TAMARA KALITERNA: Ribe koje plivaju samo uzvodno

Kako je Vojvodina strpana u srpsku „maricu“

Priredio: Tamara Kaliterna
27. avg 2012

Ustavni sud Srbije (USS) nije odbacio avgustovsku inicijativu Aleksandra Vulina, direktora Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo da utvrdi neustavnost svih privatizacija u bivšoj pokrajini Socijalističke Republike Srbije i Jugoslavije.

Od 2003. godine na Kosovu je privatizacijom samo društvenih preduzeća prikupljeno više od 500 miliona evra. Do 2008. privatizaciju je nadgledala Kosovska poverilačka agencija (KTA), a nju je nadgledao UNMIK. Agencijom je upravljao odbor od četiri direktora iz sveta i isto toliko stanovnika Kosova. Nakon proglašenja Ustava Kosova, ovlašćenja KTA je preuzela Kosovska agencija za privatizaciju.

„Privatizacija je na Kosovu i Metohiji urađena monoetnički i Srbi u njoj nisu učestvovali“, obrazložio je Vulin svoju ustavnu inicijativu. Liste radnika koji imaju pravo na akcije su objavljivane prošle decenije u beogradskim dnevnim listovima „Danas“, „Kurir“ i „Blic“. „Interno raseljeni“ do Horgoša Srbi su, pošto platni promet između Srbije i Kosova ni onda ni danas nije postojao, morali da putuju do ekspoziture Nove ljubljanske banke u Kosovskoj Mitrovici da naplate svoje akcije. I ostave slovenačkoj banci proviziju.

U februaru je „ljuti Vulinov oponent“, ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić bezuspešno molio generalnog sekretara UN Ban Ki Muna da blokira pare od privatizacija na Kosovu, a usput je tražio i pomoć u istrazi o trgovini ljudskim organima na Kosovu.

Kraljević Marko Gensek

Odmah nakon 1999. Srbija je kosovska preduzeća na teritoriji do granice sa Kosovom prisvojila i prodala, iako su ona pripadala i bivšoj Jugoslaviji. Suverenitet nad Kosovom je Srbija iz dva dela dokazivala i time što je otplaćivala kredite međunarodnih finansijskih organizacija koji su se trošili na Kosovu pod NATO upravom.

Da kasno Vulin na Kosovo stiže, pokazala je privatizacija Pošte i Telekoma Kosova koja je u toku. Srbija je 2010. godine plaćenim oglasom u britanskom poslovnom listu „Fajnenšel tajms“ pretila svetskim kompanijama ako kupe ovo preduzeće.

Vulin je Novosađanin. Bio je: generalni sekretar Saveza komunista-Pokret za Jugoslaviju, portparol i zamenik predsednice Jugoslovenske udružene levice, predsednik Jugoslovenske revolucionarne omladine, osnivač Partije demokratske levice koja je 2002. godine sa Demokratskom socijalističkom partijom Milorada Vučelića bila kolektivno članstvo SPS-a. Sa SPS-om se razišao 2006. godine, dve godine kasnije osnivač je i predsednik Pokreta socijalista (PS), a nakon dve godine PS je ušao u koaliciju sa Srpskom naprednom strankom, Novom Srbijom i Pokretom snaga Srbije, da bi mogao da se pojavi na izborima 2012. Da prva ljubav zaborava nema pokazao je PS kada je pre godinu dana u Prokuplju prikupljao potpise građana za spomenik optuženom za ratne zločine Slobodanu Miloševiću.

Još je Vulin odgovorni, a Vučelić glavni urednik beogradskog nedeljnika „Pečat“, „lista „slobodne Srbije“, blede senke zagrebačkog mesečnika „Pečat“ Miroslava Krleže. Kvalifikaciju za ovaj odgovoran posao je Vulin stekao kao recenzent stripa „Alan Ford“. U stripu koji se najduže objavljuje na ovim prostorima piše: „Bolje nešto od nečega nego ništa od ničega.“

Vulinov politički slogan je „Odaberi borbu“. Slogan stripa je „Kad se borim, neprijatelja nemam!“.

„Ne možete kupovati kradeno“, moto je pod kojim je nastupio Vulin u ustavnoj inicijativi da Srbija dobije kosovske pare. „Kradem od siromašnih da bih dao bogatima“, s pravom zaključuje Ford.

Tri srca junačka, a jedan bajpas

USS se nije proglasio nenadležnim za Vulinovu inicijativu. Prihvatio je i inicijativu Demokratske stranke Srbije (DSS), koja je tražila mišljenje Suda o ustavnosti Zakona o utvrđivanju nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine. Sud je osporio četvrtinu odredbi zakona. Nije dirao one o sanitarnom nadzoru, etičkom odboru, opremi pod pritiskom i stručnom ispitu.

USS ne dozvoljava Vojvodini da ima glavni grad, iako glavni grad imaju španska pokrajina Katalonija i italijanska pokrajina Južni Tirol sa 940.000 stanovnika, a Vojvodina ih ima više nego dvostruko više. „Srpskoj Atini“ je zabranjeno da finansira Vojvođansku akademiju nauka i umetnosti, Vojvodini da određuje lovostaj, a ribama dozvoljeno da plivaju samo uzvodno, jer je ribolov ozakonjen u Beogradu.

Visoki predstavnik za jedinstvenu BiH dozvoljava da Republika Srpska ima predstavništvo u Briselu, USS to uskraćuje Vojvodini. USS ne dozvoljava da Vojvodinu čine tri srca junačka – Srem Banat i Bačka. USS je, kao i fašistički okupator 1941, razdelio vojvođanske okupacione zone: Srem dao Hrvatskoj, Bačku i Baranju Mađarskoj, a Banat Beogradu, u kome je stolovao Milan Nedić, glavešina u marionetskoj nemačkoj vladi. Vojvodina ih posle USS više nema, ali Mađarska, Rumunija i Srbija imaju po Banat, Mađarska i Srbija po Bačku, a Republika Hrvatska Županiju Vukovarsko-srijemsku.

Na Majskoj skupštini u Sremskim Karlovcima, Srbi su 1848. godine proglasili Srpsku Vojvodinu, koja se sastojala od Srema, Banata, Bačke i Baranje. Posle raspada Austrougarske monarhije, Narodno veće u Novom Sadu je 25. novembra 1918. godine proglasilo ujedinjenje Vojvodine sa Srbijom, odnosno, otcepljenje Banata, Bačke i Baranje od Ugarske i priključenje Kraljevini Srbiji, što je overeno Vidovdanskim ustavom. Narodno veće činilo je 757 deputata, od kojih su 76,3 odsto bili Srbi, 11,09 odsto Bunjevci, 8,19 odsto Slovaci, 2,77 odsto Rusini, Nemaca je bilo 0,79 odsto, Šokaca 0,39 odsto, Hrvata 0,26 odsto, a Mađara 0,13 odsto. Prema popisu iz 1910, poslednjem uoči novembarskog prevrata 1918. Srbi su činili 33,8, Mađari 28,1, Nemci 21,4, Slovaci 3,7 odsto, Rusini 0,9, a Hrvati 2,3 stanovnika Vojvodine.

Današnju etničku kompoziciju Vojvodine čini 65,05 odsto Srba, 14,28 odsto Mađara, 0,16 odsto Nemaca, 2,79 odsto Slovaka, 0,77 Rusina i 2,78 odsto Hrvata.

Ko kome gleda u oči

Odluka USS je obrazložena na 85 strana. Njom je osporen i Statut Vojvodine. Statut je usvojen 14. decembra 2009. što je međunarodni Dan dekolonizacije. Vojvodina ne mora da poštuje odluku USS jer Ustav iz 2006. nije prošao u Vojvodini. U Vojvodini je za Ustav glasalo 42,7 odsto birača. Zaglavljena salonskim prezirom, vlast Pokrajine nikada nije upozorila USS da niti jedan republički budžet nije poštovao ustavnu odredbu po kojoj Vojvodini pripada sedam procenata republičkog budžeta, od čega je tri sedmine namenjeno investicijama u Pokrajini.

Predsednik stranke predlagača ispitivanja ustavne ispravnosti vojvođanskih akata se hvalio da je „jedini koji sme sve građane Srbije da pogleda u oči“, ali i autor tekstova o tiraniji većine.

Dragiša Slijepčević izabran je za predsednika USS kada je bio jedini kandidat. Magistraturu je stekao na Privrednoj akademiji Samostalnog i nedržavnog Univerziteta u Novom Sadu. Predavao je u srednjoj školi u rodnom Sečnju. Godine 1989. nakon „anšlusa“ Vojvodine je 30.000 ljudi iz pravosuđa smenjeno ili otpušteno jer su „bili autonomaši“, izveštavaju pojedini portali. Slijepčević je 1990. izabran za sudiju u Zrenjaninu.

Predsednik DSS Vojislav Koštunica ocenio je da je odluka USS, kojom je osporen zakon o nadležnostima Vojvodine, „istorijska odluka kojom se zaustavlja stvaranje države u državi i dalje rastakanje Srbije“. Koštunica je onaj koji je zavitlao “Jugoslaviju u mutnu Maricu”.

Srbija je na početku bankrota, proglasili su ekonomisti prošle sedmice. Kao koautor knjige o stečajnom postupku i predsednik suda koji je ponizio Vojvodinu strpavši je u srpsku „maricu“, Slijepčević se kvalifikovao za stečajnog upravnika. Srbije. Stečaj i bankrot su sinonimi.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Aktivisti
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga