Tribina Antifašističke koalicije: Srbija zaglibljena u blatu fašizma

"Državu je preuzela jedna partija i jedan čovek"

09. maja 2019

Politikolog Radivoje Jovović ocenio je da je Srbija trenutno zaglibljena u blatu fašizma, jer se vlada uz pomoć laži, manipuilacija, zastrašivanja i nasilja. On je na tribini Antifašističke koalicije „Fašizacija društva i njegove posledice – Šta da se radi?“, održanoj večeras u Novom Sadu povodom Dana pobede, kazao da je reč o novim oblicima fašizma prikrivenih demokratskom mimikrijom.

Poručio je i da se u borbi protiv fašizma ne mogu praviti kompromisi sa strankama kao što su „Dveri i drugim ljotićevskim organizacijama“.

„Iako je apsolutno legitimno da se dikatoru koji vlada uz pomoć nasilja uzvrati nasiljem, nisam za to, ali postoje drugi načini, brojne mogućnosti građanske neposlušnosti, kao što su blokade saobraćaja, neplaćanje poreza i druge, jer to građane oslobađa od straha“, istakao je Jovović.

On je kazao da Srbija nikad nije prestala da bude nacionalističko društvo od devedesetih godina do danas, te da je i u kraćem periodu posle petooktobarskih promena bilo „prekomerne popustljivosti i sklonosti ka trulim kompromisima sa nacionalistima“, kao i da nikad nije uspostavljen koncept odbrambene demokratije koji podrazumeva to da „nema slobode za neprijatelje slobode“.

Novinar i publicista Nedim Sejdinović kazao je da u Srbiji postoje brojni elementi fašizma, navodeći da postoji čak i „stranačka vojska“ koja je stacionirana „delom u komunalnoj policiji a delom u brojnim grupama koje haraju takom izbora“.

On je istakao da su mediji u Srbiji čak u mnogo većoj meri fašistički nego sama vlast, te da postoji mnogo sličnosti između medija Hitlerove Nemačke i nekih naših tabloida, posebno kad su u pitanju karikature.

„Reaktivni spotovi SNS-a takođe podsećaju na nacističku propagandu“, rekao je Sejdinović, poručivši, međutim, da ključno pitanje nije šta je fašizam danas, već „šta je danas antifašizam“.

„Vrlo ozbiljan konfuzija postoji u tom pogledu i neophodna je konsolidacija da bi se pružio otpor“, kazao je on.

Sejdinović je istakao da u Srbiji postoji „dubinski rasizam prema kosovskim Albancima, navodeći da su brojni primeri nasilja nad pripadnicima ove zajendice, koji se, kako je naveo, dešavaju periodično i koji su vrlo organizovani, navodeći i brojne napade na pekare i druge objekte čiji su vlasnici Albanci, paljenje džamije i druge napade, za koje država nikog nije sankcionisala.

Niko nije krivično odgovarao za širenje rasne, verske i nacionalne mržnje. A nekažnjavanje takvih krivičnih dela znači da država podržava te napade“, upozorio je Sejdinović, dodavši da ga plaši to da isti ljudi koji su bili izvršioci ovih napada „sada služe režimu za sprečavanje slobodnih izbora i druge potrebe“.

On je naveo i da u Srbiji postoji 30 institucija koje se bave medijima, čija uloga bi trebalo da bude da pomognu medijima i novinarima, dok „u fašističkom društvu one služe kao arsenal oružja da vas uguše“.

Politikološkinja Branislava Kostić kazala je da nije svaki totalitarni sistem fašistički, već je fašistički onaj koji ima veliki broj pauperizovanih građana i u kojem vlast nije u institucijama već u rukama jedne stranke i jednog lidera.

Našu državu preuzela je jedna partija i jedan čovek. Time smo omogućili prvi preduslov fašizma. A fašizam je uvek kameleosnki i društvo je kasno prepoznavalo sopstvenu fašizaciju, i to je proces u Srbiji danas“, ocenila je ona.

Smatra da srpsko društvo ipak još uvek nije fašističko, te da bi to bilo kada bi vlast rešila da upotrebi fizičku silu za ostvarivanje svojih ciljeva. Međutim, kako je istakla, Srbija jeste nacionalistička država jer je tako definisana i u samom Ustavu, a što je, kaže, „dobra podloga i za fašizam“.

„Ako ovaj sistem postane fašistički to će se desiti u momentu kad vlast Aleksandra Vučića bude ugrožena„, ocenila je ona. Dodala je da trenutno ne postoji politička ponuda za izlazak iz krize, te izrazila nevericu da je taj izlaz moguć putem izbora.

Aktivista Antifašističke koalicije Dejan Bagarić rekao je da su građanski protesti neophodni jer situacija u zemlji mora da se menja, bez obzira na ideološke razlike među njegovim organizatorima.

On smatra da te razlike delom jesu uticale na slabljenje protesta, ali da je ipak u najvećoj meri na to su uticalo razočarenja dela građana zbog prevelikih očekivanja da se sistem može promeniti preko noći.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Aktivisti
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga