odsto više nego pre izbijanja pandemije 2019. kada je taj broj iznosio 91.000.

Samo u septembru, bilo je 23.630 ilegalnih prelazaka na glavnim migrantskim pravcima, što je 40 odsto više nego u istom mesecu pandemijske 2020. godne i 17 odsto više nego u septembru 2019, preneo je portal Euraktiv Srbija.

U izveštaju piše da je najveći porast broja povreda spoljnih granica EU zabeležen na centralno-mediteranskoj i zapadno-balkanskoj migrantskoj ruti.

Na zapadno-balkanskoj ruti je u prvih devet meseci registrovano 40.200 ilegalnih prelazaka što je 117 odsto više nego prošle godine. Samo u septembru bilo je 10.400 takvih pokušaja ulaska u EU što je 112 odsto više nego u septembru 2020.

Izbeglice otkrivene na toj ruti uglavnom su bile iz Sirije, Avganistana i Maroka.

Znatan porast Fronteks je zabeležio i na centralnom Sredozemlju, gde je u prva tri kvartala bilo oko 47.620 pokušaja ilegalnog ulaska u EU, što je 87 odsto više nego u istom periodu 2020.

U septembru je broj pokušaja sa 5.670 bio 33 odsto veći nego 2020. godine. Migranti su uglavnom bili iz Tunisa, Bangladeša i Egipta.

Nina Gregori je u intervjuu rekla da se u ovom trenutku ipak ne beleže nikakva veća kretanja migranata iz samog Avganistana ka Evropi.

Ona je dodala da Easo veoma pomno prati dešavanja u zemljama koje okružuju Avganistan, i u kojima su posle dolaska na vlast talibana utočište potražilo stotine hiljada Avganistanaca.

EU mora da se pripremi za „teška vremena“, upozorila je Gregori.

Easo, kako je rekla, tesno sarađuje sa Evropskom komisijom i sa nadležnim službama zemalja članica EU, a radi i na jačanju prihvatnih kapaciteta ma Balkanu. Uz to se razrađuje i program integracije avganstanskih izbeglica u EU.

„Čim evropske zemlje odluče da presele avganistanske izbeglice u Evropu, Easo će biti spreman da u tom procesu preuzme ključnu ulogu“, rekla je ona.

Komesarijat: Od početka godine kroz Srbiju prošlo 42.000 migranata

Od početka godine kroz Srbiju je prošlo 42.000 migranata a od 2015. godine, kada je počela migrantska kriza, oko 1,5 miliona, izjavio je danas regionalni koordinator Komesarijata za izbeglice i migracije Slobodan Savović.

On je najavio da će do kraja godine biti otvoren Centar za azil u Vranju sa 250 mesta.

„Komesarijat za izbeglice i migracije je kupio motel u Vranju i u toku je velika rekonstrukcija tog objekta jer mora da bude prilagođen standardima EU. Azil će biti otvoren za mesec dana ili mesec i po“, rekao je Savović u Nišu na otvaranju foto kolonije „Foto Istok – Foto Zapad“.

Naveo je da je od 19 prihvatnih centara u Srbiji, trenutno otvoreno 12.

„U prihvatnim centrima se uvek nalazi od 4.000 do 5.000 korisnika, uglavnom iz Sirije, Pakistana, Bangladeša i Avganistana. Videćemo šta će biti sa avganistanskom krizom, da li će ona uticati na povećanje broja ali za sada nema razlike“, naveo je Savović na otvaranju foto kolonije „Foto Istok – Foto Zapad“ u Nišu koja je organizovana kako bi grupa migranata iz centra u Preševu i grupa studenata iz Niša stekla osnovna znanja iz fotografije.

On je kazao da su na jugu Srbije trenutno u funkciji prihvatni centri za migrante u Preševu i Bosilegradu, dok su preostala tri centra u stanju mirovanja, ali kako je rekao, mogu da budu u funkciji za 24 časa.

„Na jugu Srbije nikada nije bilo problema sa migrantima. Kada dođu tu oni su srećni jer je jedna granica za njima. Kada odu na sever jedna granica je ispred njih i onda su nezadovoljniji“, rekao je regionalni koordinator Komesarijata za izbeglice i migracije.

(Beta, ilustracija: Pixabay)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Nesvrstani
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga