Tribina: Evrointegracije se simuliraju, Vojvodina marginalizovana

"Dok ne shvatimo da nije dovoljno samo da izađemo na izbore, bićemo u poziciji da nam se nešto nameće"

01. mar 2019

Politikolog Duško Radosavljević ocenio je da je Vojvodina nevidiljiva u procesu evrointegracija zbog toga što je nevidljiva i u samoj Srbiji, navodeći da se takvo ignorisanje regiona nije dešavalo ni u jednoj državi koja je prošla pregovarački proces.

„Srbija vodi pregovarački porces tako kao da u Evropsku uniju treba da uđe samo politička elita, građani su isključeni„, rekao je on na tribini „“Vojvodina nevidljiva u evrointegracijama“ održanoj sinoć u Novom Sadu, dodavši da su slične procese vodile Bugarska i Rumunija koje su zbog toga i danas u problemu jer nisu izgradili kavlitetnu javnu upravu.

„A razlog je taj što političke elite ne žele da sa građanima dele taj kolač“, kazao je Radosavljević.

On smatra da Srbija može da opstane samo ukoliko se decentralizuje i federalizuje, jer je složena država, „što jednom mora sama sebi priznati“

„Ovo što mi imamo je simuliranje pregovaračkog procesa. Pa, kako mi možemo da govorimo o tome da usvajamo evropske standarde u oblasti pravosuđa, na primer, ako politički akteri javno unapred presuđuju ili oslobađaju krivice“, zapitao je.

Radosavljević je upozorio da se trenutno u Srbiji „sistemski uništava“ civilni sektor, „koji je već targetiran kao neprijateljski i antivladin“, dok, kako je dodao, na političkom spektru ne postoje opcije koje se iskreno bore za vojvođansku autonomiju.

„Imate šminkanje idejom Vojvodine, ali su sve te opcije u nekoj koaliciji, bilo komunalnoj, nebeskoj, ili nekoj trećoj. Zapravo od devedesetih ovde nema političke opcije koja se borila za autonomiju a da to nečim nije naplatila“, ocenio je Radosavljević.

Novinar Dalibor Stupar rekao je da je poražavajuće što je u izradi i primeni Akcionog plana za Poglavlje 23 pokrajinska administracija marginalno učestvovala, i to samo u delu koji se odnosi na tematiku manjinskih nacionalnih zajednica.

„Umesto da delegira ljude sa fakulteta i iz civilnog sektora koji bi zastupali neke usvojene strategije pokrajinskih institucija, u pregovaračkom porcesu koji se odnosi na Poglavlje 23 učestvovao je samo pokrajinski ombudsman i to na vlastitu inicijativu, te delom Pokrajinski sekretarijat za upravu, propise i manjinske nacionalne zajednice“, kazao je Stupar, koji je i autor Izveštaja o pregovaračkom procesu za poglavlje 23 i ulozi Autonomne pokrajine Vojvodine „Slabo iskorišćena iskustva i malo nadležnosti“.

On je ocenio da to samo po sebi govori o današnjem položaju AP Vojvodine i odnosu republičke vlasti prema pokrajinskoj autonomiji.

Medijska ekspertkinja Žužana Serenčeš kazala je da priznanje pokrajinskih zvaničnika da su za izradu takozvanog „Malog akcionog plana“, odnosno nacrta akcionog plana za poboljšanje položaja nacionalnih manjina, koji je deo Akcionog plana za Poglavlje 23, saznali iz medija, nakon čega su republičkim vlastima uputili inicijativu da se u taj proces i sami uključe, „neverovatna“.

„Skandalozno je da se o tako važnim aktivnostima za Vojvodinu pokrajinski zvaničnici informišu iz medija. To je, nažalost metafora koja pokazuje kako se vidi uloga pokrajine u pregovaračkom procesu. Ako se niko nije setio da obaveti pokrajinskog ombudsmana o pitanjima iz njegove nadležnosti, šta možemo zaključiti o tome kakva je uloga pokrajinskih oragana generalno u pregovaračkom procesu, ili stručne javnosti ili civilnog sektora „, ukazala je ona.

Dodala je da nadležnosti APV jesu prilično sužene, ali da je neshvatljivo da se ne koriste kapciteti i mogućnosti pokrajine u odnosu na one zadatke iz pregovaračkog procesa koji su posebno značajni za Vojvodinu i u kojima bi ona morala biti nezaobilazna, i shodno svojoj tradiciji , nosilac određenih aktivnosti.

Ona smatra da je poražavajaće i to što su iz pregavračkog procesa isključene i lokalne samouprave koje bi trebalo da budu važni akteri u tom poslu, navodeći da su time marginalizovani interesi građana koji i nemaju saznanja o tome kakve benefite im mogu doneti evrointegracije.

Žužana Serenčeš, koja je i sama analizirala izveštaje o relaizaciji dela Akcionog plana koji se odnosi na manjinsko informisanje, kazala je da način na koji su oni sastavljeni onemogućava da se sagleda suština ovih aktivnosti, niti da li je u nekom segmentu postignut neki napredak ili nije.

Ona je ocenila da u pogledu vojvođanske autonomije, ali i drugih demokratskih ideja, nedostaje i građanski aktivizam, navodeći da se u istraživanjima koja su se bavila tim pitanjem pokazalao da svega pet odsto građana Srbije učestvuje u nekim građanskim akcijama, od potisivanja peticija do drugih aktivnosti koje se odnose na unapređenje njihovih prava.

Dok ne budemo shvatili da nije dovoljno samo da izađemo na izbore da bismo bili odgovorni građani, bićemo u poziciji da nam se nešto nameće“, rekla je Žužana Serenčeš.

Pravnik Veljko Milić smatra da je marginalizovanje Vojvodine u procesu evrointegracija posledica politike koja se prema APV vodi poslednjih 30 godina, odnosno rigidnog centralističkog upravljanja.

Prema njegovim rečima, na vojvođanskoj javnoj sceni postoji generacijski jaz, jer „mladi ne pamte zlatni period od 1974. do 1988. godine“, a ipak među njima ima onih koji se zalažu za autonomiju, ali nedostaje odgovarajuća artikulacija tih ideja.

Ideja Vojvodine postaje elitistička, ne komunicira sa običnim građanima. Sa druge strane, kad je reč o političkim akterima, mi imamo situaciju da su građanske proteste preuzele desničarsko-centralisitčke snage koje vlast napadaju sa desničarske pozicije“, istakao je Milić.

Bivši pokrajinski sekretar za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Branislav Bugarski kazao je da Vojvodina plaća cenu pogrešnih političkih odluka u minulim decenijama, ocenivši da i proces evrointegracija potvrđuje da „države imaju šansu da opstanu samo u federalnom okruženju“.

Vojvodina ima budućnost samo u Evropskoj uniji, a to mislim i za Srbiju u celini. I to nije separatizam, to je futurizam“, istakao je Bugarski.

On je naveo da je prethodna pokrajinska amdinistarcija ambicioznije planirala učešće u pregovaračkom procesu, kroz jačanje kadrovskih potencijala i definisanje oblasti značajnih za razvoj pokrajine.

„Ocenili smo da od 35 poglavlja, pokrajina ima interes da učestvuje u pregovorima za 29 poglavlja i poimence smo kandidovali 70 ljudi koji će te interese zastupati. Nažalost, političke okolnosti nastale pobedom SNS na republičkim izborima 2012. godine u tome su nas onemogućile“, rekao je Bugarski.

Tribinu na kojoj je predstavljen Izveštaj o pregovaračkom procesu za poglavlje 23 i uloga Autonomne pokrajine Vojvodine „Slabo iskorišćena iskustva i malo nadležnosti“ autora Dalibora Stupara, organizovali su Nezavisno društvo novinara Vojvodine i Vojvođanske inicijative za EU,uz podršku Fondacije za otvoreno društvo.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Aktivisti
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga