TIHOMIR NOVAK: Povratak “unutrašnjeg neprijatelja”

O saopštenju Generalštaba i Vučićevom lažnom predstavljanju

Priredio: Tihomir Novak
11. apr 2019

Dve stvari u saopštenju nedavno održanog kolegijuma Ministarstva odbrane i načelnika Generalštaba VS izazivaju zabrinutost.

Prva stvar je zahvalnost „vrhovnom komandantu“ na upornom i posvećenom radu na modernizaciji VS i poboljšanju maternijalnog položaja pripadnika vojske i ministarstva.

U redu je to što se poboljšava položaj vojnika i modernizuje vojska. Problem je u tome što se zahvalnost upućuje instituciji koja, osim u fikciji ministra odbrane i narcističkom samoobožavanju predsednika republike, ne postoji. Po ustavu, predsednik republike komanduje vojskom. Nikakav vrhovni komandant se u ustavu ne pominje.

Stvari se komplikuju i time što se Aleksandar Vučić javno predstavlja kao vrhovni komandant. Lažnim predstavljanjem on podriva autoritet predsednika republike, a to nikako ne bi smeo da čini. Dodatni problem je doprinos nepostojećeg vrhovnog komandanta poboljšanju bilo čega u ovoj zemlji. Poboljšanje materijalnog položaja pripadnika vojske ne spada u opis posla predsednika republike.

Druga stvar. U redu je što vojska ne želi da bude instrumentalizovana u borbama za vlast. Međutim, o kakvoj se privrženosti legalnoj i legitimnoj vlasti može govoriti, ako vojska izražava spremnost da izvrši svako naređenje „vrhovnog komandanta“? Institucije, dakle, čije postojanje ustavom nije previđeno i o čijoj se legalnosti i legitimnosti ne može ni govoriti. Bilo bi dobro kada bi nam neko od članova gore pomenutog kolegija ponudio odgovore na ova pitanja.

Aleksandar Vučić se javno predstavlja kao vrhovni komandant Vojske RS, a tako nešto ne postoji u Ustavu RS. Lažnim predstavljanjem on podriva autoritet predsednika republike (foto: Beta)

Nakon sastanka kolegijuma, oglasio se i neizbežni Čegevara Vulin porukom da će VS poštovati ustav i zakon. To je u redu, ali gde u ustavu i zakonu piše da VS treba da izvršava naređenja „vrhovnog komandanta“, kada se on, ponavljam, u ustavu nigde ne pominje i kada njegovo postojanje nigde nije ni predviđeno?

Na trenutak, Vulin je izašao iz uloge ministra odbrane, pa je progovorio i kao zabrinuti građanin. Građanina Vulina brine nasilje, brinu ga upadi na radna mesta, prebijanja, otimanje hleba, duboko ga uznemirava i ljudski potresa strah žena i novinara koji samo rade svoj posao, ali ga ne uznemirava – ni kao građanima, a ni kao ministra – uzurpacija tuđih nadležnosti.

Na kraju, Čegevara je rekao nekoliko reči i o unutrašnjim neprijateljima. Neprijatelji su, kaže, svi oni koji bi nasiljem do cilja. Pa, ko je neprijatelj? Bit će da je to opozicija, ova okupljena u SzS.

Nije, međutim, problem samo u tome što ministar odbrane u politički život unosi kategoriju unutrašnjeg neprijatelja, za koju smo mislili da pripada prošlosti i totalitarnom režimu; problem je u tome što se neprijatelj ne može poraziti bez upotrebe nasilja. A ako to nasilje zapoveda nelegalni i nelegitimni „vrhovni komandant“, onda se neprijatelj može pojaviti i tamo gde mu se Vulin najmanje nada.

(Autonomija; foto: pixabay)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Raspust
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga