TEOFIL PANČIĆ: Apostoli Vrline pravo iz mrklog mraka

Dični muževi koji se zaklinju u Veru, Otadžbinu i Tradiciju

Priredio: Teofil Pančić
24. jan 2021

Izvesni učitelj glume (šta god to značilo) optužen je od svojih nekadašnjih žrtava za vrlo ozbiljne seksualne delikte, silovanja i napastvovanja. Sudeći po svemu što se do sada o tome zna, radi se o osobito gnusnoj zloupotrebi moći i autoriteta nekoga koga mlade i neiskusne osobe doživljavaju kao „zamenskog oca“.

E sad, koliko vas koji ste pratili vesti o ovom skandalu se začudilo kada se saznalo da je narečeni osumnjičeni prestupnik u ona smutna vremena bio svojevrsni pridruženi član Arkanove ratne bande, pardon, jedinice Tigrovi, i uopšte kućni reditelj i zabavljač najpoznatijeg i, hm, najglamuroznijeg iz arsenala balkanskih mafijaša premetnutih u „patriote“ opšte maroderske prakse? Koliko vas se začudilo kada je pročitalo da je taj tip od svojih đaka zahtevao krutu pokornost i strogu disciplinu, spremnost na gutanje svakojakih poniženja, a sve to opervaženo očenašenjem i drugom (para)religijskom bižuterijom, estradnim i ritualnim „srbovanjem“, majmunisanjem kojekakvih izmišljenih tradicija iz jednog kičeroznog, malograđanskog imaginarijuma?

Da, zapanjujuće često se pokaže da su najtvrdokorniji propovednici „tradicionalnih vrednosti“ i „tradicionalnog morala“, nedremani čuvari „naših svetinja“, romantični vitezovi „patrijarhalne časti“, najsmerniji bogomoljci, najvatrenije patriote i slični zapravo najbeskrupulozniji lopovi, epski lažovi, nasilnici, izopačeni sadisti, seksualni grabežljivci. Besporočni državnici-spasioci koji urnišu i oglođu svoj narod kao termiti, hodajući sveci u mantijama koji slobodno, bez ustezanja i pitanja posežu za mladim mesom oba pola, nadahnuti pesnici-rodoljupci koji lapaju pare od potrebitih i unesrećenih sunarodnika… Živopisnih primera je koliko volite, i nikada nema nestašice novih manifestacija i varijacija jedne te iste orgije licemerja. Naravno, ne samo ovde kod nas: princip važi univerzalno. Pogledajte moralnu i duhovnu trulež i pustoš kao jedinu pouzdanu zaostavštinu „Make America great again“ trampizma u Americi, pogledajte ubistveni i doslovno toksični putinovski užas u Rusiji – nema potrebe nabrajati dalje niti ići u sitnija crevca. A sve su to tipovi koji su zavladali politikom i državom (ili medijima, kulturom etc.) baš kao oni koji će je pročistiti od liberalno-kosmopolitske truleži… Zapravo, nema pouzdanijeg znaka za uzbunu da imate posla po svoj prilici s demagogom i đavolom u anđeoskoj odori od toga da se taj trsi kao „iskupitelj i pročistitelj“ posrnulog (odviše) slobodnog sveta.

Takav je, kažu, bio i onaj učitelj glume. A mali je on prestupnik, čak i ako su sve optužbe protiv njega do detalja tačne i ako ima još sto puta toliko takvih koje još nisu izrečene, u poređenju sa svim onim što su činili, čine i činiće mnogo moćniji i opasniji od njega, ovde ili po svetu. A zajedničko im je, uz tek retke izuzetke, baš to da su samodizajnirani kao apostoli Vrline, koji u skladu sa svojom samozadatom misijom stalno proklinju grehove i grešnike modernog sveta, neumorno fabrikujući nove i nove „zavere“ od kojih se onda ponude kao branioci i spasitelji za one sa jeftinijim ulaznicama, za duhom slabe i nemoćne, neznavene, neprosvećene, za one sa slabim imunitetom na njima privlačno i prikladno upakovanu sistematsku Laž. Laž, uostalom, toliko veliku i totalnu da taj neprosvećen, ali bazično ipak čestit svet, tvrdo odbija da poveruje da je uopšte ikada moguća. Nego radije bira da sa svojim Mesijama ostane do kraja, čak i kad se ovi valjaju u blatu. Nismo li i to ovih januarskih dana gledali zavirujući s nevericom u tužne, zapuštene duhovne suterene velike i moćne Amerike?

Naravno, nije onaj razgalamljeni dripac koji se pred kamerama drao na decu i vređao ih – pa nam onda nije teško da poverujemo da je bez kamera bio spreman i voljan na mnogo gore stvari – nikakav Mesija nikome, ali je operisao na bazično istovetnom principu, srećno parazitirajući na kulturi ćutnje, slepog poverenja u autoritete s nepoznatim i neispitanim poreklom ugleda i časti, u dične muževe koji se zaklinju u Veru, Otadžbinu i Tradiciju, a čim se u to zaklinju, mora da su to ljudi na svom mestu – osim ako, gle, uopšte nisu. O čemu dugo, dugo nećemo hteti ništa da znamo (setimo se slučajeva Vasilija, Pahomija…), a i kada sve saznamo, gledaćemo da to nekako pometemo pod tepih, ne toliko štiteći njih od posledica njihovih nepočinstava koliko štiteći sebe, to jest jedan nakaradan, perpetuirajući „pogled na svet“, jednu kobnu bolest pameti i savesti koja se pojavljuje prerušena u apoteozu zdravlja i čistote.

Zato nije svejedno ko je i kakav je „profil“ takvih tipova kao što je taj „učitelj glume“ za kojeg do juče niste ni čuli, a opet, nagledali ste se takvih neizbroj u ovih tridesetak godina naše apokalipse, iz kojeg i kakvog odseka Mraka dolaze. Jer, ono što stoji iza njih, ili ono na šta su se oni nakačili kao srećni paraziti (zapravo, više je to simbioza u pitanju) je ono što nam svima tako dugo i uporno ne da da se slobodno nadišemo svežeg vazduha i da živimo kao slobodni ljudi. To takve proizvodi, ohrabruje, štiti, reciklira. Na nama je da time ne budemo uplašeni ni pokolebani.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: SrBska vakcina
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga