TEOFIL PANČIĆ: Živela negovnarska vlada

Podsetnik: Kako je to izgledalo 1998.

05. jul 2013

Vojislav Šešelj, dakle, ne namerava da putuje u zemlje Evropske unije dok su na vlasti sve te njihove „govnarske vlade“; Aleksandar Vučić, onako mlad i patriotski radikalan, dirljivo je ponosan što je prvoimenovani na spisku onih kojima je EU uskratila vize zbog njihove umešnosti u pravljenju i sprovodjenju notornog Zakona o informisanju; Vučićeva desna ruka Dušanka Đogo-Antonović, onako mlada i progresivna, takođe izjavljuje da joj je velika čast što je unapred onemogućena da dođe u nedostojno oskušenje da se prošvrćka po Parizu, Londonu, Rimu i ostalim gradovima sve dekadentnijeg Zapada, sa kojeg nam ionako stiže vaskoliko zlo, greh, boleština i pokora; i Toma Nikolić je imao nešto da primeti na ovu temu, uz upotrebu vokabulara na kome bi mu pozavideo i njegov rođeni Razvojvoda-Predsednik. Sve u svemu, čini se da je Evropska unija neizmerno usrećila srpske funkcionere kojima je zabranila ulazak na svoju teritoriju…¹

Lider Srpske radikalne stranke trenutno, dakle, zarađuje platu i ostvaruje radni staž, penzijsko osiguranje etc. baveći se poslom potpredsednika Negovnarske Vlade Republike Srbije; pošto je naučno utvrdio, sa sebi svojstvenom lucidnošću, da su sve ostale vlade evropskog kontinenta, ili bar sve vlade koje vladaju demokratskim, stabilnim i prosperitetnim društvima – govnarske, ostaje nam da zaključimo da je vlada kojom Šešelj ponosno potpredsedava izrazito negovnarska, jer su njena dostignuća sasvim suprotna onim iz EU, a društvo kojim ona (kao) upravlja razlikuje se od onih u EU u najvećoj mogućoj meri… Tako je, dakle, animozitet istaknutih činovnika Negovnarske vlade u Beogradu prema govnarskim vladama od Londona preko Brisela i Bona do Madrida i Atine sasvim razumljiv, takoreći stvar dobrog ukusa. A ako su žitelji zemalja Evropske unije birali te i takve vlade – onda ni oni ne mogu biti drugo doli Govnari. A šta će onda pošteni srpski patriota uopšte u takvim gradovima i zemljama, tim pre što je dokazano da je Govnjivost prelazna: koliko je samo onih koji su se, boraveći na trulom Zapadu, zarazili govnjivim liberalno-kosmopolitskim i anacionalnim idejama!? Zamislite da to idejno đubre počne da penetrira i u redovima srpske vlade? Lele i kuku! Novi svetski poredak tad bi definitivno došao da nas podjarmi. Tako je dakle birokratija Evropske unije nesvesno učinila sjajnu stvar za očuvanje Srpskog Nacionalnog Interesa: kud ćeš bolje i efikasnije prevencije od kontaminacije zapadnjačkom Govnavošću?

Sve to, naravno, kad bi se zezali. Ja sam, doduše, sklon da verujem da likovi kao sto je Šešelj ili Toma Nikolić zaista i ne žude za putovanjima po svetu (mimo Belorusije, Vijetnama i sličnih više idejno nego krvno bratskih zemalja) jerbo mi ne pada na pamet ni jedna stvar koja bi ih tamo mogla privlačiti. Sve što tom profilu ljudi treba i što ga čini srećnim uspeva u izobilju upravo ovde, u ovakvoj Negovnarskoj Zemlji, koja će pod njihovim radikalom upravo nesumnjivo postati još Negovnarskija, pa šta nam Bog da. Valjda će neko i to da preživi. Ali, većina pripadnika političkog i finansijskog establišmenta, iako ima izvesnih filozofsko-metafizičkih rezervi prema zapadnjačkoj demokratiji i, uopšte, svoj toj Otuđenosti Čoveka u Građanskom Društvu, ipak voli da uživa u dobrim stranama zapadnjačkog kapitalizma, a tih dobrih strana ima dosta: marke, dolari, funte, franci, krune, pezete… Verujem da takvima nije baš svejedno kad ih se liši prilike da u pariskim buticima pazare perje za svoje venčane drugarice i nevenčane sekretarice, ili kad im se nečovečno uskrati poseta rođenom žiro-računu u nekoj uglednoj belosvetskoj banci. A ti ljudi, duševni po prirodi, toliko su se srodili sa svojim računima da ovakve zabrane s punim pravom doživljavaju kao kršenje svojih neotuđivih ljudskih prava. Zato se, vidi vraga, u „levim“ režimskim glasilima već raskokodakali „konstruktivni komentatori“ iz pačije skole Milike Šundića, lamentirajući nad nečuvenim moralnim padom svih tih zapadnjačkih vlada (a lepo im je koalicioni partner objasnio da su Govnarske!), koje tako grubo krše elementarna prava čoveka i građanina i onemogućavaju slobodu kretanja. A opšte je poznato da je sloboda kretanja jedna od najvećih svetinja i Republičke i Savezne Negovnarske vlade, pa su nam u ime tog svetog načela i uveli plaćanje harača na svaki izlazak iz rođene zemlje, a strancima nametnuli sve moguće vize plus ne baš jeftine „ulaznice!“ u naš mali, ali devičanski čedni nezagađeni Negovnarski Svet.

Svesna svih opasnosti od spoljnog sveta, ovdašnja vlast preferira da opšti s njim u ime svojih građana, da se ovi ne zaraze; onako Idejno Svesni i Patriotski Ispravni, oni mogu da podnesu sva iskušenja kroz koja ih propuštaju pokvareni zapadnjaci iz Govnarskih Vlada, ali onaj običan svet idejno dosta zapušten, mogao bi da podlegne… Zato ovdašnjoj vlasti nije smetalo što je svojom genijalnom politikom, odavno gotovo hermetički izolovala ovu zemlju i od nje napravila pariju, a od njenog pasoša najbezvredniju moguću robu. Naša Negovnarska Vlast odavno nas ubeđuje da Tamo Napolju i nema bog zna šta da se vidi: sve sama propast, trulež, droga, nasilje i kriminal. Koji ćete đavo tamo gde i crnci igraju za fudbalsku reprezentaciju, i stranci imaju pravo glasa, a i pederi mogu da budu ministri?! Sačuvaj Bože! Naša Negovnarska vlast je svesna da, za sada, nekakvu komunikaciju s tim svetom ipak moramo da održavamo, ali ona samozatajno predlaže da lično podnesu žrtvu, takoreći da je prinesu na oltar Otadžbine, kaogod što su se sveci nekad ljubili s gubavcima…

Zato je odluka Evropske unije, sa njihove tačke gledista, „greška u sistemu“, jer ona u nečemu diskriminiše, odnosno deprivileguje doživotno privilegovane. Kakva drskost?

Lako je Šešelju: jedini evropski grad u kojem mu ne bi bilo dosadno bio bi Hag, jer bi tamo zatekao mnogo ratnih drugova. A tamo, uostalom, uvek može da dođe i bez vize. Ali, ima u našoj vlasti mnogo više bonvivana nego što se obično misli: oni neće oprostiti Evropi što se ovako grubo poigrala njihovom rešenošću da se žrtvuju na dobrobit svog naroda, služeći mu čak i u Kopenhagenu ako treba. I zato: živela naša Negovnarska Vlada! Nema nikakve sumnje da smo je, kao višestruko dokazani Negovnari, u potpunosti zaslužili.

(Tekst je objavljen u novosadskom nedeljniku „Nezavisni“ u broju 302. od 25. decembra 1998. godine. „Autonomija“ će u rubrici Podsetnik objavljivati stare tekstove, čisto da se malo svi zajedno podsetimo na našu nedavnu prošlost.)

1 U decembru 1998. godine Savet EU usvojio je listu 19 srpskih političara “odgovornih za pripremu, implementaciju, zagovaranje ili političku zloupotrebu Zakona o javnom informisanju”, kojima se do daljeg neće izdavati vize za ulazak u zemlje članice EU. Na tom spisku, u 15 evropskih zemalja (koliko je tada brojila EU) nisu mogli da putuju: Vojislav Šešelj, potpredsednik Vlade Srbije, Aleksandar Vučić, ministar za informisanje, Vučićevi zamenici Miljkan Karličić, Dušanka Đogo-Antonović i Miodrag Popović, zatim ministar pravde Dragoljub Janković, generalni sekretar SPS Gorica Gajević, ministar kulture Željko Simić, član SPS Života Cvetković, portparol SPS Ivica Dačić, član SPS Slavko Veselinović, član SRS Stevo Dragišić, potpredsednik Vlade Tomislav Nikolić, predsednik Odbora SRS za Šumadiju Nataša Jovanović, potpredsednik Vlade Milovan Bojić, glavni urednik (crvene) “Borbe” Živorad Đorđević, portparol JUL-a Ivan Marković, predsednik Patriotskog saveza Beograda Milorad Radević i predsednica Saveza žena Jugoslavije Bratislava Buba Morina.
„Mi nismo imali nameru ni da putujemo u te zemlje sve dok su tamo na vlasti govnarske vlade“, rekao je tada potpredsednik Vlade Srbije i predsednik SRS Vojislav Šešelj.

 

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Lovac
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga