TAMARA KALITERNA: Od koga će Crkva tražiti oprost

Podsetnik: Kako je to izgledalo 1995. godine

01. jul 2013

»Matematički je izračunato da će Srbi ako se ovakav priraštaj ne izmeni nabolje, kroz dvadesetak godina postati nacionalna manjina u sopstvenoj zemlji. Tada, naravno, neće moći više sami da odlučuju o sebi i sopstvenoj sudbini« (Božićna poslanica patrijarha Pavla 1994. godine). »Narod je shvatio da se na Kosovu vodi biološki rat da bi se prostor najefikasnije osvojio i da se to finansira našom mukom i parama« (Dragan Dragojlović, ministar vera Srbije 1989. i dalje i čestitar Pavlu Božića 1994).

Promovišući 1989. godine crkveno-nacionalni program, Srpska pravoslavna crkva (SPC) ga sažima u teritorijalni, etnički i ideološki ideogram: Gde je srpska crkva tu je srpska zemlja. Ili kako bi rekao još jedan psihijatar u službi srpske politike Jovan Rašković na ustoličenju Srpske demokratske stranke u Kosovu kod Knina – sa oltara srpske crkve sišla je srpska nacija.

Od 1988. godine SPC se počela izjašnjavati ritualno i institucionalno – mahanjem Lazarevim kostima izvan Srbije, otkopavanjem zaraslih jama, nudeći zakon protiv čedomorstva, osnivanjem još po dve eparhije na područjima Bosne i Hercegovine i Hrvatske.

Šinjelski režim ateiste Slobodana Miloševića i mantijaška hijerahija se dopunjuju.

Milošević je SPC koristio za sebe instrumentalizujući pri tom i svoje birače. Prema podacima Instituta društvenih nauka, za SPS glasa 42 odsto religioznih, nešto manje nego za druge stranke.

U julu 1991. patrijarh Pavle u Patrijaršiji organizuje razgovor o izmirenju srpskih stranaka. Došlo je pedesetak lidera – od Mihaila Markovića (SPS) do Dragana Veselinova. Prisustvovali su i prekodrinski funkcioneri – Karadžić, Babić, Rašković, Plavšićka. Svi osim Markovića i Mićunovića celivali su krst i Jevanđelje. Rat u Hrvatskoj je besneo. Rat u Bosni još nije počeo.

U avgustu 1991. patrijarh Pavle odlazi u sravnjeni Dalj. Služi liturgiju i ustoličuje novog episkopa. Otac Filaret, dobitnik nagrade Kulturno-prosvetne zajednice Beograda za 1990. slikao se kod Gline septembra 1991. sa puškomitraljezom M-53. Primajući nagradu kaže: »Ljudima dobre volje nije potrebno oružje da bi se vratili na Kosovo i Metohiju. Sednimo u voz i odselimo se na jug. Zaposednimo manastire«. Pavle ga aminuje za šefa humanitarnog odelenja SPC.

U oktobru 1991. Sinod SPC upozorava lorda Karingtona i učesnike Haške konferencije: Teritorije na kojima je srpski narod aprila 1941. imao većinu ne mogu ući u sastav nezavisne Hrvatske, već pod zajednički krov sa današnjom Srbijom i svim srpskim krajinama. Mesec dana kasnije ponovo se izjašnjava – Sabor SPC je protiv projekta kojim bi se srpskom narodu uskratilo pravo na samoopredeljenje i život u jednoj zajednici.

U martu 1992. u Sarajevu gine učesnik srpske svadbene povorke. Na Baščaršiji dogodile su se Gliwice, iz kojih je počela invazija na Poljsku i Drugi svetski rat. U ratu su se Gliwice zvale Gleiwitz. Posle rata su vraćene Poljskoj. Čije će biti »Srpsko Sarajevo«?

U decembru 1992. na katolički Badnjak skromni čovek priziva sebi Radovana Karadžića, koji je na listi ratnih zločinaca. Karadžić kaže – nama su pogledi i saveti njegove Svetosti i SPC veoma potrebni. Istog dana u Prohoru Pčinjskom Srbi iz Makedonije sastaju se sa rukovodstvom sveštenstva SPC iz Makedonije. U prohorskom manastiru je 1944. Makedonija proglašena ravnopravnom jugoslovenskom federalnom jedinicom.

Na isti katolički Badnjak patrijarh Pavle šalje božićnu poslanicu pravoslavnim vernicima u kojoj ističe: »naše (pravoslavno) božansko poreklo«. Istovremeno u sasvim nepastirskom duhu episkop tuzlansko-zvornički zapomaže Sinodu SPC: »Narod je strašno reagovao što se Crkva toliko angažovala da se UNPROFOR-u dozvoli isporuka hrane mudžahedinima u Srebrenici, jer se muslimanskoj strani pod vidom humanitarne pomoći dotura oružje. Oni sa desne strane Drine izgleda ne čuju vapijući glas srpskog naroda za pomoć, niti se vojska odaziva na pozive da pritekne u pomoć«.

U decembru 1992. zahuktavala se predizborna kampanja u Srbiji. Uoči izborne ćutnje, Sabor SPC upozorava stranke, njihove lidere i birače: »Stalno imajte u vidu izuzetno teške prilike u kojima je naš narod na celokupnom srpskom etničkom prostoru. Opstanak i jedinstvo nacije ne podređujte interesu bilo koje stranke, ili političke orijentacije, a posebno ni po koju cenu nemojte dozvoliti da se bratska ruka podigne na brata«.

Uoči poslednjih izbora decembra 1993. u Srbiji, SPC opet opominje da »ničija stolica nije važnija od sudbine i slobode celog srpskog naroda«.

U ime te slobode crna srpska mantija će na ruševinama svih 10 banjalučkih džamija osveštati temelje saborne crkve. Obići će i srpske frontove oko Goražda. »Poseta Pavla u vreme kada u ovom delu Republike Srpske već dve nedelje nesmanjenom žestinom besni muslimanska ofanziva, značila je borcima mnogo više od podstreka« (»Pravoslavlje«, glasilo SPC, maj 1994.). Pre rata u Goraždu je živelo 70,2 odsto muslimana i 20,2 odsto Srba. U ovom ratu u Hrvatskoj su uništene 243 pravoslavne i 510 rimokatoličkih crkava. U Bosni je u združeno srpsko-hrvatskim snagama uništeno 1.450 džamija. Blagosiljajući etničko, SPC je aminovala kulturno čišćenje, istrebljivanje identiteta naroda.

U zatezanju sa Miloševićem, SPC se bez razmišljanja stavila na Karadžićevu stranu u ime »jedinstva srpskog naroda«. »Republika srpska« se, između ostalog, formirala i kao teokratska tvorevina.

Ovakav ishod je još u julu najavio namesnik SPC na Cetinju, Amfilohije Radović: »Milošević nije rat u Bosni počeo, niti ga može završiti«.

Krstaški rat pravoslavlja se nastavlja. Opet na cetinju, ovogodišnje Badnje večeri, crnogorski ministar vera Slobodan Tomović poziva »Crnogorce da se slože na pravoslavnom putu. Ako ne budemo jedinstveni, neće nas ni biti. Neophodno je pružiti otpor Agarjanima« (naziv za Turke i Muslimane u starim srpskim spisima).

»Gledajte da niko ne vraća kome zla za zlo, nego svagda idite za dobrim i među sobom i prema svima.« Ovo su reči apostola Pavla Solunjanima iz davnine.

(Objavljeno u „Republici“ u aprilu 1995. Ovaj tekst će biti objavljen u knjizi novinskih tekstova 1990-2013. Tamare Kaliterne „Ponavljači lažne istorije“, koja ove sedmice izlazi iz štampe.)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Lovac
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga