- Autonomija - https://www.autonomija.info -

Teofil Pančić o protestu: Podseća me na duh stvoren na demonstracijama 1996.

„Posmatram ne samo broj ljudi na protestu, već i način na koji se ljudi okupljaju, šta ih pokreće, način na koji protest, ne samo opstaje, već i raste, kako se ljudi odnose sa jednom vrstom odlučnosti, koju ranije nisam primetio. Sve to podseća na duh koji je stvoren na demonstracijama 1996/97“, kaže novinar Teofil Pančić.

„Osećam da se nešto u društvenoj atmosferi koja je nekako bila obeležena rezignacijom i pomirenošću, da se tu nešto promenilo i da se zakotrljava neka grudva koja raste, bez namere da predviđam kako će se završtii, osećam pozitivnu energiju“, kaže Pančić.

On smatra da su „smešne“ podele da li je protest građanski ili politički, dodajući da insistiranje na tome ide u korist vlastima.

„Svaki građanski protest je politički protest, svako učestvovanje u javnim stvarima je politika. Vaš akt izlaska na ulicu, vičete dole vlada, je već politički. Protest je politički i treba da bude politički“.

Posle protesta, ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, pokazivao je slike s protesta i objašnjavao da je „egzaktnom matematikom“ došao do broja od 5.000 učesnika. Pančić smatra da je pojavljivanje funkcionera u javnosti i brojanje demonstranata smešno i nedostojno.

„Da imate situaciju u kojoj predsednik i ministar nemaju druga posla nego da broje ljude, koliko ljudi staje po kvadratnom metru, kako je kad nose zimske jakne. To je cirkus, prave od sebe političke pajace. Oni će posle da se ljute i kažu nazivate nas tako, ne, vi sami sebe tako nazivate. Ovako nešto ne pamtim ni iz devedesetih, još će da ispadne da su devedesete bile divne, a bile su grozne. Moramo da se zapitamo šta je ovo, u kom pravcu se razvija ovo društvo, kad primećujemo da su neki fenomeni nadmašili fenomene iz devedesetih“.

Kako kaže, vlast koja se bavi prebrojavanjem demonstranata je vlast koja, ako je imala orijentaciju u prostoru i vremenu, znači da je gubi. Zato, kaže, vlast ulazi u neku vrstu dekadentne faze.

„Sećamo se kakva je bila ta faza kod Miloševića, namnožili su se neki bizarni likovi. Neke od tih elemenata počinjem da prepoznajem i sada, kada nemate ni privid normalnosti. Način na koji se od Skupštine pravi cirkus i poligon za iživljavanje većine, opoziciji je oduzet svaki glas, ne može da raspravlja o budžetu, podnosi amandmane, zatvaru se pristupi javnoj reči. Režim ulazi u fazu dekadencije, na nizbrdici je u svakom smislu. Koliko će ta vožnja da potraje, zavisi i koliko je nizbrdica džombasta, koliko će štete na toj nizbrdici još da učine“.

Pančić je prokomentarisao i reakciju predsednika Srbije na proteste. Vučić je prvo rekao da neće ispuniti zahteve „ni da ih se okupi pet miliona“, dok je danas poručio da je spreman da sasluša nezadovoljne građane koji protestuju na ulici i podlegne njihovim pritiscima, ali da neće da podlegne pritiscima „lažova“ iz opozicije.

„Njegova prva reakcija o pet miliona, to je Vučić klasiko, to je njegov stil prepucavanja na tribini, on kao da ima 17 godina i raspravlja se sa navijačima, to je isto bahaćenje i junačenje. Koliki sam ja baja, meni ne možete ništa, ja mislim da je 216 puta rekao ja se ne bojim, ljudi koji se stvarno ne boje ne idu okolo i to govore. On je svestan da dobija sve jače razloge da se boji. Demonstracije pokazuju da se nešto važno menja, da stvari idu u drugačijem pravcu. On to oseća, zato pokušava da ubaci klip, zla i odvratna opozicija i fini građani koje ću ja da saslušam, a ovi zli tajkuni i ostali da ostanu na suvom. To je pokušaj depolitizacije protesta, ako depolitizujete protest vi ga činite bezopasnim po sebe. Vučić to dobro zna, ako građani na to nasednu sami su krivi“.

Kada je u pitanju izveštavanje medija o protestu, Pančić kaže da nema živaca da prati tabloide i medije koji o svemu što ne ide na ruku vlasti ili ne izveštavaju uopšte, ili to rade na izvitoperen način.

„Imali smo slučaj s Barbarom, njen izveštaj je postao paradigma kako se medijski resursi upotrebljavaju da se doslovno ponižava ljudsko pravo na izražavanje, okupljanje, ali da vi političke protivnike tretirate kao delinkvente, to je do te mere nešto što se na tako groteskan način nije radilo ni na Miloševićevom RTS-u“.

Govoreći o slučaju prebijanja Borka Stefanovića u Kruševcu, koji je bio jedan od razloga za protest građana, Pančić je rekao da je to vrsta političkog nasilja kakvo ne pamti.

„Čak su se i slučajevi devedesetih odvijali u konfliktnim situacijama, na demonstracijama, gde je nasilje bilo generisano. U ovom slučaju je nešto drugo, imamo miran događaj, tribinu, gde čovek dolazi kao političar na prijavljeni skup i onda se desi. Tu vrstu falangističkog političkog nasilja ne pamtim. Meni nije normalno da budu pušteni napadači da se brane sa slobode, ali pretpostavljam da će se naći neko iz vlasti da objasni da ja nisam normalan što mi to nije normalno“.

Cinična i bezobrazna nagodba u slučaju napada na novinara

Jedan deo javnosti, ali i novinarska udruženja, uznemirila je vest da je žena koja je pomogla da novinaru Žig Info portala Milanu Jovanoviću bude zapaljena kuća u Vrčinu kažnjena sa šest meseci nošenja nanogice u kućnom pritvoru i 50.000 dinara.

Bojana Cvetković Šijacki, 12. decembra u 3 ujutru, dovezla je Aleksandra Marinkovića na 300 metara od kuće novinara Milana Jovanovića. Marinković je sa sobom poneo pištolj i molotovljeve koktele. Zapalio je kuću novinara, a zato što mu je u tome pomagala, Bojana Cvetković Šijacki u nedelju je uhapšena, dan kasnije sa Tužilaštvom je sklopila sporazum – šest meseci kućnog pritvora i 50.000 dinara novčane kazne.

Uvek se nađu olakšavajuće okolnosti kada treba zabašuriti pravnu odgovornost ljudi koji su učestvovali u napadima na novinare u Srbiji, poručuje Teofil Pančić. Kaže da se ovim šalje loša poruka.

„Ovom vrstom ekspresne nagodbe koja se dešava usred društvenih previranja, u kojoj je uloga medija bitna, poruka je destruktivna i svodi se na to da živimo u zemlji u kojoj je moguće pokušati da zapališ nečiju kuću, nimalo slučajno kuću novinara, i da se sve to završi time što ćete provesti nekoliko meseci u kući, to je cinično i bezobrazno“.

Zbog rizika kojima novinare profesija izlaže, država treba da bude transparentna, smatra Pančić i dodaje da bi država morala da reaguje i bude osetljiva prema slučajevima nasilja.

„Zašto se to ne dešava, šta ova država misli o novinarima, osim onih novinara koji joj jedu iz ruke. Imate na dnevnoj bazi prozivanje novinara kao izdajnika, plaćenika, ako to govore glavni ljudi, predsednik, ministri, vladajuće stranke. Šta je poruka, da su novinari divljač za odstrel. Ovo je priča o stanju u demokratiji jedne zemlje. Ove stvari se tiču svakoga, pitanje je da li živimo u državi u kojoj je strah pravilo, gde smo nasilje prihvatili kao normalnost“.

Pančić smatra da rečnik devedesetih nikada nije ni nestao, već se pritajio i tavorio na marginama medijskog prostora.

„Sad imamo povrartak na velika vrata, ima tu mnogo primera, to pokazuje da ljudi koji tu vrstu jezika upražnjavaju osećaju da je došlo njihovih 5 minuta. Možda su se malo preigrali, praktikovali tu praksu iz devedesetih pa su u tome izgoreli. Ilustrovana politika je drastičniji simptom nečega što je prisutno“.

Zato je, navodi Pančić, danas teško biti novinar u malim sredinama.

„Proredile su se mogućnosti da te neko pozove da gostuješ i govoriš, to je po nekim gradovima, privatnim kafeima, i onda vlasniku sutra dođe svaka inspekcija… Ne možete više ni da govorite javno, pogotovo ljudi iz malih sredina, svi se znaju, manje je alternativa, teže je naći posao. Ljudi su egzistencijalno ucenjeni i teško je odupreti se na duži rok. Čak je i u vreme Miloševića bilo nekih sloboda“.

Nema sumnje da je Ćuruviju ubila država

Državni vrh je odlučio da se ubije Slavko Ćuruvija, a porota je bila cela vlada, rekao je danas zamenik tužioca za organizovani kriminal Milenko Mandić, u završnoj reči na suđenju optuženima za ubistvo Slavka Ćuruvije, uz ocenu da je reč o političkom ubistvu.

„Hrabra izjava tužioca, odavno nije tajna i nema sumnje u to da je Ćuruviju ubila država, po nalogu prvih ljudi države i to je do te mere isproveravano i dokazano da ne vidim šta je sporno. Bilo bi mi nedostojno raspravljati o tome da li je ili nije“.

Pančić navodi da mediji imaju pravo da budu involvirani i zainteresovani šta sud radi i koje presude donosi.

„To pravo niko ne može da nam oduzme, ako pokuša da nam oduzme, onda devastira ovo malo institucija koje su ostale u zemlji“.

O Er Srbiji: Bilo bi zabavno da se dešava nekom drugom

Kompanija Er Srbija zaposlenima je uputila neobičan mejl. Naime, u poruci u kojoj je N1 imao uvid, jasno se navodi da se vodi računa o novinama koje se nalaze u „Lounge“-u, kao i njihovom sadržaju. Navedeno je i da sve novine koje gosti ostave iza sebe budu momentalno sklonjene i da se ne izlažu na police. Posebno je ukazano na to da se obrati pažnja i da se nikako ne izlažu NIN, Vreme, Nedeljnik i novine sličnog sadržaja.

„To bi bilo zabavno kad bi se dešavalo nekom drugom, da mi o tome čitamo kao o diktaturi iz trećeg sveta. Ne, to se dešava nama, način na koji oni vređaju našu inteligenciju, smešno opravdanje Er Srbije, jer je očigledno iz uputstva da se radi o sadržaju odrđenih novina koji njima smeta. To ih žulja, ostalo je priča za decu. Kada dođete do te vrste paranoje, to je pokazatelj da ulazite u dekadentnu fazu koja ne može da se završi drugačije nego krajem i slomom poretka. Poredak koji može da se sruši novinama u salonu ne zaslužuje bolje“.

(N1)

Podelite ovu stranicu!