TAMARA KALITERNA: U sve se meša!

110 dana vladavine Bucka iz Žitorađe

Priredio: Tamara Kaliterna
24. nov 2012

Za 110 dana na plati premijera Srbije, Ivica Dačić se upustio u 111 poduhvata, jedan demanti samog sebe, kada je tražio od državne agencije Tanjug da se „izvini srpskoj i nemačkoj javnosti jer je neadekvatno prenela njegov govor u Dragincu, što je dovelo do interpretacije u drugim medijima koje štete državnim i nacionalnim interesima“, a jednom je preuzeo i ingerencije šefa države, kada je 30. avgusta podržao Konvenciju Saveta Evrope o falsifikovanju medicinskih proizvoda. „Konvenciju je potpisao 51 šef države i nadležni zvaničnici međunarodnih organizacija“, saopšteno je tim povodom iz Dačićevog kabineta.

Građanima Srbije koji nisu Albanci se prikazao kao bog, a Albancima sa juga Srbije ove nedelje kao batina. Najdraži gost je po pet puta bio na RTS i B92, a tri puta na televiziji „Pink“.

Dačić je bio najaktivniji 26. septembra i 1. oktobra – tih dana su mediji registrovali četiri javne radnje Bucka iz Žitorađe, a 15. oktobra tri premijerove avanture.

Nema odmora dok traje socijalistička obnova

„Neću ići na odmor. Vlada ne može da prekida rad“, kazao je Dačić novinarima početkom avgusta. Prvi do Dačića, potpredsednik vlade Aleksandar Vučić je već 9. avgusta popustio – zbog premorenosti je dospeo na Vojno-medicinsku akademiju. Kad je reč o Vučiću, Dačić je četiri puta za dva meseca negirao da se u bilo čemu razilazi sa Vučićem.

Retki su dani kada se Dačić nije ni video ni čuo. Toliko su navikli na njega kao radoholičara, da su ga početkom novembra poslanici kritikovali što ga nema u skupštini kada se razmatra Predlog zakona o upravljanju migracijama. A on je to popodne morao da emigrira u Brisel da se nađe sa predstavnicom Evropske unije Ketrin Ešton i kosovskim premijerom Hašimom Tačijem. Izazivali su ga poslanici i da duva u balon nakon opaske Miloša Jovanovića iz DSS-a da bi Srbija trebalo da ima „premijera koji manje konzumira alkohol i red bul“.

Premijer je premijeru imao u selu Ratari u opštini Smederevska Palanka, gde je uveličao otvaranje seoskog putića, iako je predizborna kampanja davno završena. Putovao je u selo Končarevo kod Jagodine, selo Draginac kod Loznice, Pećince, Vrbas, Novi Sad, Bor, Sevojno, Sarajevo, Mađarsku, a više od jednog dana proveo je u Sremskoj Kamenici, Njujorku, Guči, Londonu, Briselu, Vranju, Banjaluci.

Dačić se u sve meša. Bavio se vladom francuskih socijalista, platom Vuka Jeremića u UN, Bogoljubom Karićem, Demokratskom strankom, otvaranjem hotela, fabrikom naoružanja, ministarskim svađama, dijalogom Beograda i Prištine, peglanjem vlasti u opštinama, lekcijama iz Evropske unije, izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju, pitanjima poslanika, zvezdicama, fusnotama, socijalnom pravdom, ratnim zločinima, traženjem 2,5 milijarde evra, „Agrobankom“, promenom direktora u javnim preduzećima, „nosiocima i izvršiocima pogubne srpske politike“, sindikatima i poslodavcima, nostalgijom za Crnom Gorom, međunarodnom bezbednošću, pravom bosanskom kafom, gej paradom, Socijalističkom partijom Republike Srpske, budžetom, prisluškivanjem, EU kriterijumima iz Kopenhagena, trgovinom ljudskim organima, trgovinom ljudima, brisačima za automobile, Američkom privrednom komorom, obračunom sa političkim neistomišljenicima, podelom Kosova, autonomijom Vojvodine, lažnim azilantima, patriotskom pljačkom, korupcijom, švercom droge, evropskim integracijama, notama koje život znače…

Jednom portparol uvek portparol SPS

Nije birao društvo. Družio se sa italijanskim predsednikom, američkom državnom sekretarkom, njenim zamenikom, predstavnicom EU za spoljnu politiku i bezbednost, britanskim ministrom inostranih poslova, zamenikom ministra inostranih poslova Rusije, premijerima Slovenije i Kosova, predsednikom Savjeta ministara BiH i šefom diplomatije BiH, predsednikom i premijerom Republike Srpske, šefom civilne misije UN na Kosovu, dva puta sa komesarom za proširenje EU, irskom ministarkom za evropske poslove, delegacijom EK, direktorom Direkcije za proširenje EU, dva puta sa američkim ambasadorom, jednom sa ambasadorima Nemačke i EU, predsedavajućim delegacije Evropskog parlamenta za jugoistočnu Evropu, parlamentarcima Rumunije, ministrima unutrašnjih poslova iz regiona, šefom Euleksovog tima za istragu o trgovini ljudskim organima, zamenikom ministra trgovine Kine, bankarima različitog geografskog porekla, privrednicima Moravičkog okruga, kineskim inžinjerima, srpskim ekolozima i filmadžijama.

Slavio je u norveškoj ambasadi kada su se delile pare iz Osla za civilno društvo Srbije, Dan Ujedinjenih nacija, svadbu sina ministra rada Republike Srpske, 100 godina od Kumanovske bitke, 25. Simpovu kućnu izložbu, Dan VBA, Dan primirja u Prvom svetskom ratu na kosturnici i slavu Srpske napredne stranke.

Pun iskušenja za Dačića bio je 1. oktobar, dan kada je Danska kao prva zemlja u svetu dozvolila brak homoseksualaca, a UN ukinule ekonomske sankcije Jugoslaviji uvedene zbog bosanskog rata, kada je Dačić bio portparol vladajuće stranke. Najpre je Dačić poručio brucošima Megatrend univerziteta da će biti predsednik vlade i kada oni budu diplomirali. Pošto je prosek studiranja u Srbiji osam godina, Dačić će kao premijer 2020. doživeti da trošku države putuje na Letnje olimpijske igre za koje ni pet olimpijskih krugova još ne zna gde će biti; videće kako Indijci na Mesecu nailaze na ruske rudare koji tamo eksploatišu helijum 3; Vijetnam i Indonezija su razvijene zemlje, juan je ravnopravan sa dolarom i evrom, automobili jure bez šofera pametnim autoputevima; ugrađuju se veštačka pluća i bubrezi. Ta 2020. je filmska „Vladavina vatre“, a Godzila vodi „Ratove do istrebljenja“. Samo će u Srbiji sve biti isto – Dačić premijer. Ali, premijer bez vlade, sekretarice, presretača premijerske kolone vozila, protivkandidata, birača. Nema ih. Jer, premijer je obećao u ekspozeu ludom na radovanje „hitne konkretne mere za zaustavljanje biološkog nestanka Srbije“. Pa će Srbija po proročanstvu iz Dačićevog ekspozea „ostati prazna“.

Ubi ga prejaka reč

Ludi se raduju jer nema ni „kancelarije za brze odgovore“ građanima i privredi iz Dačićevog ekspozea, ali su dvojica dovitljivih Novosađana u privatnoj kući otvorili Sobu besa protiv stresa! Prostoriju možete da demolirate a pri tom ne rizikujete košulju sa zakopčavanjem na leđima ili uvođenje u stanicu koja nije ni autobuska, ni železnička, ni meteorološka. A sve to za 500 dinara. Kanc za brze odgovore se narodski kaže „opštinska informativna služba“.

Biće Ivica Fidel (odani) Kastro, koji je pola veka bio premijer i prvi sekretar KP Kube. Dačić je već premijer, kao mlad bio je komunista, sada je predsednik socijalističke partije. Kao Kastro, i Dačić govori nadugačko i naširoko. Ekspoze mandatara Dačića trajao je 6.382 reči ili 608 redova. Počeo je u večernjim, a završio u ranim jutarnjim časovima. Kastro je na III partijskom kongresu u Havani sedam sati i deset minuta tumačio vrline socijalističkog režima. Obojica puše tompuse.

Osim sa studentima Dačić se 1. oktobra raspričao sa članovima delegacije NATO-a, a pola godine ranije je doneo venac na spomenik policajcima koje su ubile NATO bombe i obišao brdo u beogradskoj opštini Rakovica koje je isti NATO danima gađao.

Predsednik Vlade Srbije bio je glavni zabavljač na večeri koju je na Vrelu Bosne organizovao ministar bezbednosti BiH Sadik Ahmetović. Dačić je sa Halidom Bešlićem pevao sevdalinke i hitove narodne muzike. Repertoar je bio raznolik. Od „Ne zovi me, ne traži me“, preko „Otrov mi dajte“, „Eh kad bi ti“, do „Zajedno smo jači“. Bio je kontratenor.

Posle sastanka Franje Tuđmana i Slobodana Miloševića aprila 1991. u Tikvešu, Alija Izetbegović je pitao Stipu Mesića šta su dvojica razgovarala. „Ne znam što su razgovarali, ali znam da su pjevali ’Nema te više Alija’“, uzvratio je Mesić. Milošević je bio tenor.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Lovac
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga