TODOR GAJINOV: Ograničavanje razvoja Vojvodine

Svojom odlukom US je uske i skučene odredbe Ustava o autonomiji Vojvodine, kojima je ona svedena na formalna obeležja, bez suštinskog značaja i domašaja, još više suzio i ograničio

16. okt 2012

Odluka Ustavnog suda Srbije o oceni ustavnosti Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, sasvim opravdano, našla se u fokusu javnosti, ne samo sa stručnog, već i sa političkog aspekta. Odluke Ustavnog suda su opšte obavezujuće, moraju se, dakle, izvršavati, a poštovati onoliko koliko su zasnovane na validnim argumentima.

Postupak pred US trajao je skoro tri godine, a odluka je saopštena kada je nastupilo prekomponovanje republičke vlasti. Izborom trenutka, saopštenja odluke ima osnova za ocenu da je Ustavni sud time želeo da nagovesti lojalnost novoj političkoj garnituri na vrhu. Ovo tim pre što se u obrazloženju odluke nazire retorika pojedinih funkcionera DSS i SPS.

Ustavni sud u obrazloženju je naveo relevantne ustavne odredbe, koje je imao u vidu pri oceni ustavnosti tog zakona. Međutim, nazire se da je US primarni značaj i domašaj dao državotvornim odredbama Ustava: o Srbiji kao državi srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, o jedinstvu pravnog poretka, o jedinstvenoj i nedeljivoj teritoriji Republike Srbije, o službenoj upotrebi srpskog jezika i ćiriličnog pisma i drugim sličnim odredbama državotvornog karaktera. Time je sekundarni značaj i domašaj dat ograničavajućim odredbama Ustava: o ograničenju državne vlasti pravom građana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu, o zaštiti nacionalnih manjina, o pojedinim ljudskim pravima i slobodama i sličnim odredbama ograničavajućeg karaktera. Time je narušena ustavna ravnoteža između državotvornih i ograničavajućih odredaba Ustava.

Svojom odlukom US je uske i skučene odredbe Ustava o autonomiji Vojvodine, kojima je ona svedena na formalna obeležja, bez suštinskog značaja i domašaja, još više suzio i ograničio. Uvredljiv odnos Ustava prema građanima Vojvodine da je suštinska autonomija rezervisana samo za Autonomnu Pokrajinu Kosovo i Metohija (!?), doprineo je neuspehu referenduma za potvrdu Ustava u Vojvodini.

Osobito restriktivnu težinu ima stav US da se izvornim pitanjima od pokrajinskog značaja mogu predvideti samo tri grupe pitanja, koja su taksativno navedena u odredbi člana 183. stav 2. Ustava Republike Srbije, i to: 1. u materiji prostornog planiranja i razvoja, 2. pojedina pitanja iz oblasti poljoprivrede i nekih privrednih delatnosti, 3. pojedina pitanja iz oblasti društvenih delatnosti. Time je Ustavni sud suspendovao i primenu člana 177. Ustava da se zakonom određuju pitanja koja se na svrsishodan način mogu ostvarivati unutar autonomne pokrajine, pa je prema stavu Ustavnog suda ova odredba Ustava postala suvišna.

Restriktivan pristup u tumačenju Ustava ilustruje stav US da Vojvodina nema nikakve nadležnosti u nauci i tehnološkom razvoju, obzirom da u oblasti društvenih delatnosti, pored prosvete, sporta, kulture, zdravstva i socijalne zaštite i javnog informisanja na pokrajinskom nivou Ustavom nisu obuhvaćeni nauka i tehnološki razvoj, iako prema materiji spadaju u tu kategoriju društvenih delatnosti. Zato što su nauka i tehnološki razvoj Ustavom izostavljene kao moguće nadležnosti AP Vojvodine postoji pesimistička pretpostavka da je ustavotvorna vlast time želela da ograniči naučni i tehnološki razvoj u Vojvodini, čak i sa ciljem da se time onemogući opstanak i rad Vojvođanske akademije nauka i umetnosti.

Realistična pretpostavka smatra da su nauka i tehnološki razvoj izostavljeni propustom tekstopisaca ustavnih odredaba u „fast food“ radionici Vojislava Koštunice. U toj radionici tekst Ustava pre usvajanja nije čak ni lektorisan, pa u čl. 7. sadrži logičku besmislicu da se „izgled himne Republike Srbije uređuje zakonom“ i tehničku aljkavost u odredbi člana 190. tačka 7. Ustava u kojoj nedostaje deo rečenice.

Odluka US o eliminaciji člana 64. Zakona o nadležnosti AP Vojvodine u oblasti nauke i tehnološkog razvoja onemogućava AP Vojvodini, pored ostalog, i da donosi Strategiju tehnološkog razvoja AP Vojvodine u skladu sa Strategijom tehnološkog razvoja Republike Srbije, da obezbeđuje sredstva za finansiranje naučnih delatnosti, da utvrđuje i finansira programe u oblasti nauke i tehnološkog razvoja od pokrajinskog značaja, da finansira ili sufinansira naučno istraživačku delatnost u AP Vojvodini, i slične nadležnosti predviđene u članu 64. Zakona. Dakle, u odnosu na ovu odredbu US je, pored restriktivnog, primenio čak i mehaničko tumačenje Ustava.

Odluka US u tom pogledu ima dalekosežan i katastrofalni domašaj, jer je suprotno čak i logici zdravog razuma da Vojvodina nema nadležnosti za naučna istraživanja ni u oblasti poljoprivrede. Ne može se eliminisati niti nadležnost AP Vojvodine da obavlja i finansira naučna istraživanja u oblasti planiranja i razvoja uopšte, pa ni u industriji, saobraćaju i drugim privrednim delatnostima niti da ostvaruje svoje nadležnosti u oblasti prosvete, kulture, zdravstva i socijalne zaštite, a da pri tome nema bilo kakve nadležnosti u nauci i tehnološkom razvoju u tim oblastima za koje i US smatra da su izvorne nadležnosti APV. Time je US dezavuisao i ustavotvornu vlast u Srbiji, jer Ustav Republike Srbije, svakako, nema intenciju da ometa nauku i tehnološki razvoj na bilo kojem delu Republike Srbije.

Naprotiv, Ustav garantuje slobodu naučnog i umetničkog stvaralaštva. „Naučno i umetničko stvaralaštvo je slobodno. Republika Srbija podstiče i pomaže razvoj nauke, kulture i umetnosti“ (član 73. Ustava). Ovu odredbu US čak nije uvrstio ni u relevantne odredbe koje je imao u vidu. Time je uspostavljen monopol nadležnosti države nad naučnim i umetničkim stvaralaštvom. Polazeći od slobode naučnog stvaralaštva, u očekivanju da republički organi to neće ometati, u Vojvodini će se i dalje obavljati naučna istraživanja u poljoprivredi i drugim delatnostima iz njene nadležnosti, jer se bez toga ne mogu ostvarivati ni drugi poslovi iz nadležnosti AP Vojvodine u tim oblastima i delatnostima.

Narušavanje ravnoteže između državotvornih i ograničavajućih odredaba Ustava otvoriće apetite novoj vlasti u Srbiji da ubuduće u zakonodavnoj delatnosti još više sužava nadležnosti autonomne pokrajine, da bi u nekom budućem trenutku ova nova vlast u Srbiji faktičko priznanje nezavisnosti Kosova kompenzirala potpunim ukidanjem autonomije Vojvodine.

Autor je nekadašnji funkcioner AP Vojvodine, potpredsednik Izvršnog veća APV i predsednik Ustavnog suda Vojvodine

(Danas)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Aktivisti
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga