Svetska banka: Privredni rast Srbije nedovoljan za sustizanje razvijenih zemalja

"Ne dovoditi po svaku cenu bilo kog investitora, već one koji su najproduktivniji i najprofitabilnij"

02. apr 2019

Svetska banka procenjuje da će privredni rast Srbije u ovoj godini biti 3,5 odsto, a isti nivo se očekuje i narednih godina, što nije dovoljno kako bi se sustigao nivo dohotka po glavi stanovnik novih članica Evropske unije (EU), izjavio je danas ekonomista Svetske banke (SB) Lazar Šestović.

„Očekivani rast od 3,5 procenata u ovoj godini nije loš, ali Srbija bi morala da bude mnogo ambicioznija, kako bi sustigla nove članica EU, koje imaju rast od četiri do pet odsto. Ukoliko želimo da im se približimo po nivou dohotka po glavi stanovnika, mora da se vidi kako nastaviti brži rast od tog projektovanog“, kazao je on na predstavljanju redovnog ekonomskog izveštaja SB za Zapadni Balkan.

Govoreći o situaciji na početku ove godine, Šestović je naveo da je prema prvim podacima u Srbiji došlo do usporavanja privrednog rasta, „jer je podbacila industrijska proizvodnja“.

„Imamo relativno loš januar i blagi oporavak u februaru, pa situacija nije baš najbolja. Pad u prva dva meseca je bio 1,6 odsto„, kazao je ekonomista SB i dodao da je velika nepoznanica šta će se dešavati sa poljoprivredom, jer prve indicije ukazuju da vremenske prilike nisu najbolje za useve.

On smatra da bi na usporavanje rasta u Srbiji mogla da utiče i u međuvremenu snižena projekcija rasta za EU koja je glavno srpsko izvozno tržište, odakle dolazi 80 odsto direktnih stranih investicija (DSI), kao i najveći deo doznaka.

Kako je istakao, Srbija treba da privuče strane investitore koji se bave delatnostima koje proizvode robu i usluge sa visokom dodatom vrednošću i da bi trebalo da napusti „kreiranju novih radnih mesta u ma kom sektoru i sa ma kakvom dodatom vrednošću“.

„Preporuka sa naše strane je ne dovoditi po svaku cenu bilo kog investitora, već probati da se dovedu oni koji su najproduktivniji i najprofitabilniji, koji nude kvaltetne poslove za visokoobrazovane“, rekao je on.

Šestović je naveo da je prošlogodišnji privredni rast Srbije, veći od projektovanog, doprineo ukupnom rastu u regionu Zapadnog Balkana i dodao da je pohvalno to što je bio baziran na većoj potrošnji i na većim investicijama od planiranih.

„U Srbiji bi rast bio i veći da nije došlo do značajnog rasta uvoza“, kazao je on i naveo da se trgovinski deficit Srbije vrlo brzo povećava, „jer uvoz raste po dvocifrenim stopama i to ima negativan uticaj na naš rast“.

Prema njegovim rečima, nivo trgovinskog deficita još uvek nije alarmantan, jer je za sada finansiran u potpunosti prilivom direktnih stranih investicija, a ne zaduživanjem iz inostranstva, tako da nije došlo do automatskog povećanja spoljnog duga, ali je ukazao da ne treba biti previše opušten, jer su tokovi kapitala nepredvidivi, pa se može desiti da priliv DSI brzo opadne.

Šestović je kazao i da je rastu domaće privrede u 2018. godini pomogla i kreditna aktivnost banaka.

On međutim smatra da je rast gotovinskih kratkoročnih kredita stanovništva potencijalni rizik za finansijski sistem Srbije.

„Ti krediti su na veoma visokom nivou i dostigli su ukupno skoro 3,5 milijardi evra. Sada imamo situaciju da je nivo ukupnih keš kredita u Srbiji otprilike na istom nivou kao i suma svih odobrenih stambenih kredita“, rekao je Šestović.

Dodao je da su ti krediti rizični za građane jer su kamatne stope na njih veoma visoke, a negativno utiču i na celokupnu privredu, jer imaju uticaj samo na rast potrošnje stanovništva i uvoz.

Šef kancelarije SB u Srbiji Stiven Ndegva kazao je da se predviđa da će ekonomije Zapadnog Balkana nastaviti da raste u periodu od 2019. do 2020. godine.

„Uprkos snažnom rastu u 2018. godini, tempo stvaranja radnih mesta je usporen, što se reflektuje na limitiranu dinamiku rasta privatnog sektora“, kazao je on.

Ndegva je dodao da je u vreme stabilnih perspektiva stvorena prilika za dodatne refome kako bi se ublažili mogući rizici i podržao održivi privredni rast.

U izveštaju se navodi da srednjoročne projekcije rasta u Srbiji u velikoj meri zavise od tempa strukturnih reformi, pre svega neefikasnog javnog sektora, dok se kao najveći rizici navode oni politički, poput stalnih javnih očekivanja prevremenih izbora, povećanog nezadovoljstvo u javnosti, nerešenog konflikta Beograda i Prištine, sporijeg otvaranja poglavlja sa EU, pogoršane situacije u oblasti vladavine prava.

U delu izveštaja koji se odnosi na ukupnu ekonomiju Zapadnog Balkana SB navodi da ekonomski rast u tom regionu beleži ubrzanje sa 2,6 odsto u 2017. godini na 3,8 odsto u 2018. godini, uz projektovani prosek od 3,7 odsto u periodu od 2019. do 2020. godine.

Takvi izgledi su, kako su naveli predstavnici SB, podložni rastućim spoljnim i domaćim rizicima, uključujući geopolitičke i trgovinske sporove i sporiji su od očekivanog tempa strukturnih reformi.

Dodaje se da je u regionu, uprkos snažnijem rastu u 2018. godini, otvoren manji broj novih radnih mesta, što odražava ograničenu dinamiku privatnog sektora.

Na Zapadnom Balkanu je u 2018. godini otvoreno samo 96.000 radnih mesta, uglavnom u proizvodnji i uslugama, u poređenju sa 171.200 radnih mesta otvorenih u 2017. godini. Stopa nezaposlenosti je opala u 2018. godini, ali je i dalje visoka, posebno za žene i mlade.

U izveštaju se naglašava da zemlje koje su se opredelile za fiskalnu konsolidaciju beleže pad javnog duga, a da je očuvanje ovih rezultata od ključnog značaja.

U većini zemalja javni dug je i dalje visok, a javnom potrošnjom dominiraju, kako se navodi, veliki izdaci za plate u javnom sektoru i neciljana socijalna davanja.

„Prioritet za zemlje Zapadnog Balkana ostaje unapređenje efikasnosti i pravednosti javne potrošnje“, navodi se u izveštaju.

Prema navodima iz izveštaja, od vitalnog je značaja za zemlje Zapadnog Balkana da unaprede reforme usmerene na povećanje produktivnosti, stimulisanje rasta i otvaranje radnih mesta.

U izveštaju se razmatraju opcije politika u oblastima kao što su politika konkurentnosti, oporezivanje, diversifikacija finansijskog sektora i ekonomska povezanost, kao i izazovi ljudskog kapitala.

„Ukoliko ostanu nerešeni, ovi izazovi će ozbiljno ograničiti izglede za rast i smanjenje siromaštva. Na primer, ulaganje u rani razvoj dece bi pomoglo poboljšanju rezultata u osnovnom i srednjem obrazovanju, a takođe bi opremilo učenika veštinama koje poslodavci traže“, navodi se u izveštaju.

Bolje usmereni programi socijalne pomoći bi prema izveštaju, na primer pomogli siromašnim i ugroženim domaćinstvima da se zaštite od šokova, dok bi efikasniji zdravstveni sistemi pomogli u suzbijanju rasta hroničnih nezaraznih bolesti i smanjenju troškova koje građani iz svog džepa izdvajaju za zdravlje.

(Beta)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Aktivisti
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga